Dosije Ješić: Braća Dalton iz Inđije,tamna strana Vojvodine

"Niko nije opljačkao Vojvodinu u njenoj istoriji kao Pajtić,Dulić i Ješić",kažu Vojvođani.Činjenica je da su pripadnici kriminogene Demokratske stranke opustošili Vojvodinu u poslednjih desetak godina suverene vladavine ovom pokrajinom, uvereni da će vladati večito i da nikada neće odgovarati za svoja zlodela. Zloglasna braća Ješić iz Inđije koju još i zovu "braća Dalton" sa jasnim aluzijama, "teški" su više desetina miliona evra,kažu u Inđiji. Kako je moguće da se jedna siromašna familija tako brzo i tako enormno obogati a da nije lopovske provenijencije ?! Nemoguće,pogađate...

POČETAK

Gradonačelnik Inđije je osnovao Opštinsku organizaciju Građanskog saveza Srbije u Inđiji. Jedan je od organizatora Studentskog protesta 1996/1997. na novosadskom Univerzitetu i osnivača Studentskog pokreta „Otpor“ u Vojvodini. Do 2000. godine bio je aktivan u radu na projektima mnogih nevladinih organizacija. Podržavao je i DS, LSV, G17 Plus, kao i kasnije LDP. Njegov rođeni brat koji se lažno predstavlja kao novinar je zloupotrebljen od strane Gorana Ješića da isprovocira Velju Ilića kretenskim pitanjima u inđijskom improvizovanom televizijskom studiju da bi se Ilić diskreditovao u javnosti kao nasilnik.

Ako uzmemo u obzir ono što o Goranu Ješiću, gradonačelniku Inđije, prenosi većina medija, možemo olako doći do zaključka da je reč o čoveku koji zaslužuje epitet jednog od najpoštenijih ljudi u Srbiji danas.
Tako je nedavno u skoro svim medijima odjeknula sledeća vest, saopštenje iz Ješićevog kabineta: „Predsednik opštine Inđija Goran Ješić podneo je danas ostavku na mesto poslanika Skupštine Vojvodine, na koje je izabran po većinskom izbornom sistemu“.
Kako se navodi, odluka je doneta u skladu sa presudom Ustavnog suda Srbije o nespojivosti funkcije većinski izabranog poslanika Skupštine Vojvodine sa nekom drugom javnom funkcijom.
„Pošto je odluka Ustavnog suda, koja je postala konačna, obavezujuća za sve građane Srbije, a naročito za političare koji prave i usvajaju zakone, verujem da je osnovno demokratsko načelo poštovanje svih zakona i odluka, a posebno Ustavnog suda“, naveo je Ješić u obrazloženju ostavke. Goran Ješić stavio je svoj mandat na dalje raspolaganje predsedniku Skupštine Vojvodine Šandoru Egerešiju.
Ovaj nekadašnji „otporaš“ (mada postoji i ona izreka „jednom otporaš, uvek otporaš“) politički je aktivan od 1996. godine kada je osnovao opštinsku organizaciju Građanskog saveza Srbije u Inđiji. Jedan je od organizatora Studentskog protesta 1996/1997. na novosadskom Univerzitetu i jedan od osnivača Studentskog pokreta „Otpor“ u Vojvodini 1999. godine. U periodu od početka političkog angažovanja, pa sve do 2000. godine bio je aktivan u radu na projektima mnogih nevladinih organizacija. Onda je krenulo  presvlačenje dresova. Podržavao je DS, LSV, G17 Plus, kasnije LDP i ko zna koga još.
No, Ješić ima svoje poštovaoce. Tako je član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Čedomir Čupić pozdravio odluku pojedinih funkcionera da se odreknu jedne od svojih funkcija i najavio da će Agencija početi s primenom odluke Ustavnog suda odmah posle njene objave u Službenom glasniku. On je istakao da je to dobro i kao primer naveo ostavku predsednika opštine Inđija Gorana Ješića na mesto poslanika u Skupštini Vojvodine.
„Takvim primerima se pokazuje da ljudi nisu iznad zakona, već da ga poštuju“, rekao je Čupić.
Za početak trebalo bi podsetiti na neke slučajeve u kojima je predsednik Inđije uzeo svoje učešće.

SLUČAJ IMOVINE
Na osnovu dobijenih podataka iz Inđije prezentujemo aktivnosti u kojima je Ješić navodno učestvovao sa svojim saradnicima, kao i podatke o navodnim postupcima rukovodstva pojedinih firmi. Goran Ješić je do 2000. godine sa svojim roditeljima i bratom živeo u Inđiji, živeo u radničkom stanu od pedesetak kvadratnih metara.
Gruba računica govori da ukoliko je Ješić imao, pretpostavimo, platu od 1.000 evra, za deset godina mogao je da zaradi tek 120.000 evra. Ipak, uprkos činjenici da mu je otac povremeno ostajao bez posla, majka radila kao medicinska sestra, a brat kao novinar, porodica Ješić je u međuvremenu stekla dva stana u Novom Sadu. A, onda Ješić je vlasnik i stana u centru Inđije od 120 kvadrata koji vredi preko 250.000 evra, u kome ne boravi, jer trenutno  koristi onaj “Trejd Junika“ od preko 200 kvadratnih metara, koji po tim cenama vredi preko pola miliona evra (poseduje i terasu veličine omanjeg stana). Spisak nekretnina se na završava na ovom mestu, jer je u selu Putinci, opština Ruma, Ješić sagradio ujaku kuću sa bazenom. Takođe sumnja se da Goran Ješić ima stan u Beču, i u Hrvatskoj do kojih je došao posle 2000. godine. Bilo bi zanimljivo čuti da ako je za kupovinu nekretnina porodica Ješić podizala kredite, iz kog fonda je onda plaćala rate.
Spisak nekretnina koji smo naveli, naravno, ne podrazumeva i troškove za njihovo opremanje. Ono što se izdvaja kao posebno interesantno jeste da poslednji stan u kome Ješić boravi ima preko 200 kvadrata i nalazi se u zgradi „Trejd Junika“. Reč je o zgradi koju je ta firma gradila bez dozvola, a one su usledile retroaktivno.
Pomenuta firma je čak uspela da izbegne i plaćanje komunalnog opremanja. Ali njen najveći domet je taj što sva JP i ustanove moraju od nje da kupuju poslovni prostor po ceni koja je veća dva puta od tržišne!

SLUČAJ ZGRADE „ZDOPA“
Sada ćemo vam prezentovati zloupotrebe koje su počinili Goran Ješić, predsednik opštine Inđija, odbornik Sreten Jovanović (zvani Srećko Lopov), sada je, između ostalog, i predsednik Saveta za budžet i finansije opštine Inđija i Uroš Ćuruvija, direktor Direkcije za izgradnju grada, kao i druga lica, koja su se našla u tom interesnom lancu od kraja 2004. godine. Zgrada ZDOPA nalazila se na uglu Dunavske ulice, pored Vatrogasnog doma i tokom 2004. godine tretira se kao neizgrađeno građevinsko zemljište. To je, prisetimo se, isti onaj scenario primenjen u slučaju Merkatora. Suština je sledeća, da bi izbegli da traže obaveznu saglasnost i odluku Vlade, interesantno zemljište se proglašava neizgrađenim, izdaje u zakup, a kasnije ruši.
Radove je izvela firma „Ival Komerc“, koja je navodno vlasništvo odbornika SPS-a Sretena Jovanovića, registrovana je za trgovinu elektroaparatima i radi bez građevinske licence, što, po zakonu, nije dozvoljeno. Na ovakve načine državna imovina se otuđuje i pretvara u neizgrađeno građevinsko zemljište, kako bi lokalna samouprava mogla da ga izda u zakup na 99 godina.

FABRIKA NAMEŠTAJA
Posle „dobrog posla“ koje je pomenuta trojka napravila na lokaciji ZDOP i “Merkator”, rešila je da isto ponovi i na trećoj lokaciji, koja se nalazi preko puta pošte u Inđiji (centar grada), a gde se sada nalazi „čuvena“ Trejdjunikova zgrada.
Nekoliko godina pre prodaje i izdavanja u zakup pomenute lokacije, JP Direkcija za izgradnju opštine kupila je od banke imovinu preduzeća za izradu nameštaja „Srem“. Nije poznato da li je za to imala dozvolu Vlade Srbije ili njenog ovlašćenog organa. Niko je nije video.
Parcela je izdata u zakup preduzeću „Trejd Junik“ iz Beograda kao neizgrađeno građevinsko zemljište na kome su postojeći objekti porušeni, kako bi i moglo da dođe do preimenovanja u neizgrađeno. Da bi do ovoga došli najpre su pretvorili Radnički univerzitet u jednočlano privredno društvo čiji je osnivač opština i to zbog zgrade iako je zgrada već bila uklonjena, a zauzvrat opština je imala obavezu da kupi tom preduzeću 500 kvadrata prostora i da delimično finansira Radnički univerzitet, prema kojem dotad nije imala nikakvu obavezu. Pitanje  koje se nameće jeste kako neko može da vrši rušenje objekata na neizgrađenom građevinskom zemljištu. Jer ako je neizgrađeno, onda to znači da nema objekata, a ako je izgrađeno onda je to već imovina koja može da se otuđi samo odlukom Vlade. Valja napomenuti da je uporedo sa ovim počelo i tiho gašenje JP za urbanizam čiji je osnivač Opština. Razlog je taj što se direktor Zdravko Miljković, arhitekta i prostorni planer, nije uklapao, pa su poslove te vrste radile druge firme. Pomenuta trojka se hvalila da je na ovom poslu sa „Trejd Junikom“ dobra više miliona evra koje su dobili, što u novcu, što u budućem prostoru.

SLUČAJ „TREJD JUNIK“
Pod, za lokalnu samoupravu (skupštinu opštine) nepoznatim uslovima, izdavano je u zakup navodno neizgrađeno građevinsko zemljište na lokaciji opisanoj u slučaju fabrike nameštaja „Srem“. Tada „Trejd Junik“ u proleće 2007. godine, počinje gradnju poslovno – stambenog prostora bez građevinske dozvole. Po tadašnjem Prostornom planu, GUP-u i Regulacionim planovima takvi objekti nisu planirani i nisu mogli da se grade. Bez građevinske dozvole preduzeće gradi objekat u centru grada, a da pritom nije još plaćeno ni zemljište niti komunalije koje su morale biti plaćene pre početka gradnje.
Da bi se nelegalna gradnja uvela u tokove, pomenuta trojka – Ješić, Jovanović i Ćuruvija – priprema promenu regulacionih planova kako bi se takav objekat mogao graditi, pri čemu je kostur zgrade već sagraćen.
Predsednik Skupštine takav akt nije hteo da stavi na dnevni red, jer nije bilo poznato kako je ovo zemljište postalo neizgrađeno, kako je došlo do „Trejd Junika“ i kako uopšte neko gradi pre nego što je dobio dozvole. Pomenuta trojka u zgradi uprave vodovoda na nelegalan način smenjuje predsednika Skupštine i negde u decembru 2007. godine usvaja regulacioni plan da bi ga usaglasila sa već gotovom zgradom u grubim radovim. Sledeće, 2008. godine, trojka gura na skupštini odluku da se za biblioteku koja je godinama u prostorijama srednje škole kupi 1.000 kvadrata poslovnog prostora, za Radnički univerzitet (RU) 500 kvadratnih metara i da „Ingas“ kupi 500 kvadratnih metara prostora sa namerom da progura „Trejd Junik“ i ispuni obavezu, a po cenama koje su bila iznad tržišnih.
Na tako dobijenom neizgrađenom zemljištu, na kome se objekat gradio nelegalno, čim je legalizovan opština kupuje 1.000 kvadrata za biblioteku po ceni od 2.400 evra po metru (što je za Inđiju cena dva puta veća od tržišne), pri čemu opštini nisu bile plaćene komunalije za gradnju. Naravno, kupuje se i kvadratura za Radnički univerzitet čiji objekat je bio srušen, a za lokaciju od „Trejd Junika“ ne dobijaju ništa jer ih je opština, doduše retroaktivno, posle rušenja njihovog objekta, osnovala kao opštinsko privredno društvo. Kvadratai za RU plaćeni su po cenama dva puta većim od tržišnih. JP Direkcija, za izgradnju komunalija i zemljišta koje je trebalo da naplati još krajem 2006. ili početkom 2007. prebija 2010 i 2011. godine – po astronomskim cenama.
Biblioteka, pod pritiskom predsednika opštine, tek pribavljen, navodno neophodni, poslovni prostor, po astronomskim cenama, koje je platio budžet Opštine, daje Tehničkom fakultetu iz Novog Sada pod nepoznatim uslovima i to u zakup na 20 godina. Navodno neophodni prostor Biblioteka izdaje drugom, sada im je neophodan još jednom. Opet se ide na zakup, ali u postupku nabavki prijavljuje se firma „Bon Komerc“ i prostor iste kvadrature daje za 1.300 evra po kvadratu, dok „Trejd Junik“ tražio za isto 2.400 evra po kvadratu. Pod pritiskom Gorana Ješića i ostale dvojice postupak se poništava. Važno je napomenuti da je prostor trebalo da se kupi na teret JP INgas koji je trebalo da povuče kredit da bi ovo pribavio. Posle poništenja pomenuta trojka traži da direktor ponovo sprovede postupak, takav koji bi nalagao da se prostor mora kupiti u zgradi „Trejd Junika“. U toj zgradi se trenutno nalazi i predsednik opštine Goran Ješić u stanu od 240 kvadratnih metara.

SLUČAJ PRČANJ
Tokom 2006. godine pomenuta trojica su zamenili objekat u Prčnju na pet metara od mora od 432 kvadratna metra, korisnika Opština Inđija, a koji je samim tim državna svojina, za navodno sagrađenu školu u prirodi u selu Jarkovci u Inđiji, koju je, pak, navodno sagradio izvesni Dragović iz Kotora sistemom takozvane zamene nepokretnosti u državnoj svojini putem razmene. Da bi ovo uradili trebala im je saglasnost Vlade, odnosno njene Direkcije za imovinu, koja i ako je dobijena, onda počiva na falsifikatu. Da bi se nepokretnosti zamenile one moraju biti makar iste vrednosti i do zamene mora doći javnim nadmetanjem čega nije bilo.
Plac i objekat u Prčnju nije mogao vredeti manje od tri miliona evra, te 2006. godine, a u isto vreme objekat u Jarkovcima koji je bio navodno vlasništvo Dragovića pravljen je na državnom zemljištu, bio je njegova imovina i radilo se o objektu koji nije u osnovi imao više od 50 kvadrata.

SLUČAJ MERKATOR
Na lokaciji na kojoj se danas nalazi tržni centar „M Rodić“ postojale su zgrade u kojoj su bila smeštena tri Javna preduzeća (Komunalac, Vodovod i Direkcija za izgradnju) a između njih postojala jelokacija i na njoj kuća. Ukupno se radilo o četiri objekta i četiri lokacije od kojih je jedna bila privatna, a tri su bile državna imovina.
Kada se pomenuta trojka dogovorila da “Merkatoru “proda lokaciju u centru grada stanje je bilo kako je napred navedeno. Krajem 2005. godine ničim izazvana tri pomenuta Javna preduzeća (JP) – (Komunalac, Vodovod i Direkcija za izgradnju) donose odluku o raspodeli sredstava koja će se dobiti od prodaje neizgrađenog građevinskog zemljišta na pomenutoj lokaciji i pored činjenice da je zemljište izgrađeno, i da se na njemu nalazi parcela i objekat u privatnoj svojini. Zakonom je, kada se radi o otuđenju državne imovine, nadležna vlada, a kada se radi o neizgrađenom građevinskom zemljištu onda odluku može da donese jedinica lokalne samouprave. Krajem 2005. bez da se bilo šta desilo “Merkator” uplaćuje sredstva Opštini Inđija u budžet iako Opština nije na toj lokaciji nadležna, iako nije sproveden javni postupak predviđen zakonom, iako su tamo i dalje tri javna preduzeća, jedna privatna zgrada, iako ni lokalna samouprava, ni JP nisu donosile odluku o prodaji, a imovina je bila u državnoj svojini! S obzirom na to da je za imovinu nadležna Vlada, kako je to Opština prodala nije poznato.
Najverovatnije krajem 2005. bez ikakve odluke lokalne samouprave ili možda uz odluku JP Direkcije za izgradnju (tada se zvala JP za Izgradnju i puteve) dolazi do izdavanja u zakup parcele kao neizgrađenog građevinskog zemljišta na 99 godina firmi Merkator iako su tu postojale četiri zgrade od kojih su neke bile i pod zaštitom države kao spomenici kulture.
Ova trojica pokušavaju da na dnevni red Skupštine uvrste Odluku o ovoj lokaciji ali predsednik SO i njegov zamenik Srpko Medenica odbijaju da stave na dnevni red ovu nezakonitu brljotinu, pa su morali da predlože samo Zaključak o dislokaciji javnih preduzeća što nije bilo sporno, jer se u suštini radi o promeni adresa JP, a ne o imovini. Tri javna preduzeća nikada nisu, barem ne do kraja 2007. dobila sporazumom utvrđene sume za objekte i lokacije, a „Vodovod“ kreditom zadužuje građane i kupuje prostor firme „Bruno“. Direkcija za izgradnju se seli u prostorije Dobrivoja Sudžuma i plaća skup zakup. Reč o tadašnjem članu Opštinskog veća, prijatelju trojke i Slobodana Milosavljevića čiji će pomoćnik postati.
Po ugovoru o zakupu obaveza „Merkatora“ je bila da na pomenutoj lokaciji započne gradnju u nekom roku koji nije poštovan pa su pomenuta trojica preko direkcije taj rok produžavala. U stvari „Merkator“ koji je zakupac nikada nije ni izgradio pomenutu lokaciju nego je to učinila firma „M Rodić“, a ta firma, u momentu zakupa, nije ni postojala. Trojka je tvrdila da je Rodić kupljen od strane „Merkatora“ što je laž. „M Rodić“ je postala tada nova firma koju su osnovali „Rodić kompani“ i „Merkator“, a da su istovremeno oba osnivača ostala da postoje.
Po vlastitoj hvali pomenuta trojka je za ovaj aranžman dobila po 330.000 evra, ukupno jedan milion, plus zaradu od rušenja objekta.Poslove koje je trebalo da obavlja JP za urbanizam poverene su drugim firmama, uključujući i „Maruri“ u vlasništvu Ćuruvijinog kuma.

Ješić i saradnici bez odgovora

Povodom navedenog materijala koji smo dobili od građana Inđije i na osnovu istraživanja pokušali smo da dobijemo objašnjenje i od Gorana Ješića. Nismo dobili nikakav odgovor niti bilo kakvu reakciju ni od Ješića, ni od drugih ličnosti koji se spominju u tekstu. Očekujemo da nam i prozvani dostave svoje viđenje čitave situacije u Inđiji.

GORAN JEŠIĆ - MILIONER BEZ POTVRDE O POREKLU IMOVINE

Kada je Dačić 2009. godine najavio da će početi sa hapšenjem lokalnih moćnika, Ješić je znao, čak je i javno rekao za medije da je na samom vrhu tog spiska za hapšenje.

Jednu celu noć je proveo sa novinarom Kurira i popio malo više alkohola, ubeđen da će ga ujutro uhapsiti!

Te noći su Tadić i Dušan Petrović odlučili da bi od tih hapšenja DS imala više štete nego koristi, i policijska akcija je bila stopirana!

Dragan Džajić je zbog jednog stana bio nekoliko meseci u zatvoru. I svi su govorili: – Ima para k’o Džaja. U Inđiji svi govore: – Ima para k’o Ješić!

I ja ću postaviti poslaničko pitanje koliko kuća i stanova u Srbiji, Crnoj Gori i Austriji ima najmlađi predsednik opštine Inđija i potpredsednik vojvođanske Vlade – kaže Marijan Rističević i tvrdi da kad se sabere sva imovina, ispada da je Ješić imućan bar nekoliko miliona evra.

Zanimljivo je da je 2000 godine kad je kao predsednik Građanskog saveza postao najmlađi predsednik jedne opštine, Ješić živeo u jednom stanu od 50-ak kvadrata sa majkom, ocem i bratom.

A onda ga je krenulo, pa je kupio na primer „penthaus“ u centru Inđije.

U zgradi koja je pravljena 2007. bez prijave radova i bez plaćenih komunalija. Pre dobijanja upotrebne dozvole Opština je u toj zgradi kupila kvadrate za pet miliona evra. Metar kvadratni je koštao 2.000 evra, pa izračunajte koliko su prostora kupili. Jedan deo su kasnije poklonili za biblioteku, nekom novosadskom fakultetu.

U toj zgradi sada Ješić živi već godinu dana u svom stanu, ali koji se vodi na nekog drugog, verovatno na neku firmu. Iz tog posla Ješić je dobio i apartman u Budvi koji nisam uspeo da slikam, ali postoji osoba koja mu je predala ključeve – kaže Rističević i dodaje:

Restoran „Salaš 137″ koji se nalazi u „Autocentru“, vodi se na njegovu suprugu Ružicu i on je u sastavu firme „MMM Salaši“, gde njegova supruga ima udela u svim salašima.

Ta firma je otvorena u njegovom prvom stanu u centru Inđiji u Glavnoj ulici, i ima između 100 i 200 kvadrata, to je takođe imovina koja je stečena posle 2000 godine.

JEŠIĆ JE VLASNIK VIŠE HILJADA LUKSUZNIH KVADRATA

 

Put nas dalje vodi do Novog Sada do takozvanog Tatarskog brda koje u prevodu predstavlja novosadsko Dedinje:

U naselju Čardak u Ulici sremskih partizana 13, Ješić je napravio kuću čije je prizemlje u kamenu, ima dva sprata i potkrovlje, i vredi najmanje pola miliona evra.

Kuća u kojoj živi njegov brat Vlada Ješić, to je onaj novinar kojeg je svojevremeno pred kamerama šutnuo Velja Ilić.

Tu se nalaze dve firme i obe pripadaju novinaru Vladi Ješiću, a tu je i Nevladina organizacija „Bebac“.

Tu, međutim, nije kraj:

Postoji jedna kućica u brezama sa bazenom iza kuće koji je pokriven i u kome se voda greje, tako da on ima bolje uslove za plivanje nego Čavić.

Ta kuća se vodi na izvesnog Romića. Romić je radio kao radnik u „Zorki – zaštita bilja“ iz Rume. Ali Romić je Ješićev rođeni ujak, tako da je i tu imovina malo zamaskirana.

Ješić ima jedan ili dva stana, a neki tvrde i celu zgradu, u Beču. Postoje ljudi koji su spavali u tom stanu kad je igrala Vojvodina sa Rapidom u Beču – kaže Marijan Rističević, a još jedan potpuno nezavistan izvor od Rističevića potvrdio da je Ješić vlasnik stana u centru Beča.

Rističević predviđa da će se Ješić vaditi na neki babin kućerak, ali da taj kućerak ne može vredeti više od 20.000 evra.

Uz to, zaključuje Rističević, Ješić sada priča kako ima podršku novih vlasti i kako hoće da ga hapse neke lokalne budale.

 

Kupio novi “Harley” motor

Ješić je pored ostalog i ljubitelj dobrih motora.

Dugo je vozio neke polovne „harli dejvidson“ čopere, ali ih je nedavno prodao i pre desetak dana kupio najnoviji „harli“, čija se vrednost kreće oko 40.000 evra.

Ješić je preko jedne prijateljice tražio da se učlani u klub „Harli Dejvidson Srbija“, ali joj je predsednik kluba doslovce rekao:

 

Zaradio više od „Pepersa“

Na sremskoj ravnici, iz pravca Inđije, prašina nikako da se slegne posle velike medijske galame o nedavnom napadu na prvog čoveka opštine Gorana Ješića. A kako stvari stoje, ni na vidiku pomirenja dve sukobljene strane: one koja podržava Ješića, i one uz Marjana Rističevića, predsednika lokalne skupštine. Jedino oko čega se svi slažu jeste činjenica da je napadu na Ješića prethodio protestni skup u zoni inđijskog zoološkog vrta, koji je organizovao Rističević.

Uzgred, prostor zoološkog vrta nije slučajno izabran, jer je jedini koji, prema rečima Rističevića, opština nije rasprodala po bagatelnoj ceni. Na dugačkom spisku Rističevićevih optužbi na račun Ješića najsvežiji je slučaj koji se tiče nedavnog koncerta „Red hot čili pepersa“.

- Koncert je održan na ledini površine oko milion kvadrata, prodatoj beogradskoj firmi „Versil legno“ po ceni za jedan evro po kvadratnom metru. Zatim je Egzit doveo „Peperse“, a opština Inđija uložila oko 700.000 evra u infrastrukturu zemljišta. Koncert je prošao, a vlasnik „Versil legna“ Nebojša Kaljević pohvalio se da sad zemljište vredi od 15 do 20 evra po kvadratu - kaže Rističević.

Na optužbe da je skup u zoološkom vrtu izazvao sve kasnije sukobe, Rističević odgovara:

- Skup je na vreme prijavljen policiji i protekao je bez incidenata. Ne znam zašto je to toliko zabolelo gradonačelnika Ješića, koji je odmah na opštinskoj RTV Inđija pokrenuo medijsku kampanju, tvrdeći da je to bio skup okorelih kriminalaca. LJude sa snimka otvoreno je nazivao narkobosovima, makroima i ubicama. Takav jezik mržnje i netrpeljivosti u Inđiji do tada nije bio zabeležen.

Otac devetnaestogodišnjeg Nikole Radanovića, koji je nasrnuo na Ješića kada se sa suprugom vraćao sa jednog ispraćaja u vojsku, već sutradan je posetio Ješića i izvinio mu se u ime porodice.

- Postupak svog sina ne želim da pravdam, jer to nije način da brani moju čast. U politiku se nikad nisam mešao, niti se u nju razumem. Na skup sam otišao iz čiste radoznalosti i zar je to razlog da budem jedan onih koji će kasnije biti najcrnje isprozivani. „Mercedes“ vozim već dvadeset godina, a u kuću u kojoj živim uselio sam se 1993. godine. Nisam se okoristio ni inflacijom, ni ratnim profiterstvom, niti nekakvim demokratskim promenama - kaže Dragan Radanović.

U Opštinskom odboru Srpske radikalne stranke, tamošnji predsednik i odbornik u skupštini Inđije Miloš Dišić podseća da je Ješić sedam godina na vlasti, a tek sada počinje borbu protiv kriminala.

- Kakav on to kriminal sad spominje, a na vlasti je sedam godina? Koga je onda to do sada tajio? Bolje da pričamo o rekonstrukciji Sokolskog doma koja je bila planirana za 15 miliona dinara, a na kraju je nas, poreske obveznike, koštala oko 45 miliona. Posle tog posla je Ješićev rođeni brat Vladimir dobio komforan stan u centru Novog Sada, a glavni izvođač radova pribavio je licencu tek posle godinu i po dana. To je informacija koju smo dobili od javnog tužioca, po istrazi UBOPOK-a. Dve godine metar asfalta u Inđiji nije napravljen, a para u opštinskoj kasi nema - tvrdi Dišić.

Rističević pak tvrdi da ima „tri vagona materijala o nesavesnom poslovanju ovdašnje vlasti“ i stanju u opštini koju mnogi mediji predstavljaju kao „oglednu“.

- Ješić je demokrata, a glavni operativci su mu socijalisti. Firma „Ival komerc“, vlasništvo Sretena Jovanovića, šefa ovdašnjih socijalista, glavna je u svim poslovima u opštini vezanim za zemljište. Tako su porušena i tri javna preduzeća, a zemljište je prodato „Merkatoru“ za 94 miliona dinara. Po sporazumu, taj novac trebao je da se uplati njima za nove zgrade, ali novca nema. Ješić tvrdi da je u budžetu Republike Srbije. A to nije ni logično, a ni po zakonu - naglašava Rističević.

PROSTAČINA Ješić: Šta te boli kurac za moj "audi"?!

Goran Ješić, potpredsednik Demokratske stranke (DS) i bivši predsednik opštine Inđija i potpredsednik pokrajinske vlade, nedavno se počastio skupocenim novim kolima.

JEŠIĆEV AUDI BEZ POREKLA

U želji da saznamo kada se to ponovio, te odakle mu novac za skupocenog četvorotočkaša, čija se cena kreće od oko 80.000 i više, pozvali smo Ješića, koji nam je u prvi mah drsko odbrusio da ne treba da nas se tiče šta on vozi s obzirom na to da trenutno nije na javnoj funkciji?!

U kampanju u luksuznoj limuzini

Zanimljivo je da se Goran Ješić sam pohvalio na Tviteru da će  biti u lokalnoj kampanji u Kuršumliji, i to svojim kolima. Ni ne čudi što potpredsedniku demokrata nije teško da ide svojim autom kada je u pitanju, kako je sam rekao, skupoceni „audi A8“.

- Šta vas briga šta sam ja kupio! Šta te boli kurac šta sam ja kupio?! Nisam dužan ništa da prijavljujem ljudima! Kako možete uopšte da me pitate šta vozim, a ja nisam državni službenik?! Gde još ima u svetu da nekoga možeš da ispituješ šta ima od imovine, a nije državni službenik - besneo je Ješić pitajući novinarku šta ona vozi.

Nakon što smo mu predočili da je ipak poznata ličnost na političkoj javnoj sceni, te da je donedavno bio i na državnoj funkciji, Ješić je poručio da je u vreme dok je bio na funkciji redovno prijavljivao svoju imovinu Agenciji za borbu protiv korupcije.

HIT KNJIGA !!!



MEDIJSKI PARTNER


Kontakt

Newsletter

Primajte naše vesti:

Prvi nezavisni onlajn multimedijalni projekat u Srbiji i regionu. Onlajn magazin, radio i TV u službi istine, naroda i pravde. Reporter je otvoren za saradnju sa svim zainteresovanim subjektima na polju reklamiranja, razmene linkova i sadržaja i svakom drugom polju objektivnog, nadstranačkog, nepristrasnog i slobodnog novinarstva.

Reporter je član Mreže onlajn medija Srbije (Serbian Media Network) i Udruženja onlajn novinara Srbije (UONS)

Udruženje onlajn novinara Srbije - UONS

OSNIVAČ:

Reporter Media Agency

REPORTER © Nezavisni onlajn magazin * Beograd,SERBIA

Make a free websiteWebnode