Dosije 'Šutanovac': Neradnik, lopov i kum svrgnutog diktatora!

Dragan Šutanovac zvani od milošte "Šuntavi" u krugu prijatelja, kum svrgnutog diktatora Tadića i bivši ministar odbrane, nezaposleni mašinski inženjer koji ni dana nije radio nigde u struci i koji se celog života bavi samo i isključivo politikanstvom, postao je novi predsednik starog zločinačkog udruženja koje deluje pod nazivom Demokratska stranka. Pouzdani izvori kažu da je "eto, i Šutanovac posle Đilasa i Pajtića došao na red da bude topovska hrana Vučiću i naprednjacima" a gtovo svi analitičari se slažu u oceni da će "Šuntavi" odvesti demokrate duboko ispod cenzusa.

ARHIVA

RANI (K)RADOVI STAROG LOPOVA

Odluka zamenika specijalnog tužioca da prikupljanje dokaza i potrebnih obaveštenja o kriminalu u Ministarstvu odbrane poveri Bezbednosno-informativnoj, a ne Vojno-bezbednosnoj agenciji, u čijem delokrugu rada i odgovornosti je i sprečavanje i otkrivanje krivičnih dela u Vojsci Srbije, ukazuje da su sukobi na relaciji predsednik Srbije - ministar odbrane ozbiljni.

Zamenik specijalnog tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala Višeg tužilaštva u Beogradu Jovan Jovanović naložio je prošlog meseca Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) da prikupi potrebna obaveštenja i dokaze o malverzacijama u Upravi za snabdevanje Ministarstva odbrane Srbije.

NOVI PREDSEDNIK STARIH LOPOVA - UMESTO PAJTIĆA, OPET LOPOV!

Duže od godinu dana istražujemo pljačkanje vojne imovine i naoružanja i piše o nameštenim tenderima za nabavke za potrebe Vojske Srbije. Glavni akteri su, da podsetimo i ovog puta naše čitaoce, bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac, njegov pomoćnik i kum Ilija Pilipović i Stevan Nikčević, direktor Jugoimporta SDPR. Poimenično smo pominjali njihove "saborce", vlasnike fiktivnih preduzeća kojima su omogućavali da dobiju poslove na nameštenim tenderima, koji su vredni po nekoliko miliona evra.

Dragan Šutanovac se branio od naših optužbi tako što je naredio direktoru Vojno-bezbednosne agencije Cvetku Kovaču da pronađe i identifikuje autora i otkrije njegove informatore iz Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Srbije. Preciznost podataka i fotokopije dokumenata koji su sa stranica našeg lista razotkrivali pljačkašku družinu počeli su da brinu organizovanu kriminalnu grupu koja je uništila Vojsku Srbije, njenu imovinu i njenu odbrambenu moć u celini.

Precizni zahtevi

Godinu dana se Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala branilo ćutanjem. Odluku da započne predkrivični postupak tužilac je doneo nakon konsultacija sa tadašnjim predsednikom Republike Borisom Tadićem, koji je bio i vrhovni komandant oružanih snaga Srbije. Ovaj dvomandatni diktator inače je venčani kum Draganu Šutanovcu!

Kriminalna družina ministra Šutanovca odmetnula se od zakona i Demokratske stranke. Gospodin Šutanovac je, prema prisluškivanim razgovorima ove kriminalne bande, svojim saborcima objasnio da je, navodno, od američke administracije dobio zeleno svetlo da može da zaradi desetak miliona dolara, ali da bude kooperativan. Kao očekivanu kooperativnost ministar je svojoj lopovskoj družini opisao očekivanje američke administracije da se "reformiše odbrana Srbije" i svede na meru koja će, kako je rekao, onemogućiti Srbiju da bude kočoperna, i primorati je da se povinuje američkim nalozima i njenim interesima.

Kada su pljačkanjem zaradili ogromne pare, ministar Šutanovac je sabraći ponudio i preuzimanje vlasti u Srbiji i Demokratskoj stranci. Od njegove družine i partijskih sledbenika u Demokratskoj stranci očekuje se da destabilizuju DS, da partiju podele na najmanje tri dela, a posebno se od njih očekuje da ograniče despotiju srpskog predsednika i zbace ga s vlasti.

Pretpostavlja se da je ovakvo opredeljenje gospodina Šutanovca i njegovih saradnika primoralo Borisa Tadića da protiv svog kuma pokrene zakonsku proceduru radi privođenja pravdi i uklanjanja s političke scene.

Boris Tadić i Dragan Šutanovac su duže od dve godine u ozbiljnom sukobu. Ne razgovaraju, a susreću se samo protokolarno. A kada se sretnu, daleko od očiju građana, razmenjuju najteže uvrede.

Odluka zamenika specijalnog tužioca da prikupljanje dokaza i potrebnih obaveštenja poveri Bezbednosno-informativnoj, a ne Vojno-bezbednosnoj agenciji, u čijem delokrugu rada i odgovornosti je i sprečavanje i otkrivanje krivičnih dela u Vojsci Srbije, ukazuje da su sukobi na relaciji predsednik Srbije - ministar odbrane ozbiljni.

Pitanje Tadićeve glave

Ipak, očigledno je da i Boris Tadić želi istragu protiv kuma Šutanovca i njegove bande, ali da se to sprovede u diskreciji i - pod kontrolom. Jer, Bezbednosno-informativna agencija je pod njegovom kontrolom, za razliku od Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, koja, inače, i opslužuje specijalnog tužioca, a koju kontrolišu ministar Ivica Dačić i njegova Socijalistička partija Srbije.

Istraga koju sprovodi BIA, uvereni smo, biće ograničena. Moguće je da prva žrtva koja će završiti u zatvoru bude načelnik Uprave za snabdevanje Ministarstva odbrane pukovnik Željko Savić.

U izveštaju komisije Ministarstva odbrane, koja je proveravala zakonitost u radu ove uprave, predloženo je da se pukovnik smeni sa položaja do kraja septembra. Hapšenjem pukovnika Savića predsednik Tadić može da ponudi žrtvu, jer se mnoge inostrane firme koje učestvuju na tenderima pritužuju i predsedniku Srbije i državnom tužilaštvu na kriminal u Ministarstvu odbrane. S druge strane, staviće Šutanovcu do znanja da je i on sam blizu odlaska u zatvor i zahtevaće da se on povuče iz Demokratske stranke i ode iz Vlade Srbije.

Pukovnik Savić je, kada je dobio izveštaj komisije, zapretio pomoćniku ministra Iliji Pilipović da će, ako se "njemu nešto desi, i on i ministar otići zajedno sa njim u zatvor".

Predsednika Tadića ne pogađaju pljačke ministra Šutanovca. On bi to odobrio, da i njegova glava nije u pitanju.

Ministar Šutanovac, s druge strane, pokazivao je u poslednje dve godine, javno, pseću odanost prema Tadiću, ali, s druge strane, on ima nalog iz SAD da sruši svog kuma Tadića i otera ga zauvek iz politike.

Istraga koji vodi BIA poverena je službenicima koji nisu visokorangirani u službi. Ali, istragu koju sprovodi VBA po nalogu ministra Dragana Šutanovca prema oficirima iz Uprave za snabdevanje i pratećih uprava Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Srbije opsežnija je i pompenzija, i bez rezultata. Nezadovoljstvo oficira, pa i oficira iz VBA, prema Šutanovcu i njegovoj bandi na vrhuncu je i može kulminirati i pobunom!

Ministar ćuti

Povodom pisanja našeg lista o nezapamćenim pljačkama ministra odbrane i njegovih saradnika, gospodin Šutanovac se nije javno oglašavao. Nije demantovao naše pisanje, nije podneo tužbu. Umesto njega oglasilo se bilo Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, koje je u aprilu ove godine podnelo Privrednom sudu u Beogradu optužni predlog protiv izdavača našeg lista, glavnog i odgovornog urednika Milovana Brkića i njegovog zamenika.

Nekoliko dana nakon prve održane rasprave, usledila je i odluka Ustavnog suda Srbije, koji je kriminalne odredbe zakona o javnom informisanju, usvojene prošle godine po nalogu Borisa Tadića, ocenio kao neustavne, i tužilaštvo je zatražilo spise na "razgledanje".

Iako više nema pravnog osnova za postupanjem pred Privrednim sudom u Beogradu zbog navodnog privrednog prestupa, koji smo, opet navodno, izvršili iznoseći optužbe o kriminalu ministra Dragana Šutanovca, njegovog pomoćnika i kuma Ilije Pilipovića i direktora Jugoimporta SDPR Stevana Nikčevića, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu još nije povuklo optužni predlog. Plaše mečku rešetom!

Zanimljivo je kod ovog postupka to što je tužilaštvo uzelo u zaštitu samo ministra i njegove najbliže saradnike, a nije obznailo i druge njihove saučesnike kao oklevetana lica, kao što je, recimo, pukovnik Željko Savić, načelnik Uprave za snabdevanje Ministarstva odbrane, preko koje Šutanovac i njegova klika i vrše velike pljačke.

Kada je uvideo da je ostavljen na vetrometini, pukovnik Savić je odneo sam tužbu Višem sudu, kojom traži naknadu nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda i pretrpljenih duševnih bolova, zbog navoda u samo dva teksta koja smo objavili. On traži da mu isplatimo 450.000 dinara. Toliko je on izračunao da vredi njegova oficirska čast.

U odgovoru na podnetu tužbu, priložili smo dokaze, a oni su na oko hiljadu stranica, i verujemo da će sud odbiti pukovnikov tužbeni zahtev. Moguće je da, kada o njemu sud bude odlučivao, pukovnik Savić izgubi posao i - bude na sigurnom mestu.

KAKO JE ŠUNTAVI POČEO DA KRADE

Nemerljiva je količina opljačkanih, uništenih i preprodatih vojnih resursa, od kojih država Srbija nije dobila nijedan dolar ili evro, a sve zahvaljujući „demokratskom preporodu“ vojno-industrijskog kompleksa koji je danas ili sasvim uništen, ili je prekomponovan da bude u službi najprljavijih ratova širom sveta koje NATO pakt vodi.

Nepojmljiva je količina gluposti koju je izgovorio nekadašnji ministar odbrane Dragan Šutanovac, koji se, osim glupošću, odlikuje i pripadajućom drskošću.

Samo takav čovek, koji je došao u vrh srpske vlasti direktno sa ulice, nedovoljno i površno školovan, bez ikakvih prethodnih iskustava u poslu koji mu je dodeljen, mogao je svih ovih godina da od vojne opreme i naoružanja napravi kokošarski biznis, od koga su bili „dobri“ on, njegova stranka, njegovi kumovi i njegovi mračni „poslovni partneri“.

Od tih poslova nije bilo dobro državi Srbiji, nego joj je bilo sve teže, pa je danas potpuno ispravno reći da je ova država najobičnija NATO kolonija u koju su je pretvorili upravo takav bivši ministar odbrane, podređen jedino svome političkom i poslovnom preduzimaču, svrgnutom žutom diktatoru Borisu Tadiću.

Pre nekoliko godina, zamenik tužioca za organizovani kriminal Jovan Jovanović, naložio je Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) da sprovede predistražne radnje radi utvrđivanja da li organizovana kriminalna grupa pljačka Ministarstvo odbrane Srbije, Vojsku Srbije i javno preduzeće „Jugoimport SDPR“.

U nalogu tužioca, koji je više puta dopunjavan, službenicima BIA data su precizna uputstva koju dokumentaciju da izuzmu iz arhiva pomenutih ustanova.

U istrazi koja je trajala nekoliko meseci, ispitano je oko sto građana, čije izjave su uzete za zapisnik, a krug indicija i dokaza zatvoren je tako da se očekivalo da će tužilac staviti i formalni zahtev sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, radi određivanja pritvora ministru odbrane Draganu Šutanovcu, kao organizatoru zločinačke grupe, u čijem sastavu je i njegov pomoćnik i kum Ilija Pilipović, kao i direktor „Jugoimporta SDPR“ Stevan Nikčević, a grupa ima još oko dvadeset aktivnih članova.

Udruženi u ovu zločinačku organizaciju, “Šutanovac i njegova žuta mafija opelješili su imovinu Vojske Srbije i Ministarstva odbrane za nekoliko milijardi evra”!

Istragu protiv ministra Šutanovca sprovodile su i strane obaveštajne službe, prateći njegovu aktivnost u švercu oružja i municije.

Beskrupuloznost ove organizovane kriminalne grupe zaprepastila je i međunarodnu zajednicu, koja je više puta zahtevala od bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića – koji je i sam, kao ministar odbrane, opljačkao dobar deo novca – da Šutanovca i družinu izvede na sud.

Tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević sprečavao je svog zamenika Jovana Jovanovića da preuzme krivično gonjenje, pravdajući se nalogom sa “najvišeg mesta“.

Ime Dragana Šutanovca nalazi se na spisku osoba sa nesaniranim krivičnim dosijeima, koji je sačinjen na osnovu praćenja od stranih obaveštajnih službi i dostavljen predsedniku Srbije prilikom prošlogodišnje posete državne kancelarke Angele Merkel.

Odmah po konstituisanju Narodne skupštine Srbije, očekuje se da će na prvoj sednici biti smenjen tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević, što će omogućiti da i on bude uhapšen, a da se svi krivični dosijei proslede sudijama za prethodni postupak, radi određivanja pritvora i brzog sudskog procesuiranja.

Samo od Šutanovčeve mafijaške grupe, očekuje se, biće oduzeto više od milijarde evra, koju je ova grupa stavila na svoje račune rasprodajom vojne imovine, naoružanja i municije, kao i korupcijom.

Šutanovac će verovatno biti prvi član Tadićeve mafije koji će biti uhapšen, ako država Srbija bude imala snage da se obračuna sa žutom bagrom.

Potom će uslediti masovna hapšenja ove opasne mafije koja je opelješila Srbiju.

Ojađena vojska

Urnisanje oružanih snaga i njihovog autoriteta

Po šumama i gorama, naše zemlje pokusne

- Kako su šefovi Ministarstva odbrane rashodovali ispravnu građevinsku mehanizaciju da bi je kao otpad otkupili i njome zarađivali basnoslovne sume u najvećem privredno-kriminalnom poduhvatu u novijoj istoriji Srbije?

- Zašto se kao obična železarija prodaju tenkovi i zašto se u taj posao uključuju i poznati svetski psi rata?

- Koliko još Dragan Šutanovac, Ilija Pilipović i kompanija mogu da opljačkaju pre nego što nestanu sa scene privilegovanih uzurpatora, prevaranata i - veleizdajnika?

Pukovnik Milan Jovanović

Tabloid već duže od dve godine, iz broja u broj, piše o organizovanom kriminalu u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, zasnovanom "na zakonu". Tabloidov izvor iz Ministarstva odbrane i krugova bliskih Američkoj ambasadi u Beogradu ima i neka nova saznanja, koja ne smeju da ostanu zatrpana starima.

Građanima Srbije poznato je da ministar odbrane Dragan Šutanovac i njegov pomoćnik za materijalne resurse Ilija Pilipović (inače kumovi) spadaju u grupu onih ljudi koji su odavno "prodali veru za večeru". Poznato im je da je to soj ljudi koji je zaslužio da se po delima tretiraju kao najveći lažljivci, hohštapleri, prevaranti, demagozi, lupeži, skorojevići, alavci itd..., ali im nije poznato da su te osobe dodatno najokoreliji kriminalci, psi rata, šverceri naoružanja, spremni zarad sopstvenih interesa da ubiju, slažu, prevare, opljačkaju, izdaju... da urade sve, ama baš sve... a onda je vrag odneo šalu.

Vojska Srbije je od bivše JNA nasledila, između ostalog, i dve vojne građevinske jedinice (Beli potok - Beograd i Kraljevo), opremljene veoma kvalitetnom i savremenom inženjerijsko-građevinskom mehanizacijom, sa veoma stručnim kadrom (građevinske, arhitektonske, mašinske, elektro, saobraćajne, tehnološke, hidro i drugih struka) za izvođenje i najsloženijih građevinskih poduhvata po sistemu ključ u ruke (od projektovanja do puštanja objekata u funkciju). Projektovali su i izvodili radove ne samo u bivšoj Jugoslaviji nego i u drugim zemljama, posebno Iraku, Alžiru, Siriji, Jordanu, Libiji... Objekti najveće tajnosti i od najvećeg državnog značaja za odbranu i za privredu tih zemalja (komandna mesta, skloništa, aviobaze-aerodromi, pomorske baze - luke, brane, stambeni objekti, fabrike za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, saobraćajnice - mostovi, tuneli, itd...) dela su kojima se možemo ponositi i najveća su referenca za naše građevince čak i u svetskoj konkurenciji, koju, nažalost, zahvaljujući Šutanovcu, Pilipoviću i pridruženoj kompaniji do sada nismo iskoristili niti možemo da koristimo. Jednostavno, mi više nemamo nikakve vojno-građevinske potencijale i kapacitete da se na svetskoj tržišnoj utakmici suprotstavljamo građevinskim gigantima, jer su ih zarad sopstvenih interesa gospodin Šutanovac i Pilipović u potpunosti urnisali. Upropastili!

Pokvarili potpuno ispravno

Odmah po dolasku na sadašnje funkcije, pod izgovorom reforma Vojske (koja je inače sprovedena na neustavan, nezakonit način i po ličnim, privatnim merama, kriterijumima i potrebama Šutanovca i kuma mu Pilipovića), ministar odbrane doneo je odluku o rasformiranju (ukidanju) vojno-građevinske jedinice Kraljevo i svođenju vojno-građevinske jedinice Beli potok - Beograd na minimalno brojno stanje (desetak ljudi, posebno izabranih da sprovedu sve neophodne materijalno- finansijske promene u korist njih dvojice, te da se zaposleno ljudstvo koje nema uslove za penzionisanje proglasi tehnološkim viškom i uz određene otpremnine otpusti, a lica koja ispunjavaju uslove po bilo kom osnovu da se penzionišu. Pomenuta grupa je radila u skladu sa instrukcijama pukovnika Aleksandra Stojanovića (sadašnjeg pomoćnika ministra odbrane za budžet i finansije).

Prvo su svu najnoviju i najispravniju mehanizaciju iz vojno-građevinske jedinice Beli potok - Beograd "papirološki" i fizički koncentrisali u Kraljevo. Zatim je vojno-građevinska jedinica Beli potok "reformisana" na desetak ljudi (kako je rečeno -posebno odabranih), koji su u zadatak dobili da ustroje "novo knjigovodstveno poslovanje novoformirane jedinice u skladu sa materijalnom formacijom", što je, između ostalog, podrazumevalo da se ostatak (neispravne) mehanizacije, koja nije knjigovodstveno i fizički predata građevinskoj jedinici Kraljevo, "na zakonskoj osnovi" rashoduje i otuđi u "skladu sa zakonskom regulativom".

Nakon toga, pre nego što je ukinuta (kao nepotrebna za funkcionisanje odbrambenog sistema) u građevinskoj jedinici Kraljevo izvršeno je prekategorisanje pokretnih stvari (najsavremenije, najnovije, najispravnije građevinsko-inženjerijske mehanizacije) u 03 kategoriju (koja obuhvata pokretne stvari predviđene za rashod, po čl. 30. Pravilnika o materijalnom poslovanju u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, Sl. vojni list 3/09. i 2/2010). Potom je u poslovnim knjigama građevinske jedinice Kraljevo izvršeno preimenovanje pokretnih stvari zbog promene "kvalitativnog stanja" (čl. 33. istog Pravilnika). Tek po izvršenom prekategorisanju i preimenovanju odabrana grupa je izvršila rashodovanje (čl. 44-49 istog Pravilnika).

Sve ode...

Nakon što je formalno izvršeno rashodovanje, rashodovana sredstva su prijavljena Ministarstvu odbrane za prodaju, a deo sredstava koja namenski i taktički (radi prikrivanja tragova) nisu predložena za rashod, prvo su popisana (o čemu je sačinjen zapisnik), potom prijavljena Ministarstvu odbrane kao višak, pa su (kao maska) predata nekim inženjerijskim jedinicama Vojske Srbije i novoformiranom građevinskom preduzeću RMS inženjering, firmi ćerki Jugoimporta SDPR.

Rashodovana inženjerijsko-građevinska mehanizacija prodata je, dakle, tim i takvim, dogovorenim fizičkim i pravnim licima (čitaj prijateljima i rodbini Dragana Šutanovca, Ilije Pilipovića i njihovih najvernijih satrapa, naravno po smešnim cenama).

Tako dobijena "rashodovana mehanizacija" (koja je čak i na prvi pogled više nego potpuno ispravna), angažovana je na radovima u rudarskom basenu Kolubara putem zakupa. Svi angažovani u lancu su finansijski namirivani, a najveći kolač su dobijali Dragan Šutanovac i Ilija Pilipović.

Još 8. marta 2011. republički javni tužilac Zagorka Dolovac izjavila je "da je u rudarskom basenu Kolubara u toku provera odgovornosti više osoba" i da će "ako se utvrdi odgovornost osoba koje su učestvovale u kriminalnim radnjama, a ima mnogo indicija da će upravo tako biti, uslediti odlučna akcija tužilaštva i policije". Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog 603 miliona evra, koliko je minimalno izgubila država Srbija u kolubarskim malverzacijama. Niko normalan, međutim, nije mogao ni da pomisli, a kamoli da ozbiljno posumnja da su u najvećoj pljački stoleća u rudarskom basenu Kolubara, ministar odbrane Šutanovac i njegov kum Pilipović u periodu 2007. do 2011. godine takođe maznuli veliki deo kolača.

Da ne bi bili otkriveni (iako i vrapci u Mrčajevcima, Kraljevu i Birčaninovoj 5 naveliko pričaju o Šutančevoj građevinskoj mehanizaciji) uigrani i već svetski poznati dvojac "svoju" mehanizaciju povlači iz Kolubare i angažuje je na tzv. rekonstrukciji vojnog aerodrome Lađevci kod Kraljeva i izgradnji stambenog kompleksa u bivšoj kasarni Stepa Stepanović na Voždovcu....

Iako se rekonstrukcija aerodroma Lađevci vrši u skladu sa interesima i potrebama politike Turske prema Sandžaku (o čemu je Tabloid već pisao) i ličnim interesima Šutanovca i Pilipovića, vrši se pod kontrolom i investiranjem Ministarstva odbrane (dakle iz budžeta). Iz tih razloga su u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije obustavljene sve druge investicije, koje se odnose na gradnju novih vojnih objekata, adaptaciju, stanogradnju, opremanje i remont borbene tehnike, jer se sva sredstva usmeravaju na završetak radova rekonstrukcije aerodroma Lađevci. Već i letimičnim uvidom u sajt Ministarstva odbrane vidi se da oni, ili njihovi satrapi, redovno, gotovo svakodnevo obilaze ovaj aerodrom. Ovolika zainteresovanost za Lađevce od strane gospodina Šutanovca svakako nije motivisana jačanjem odbrambenog sistema Srbije i povećanjem borbene gotovosti Vojske Srbije (odnosno onoga što je od nje još ostalo). Šta će, uostalom, Srbiji aerodrom takvih razmera kada njeno ratno vazduhoplovstvo ima manje letilica nego što čovek ima prstiju na rukama, a stanje sa Jatom je svima poznato!

Sve šuplje do praznog

Nema dana a da Dragan Šutanovac nekim postupkom ne ponizi i uvredi i narod i državu. Tokom pogoršavanja situacije na severu Kosova, umesto da bude u zemlji, da prati dnevna dešavanja i da, ako ništa drugo, a ono barem fingira angažovanje ili makar zainteresovanost za podizanje borbene gotovosti, brže-bolje odleteo je u Vašington, gde je napokon shvatio da je za Ameriku i njene interese postao bivši i da je za njim - povučena voda. I Amerikancima je odavno postalo jasno da Šutanovac nije lik u kojeg se treba i može pouzdati van okvira za njih sitnog kriminala i da Šutanovac ni izdaleka nema ni autoritet ni harizmu koju bi valjalo štititi u slučaju da bude ugrožena lokalnim sukobima. Na protiv, Šutanovac se pokazao kao karakter i autoritet bez ikakve vidljive sadržine i koji treba - izbegavati.

Po povratku iz Amerike priče o otporu diplomatskim i političkim sredstvima, jačanju mira u regionu i svetu počeli su i da liče na ono što objektivno jesu - šuplje fraze obavijene prašinom bačenom u oči građanima Srbije. "Prisećajući" se geopolitičke činjenice da i u svetskim razmerama važi pravilo da "onaj ko nema vojnu moć nema ni uticaj", te da po toj logici ni on lično ne može više da uživa američku naklonost (i diplomate, sagovornici Tabloidovog izvora, zgražavaju se nad delima Šutanovca, suprotnim interesima naroda i zemlje), krenuo je u akciju da do kraja mandata, koji je veoma blizu, što više ušićari.

Naređuje da se sve naoružanje, municija, minsko-eksplozivna sredstva, borbena tehnika suvišna trenutnom brojnom stanju Vojske Srbije po hitnom postupku rashoduje i proda. Bez ikakvog rezona na sednici vlade nameće stav da zarad bržeg ulaska u Evropu Srbija treba da (brzinom diplomatskog prioriteta) prizna prelazni savet pobunjenika u Libiji kao zvanične predstavnike ove zemlje (što vlada i čini).

Privilegovana kompanija CPR Impex na volšeban način, ali "u  skladu sa zakonom", po minimalnim cenama (veću cenu bi Ministarstvo odbrane postiglo da su tenkovi prodati kao čelična furda) dobija preko 50 tenkova T55 (remontovanih, konzerviranih - potpuno isravnih), popisanih tačno po količinama, brojnim oznakama i lokacijama gde se nalaze, i preko 65 haubica 122 mm D-30 jugoslovenske i ruske proizvodnje, koje su planirane za remontovanje u Remontnom zavodu Čačak. Posle pisanja Tabloida o remontu pomenutih haubica, a s obzirom da se radi o klasičnoj akciji švercera (iza kojih stoji Srbija, odnosno njeno Ministarstvo odbrane), odlučeno je da se remont izvede u Travniku, u BiH, a da u slučaju otkrivanja ovakve transakcije konsekvence umesto Srbije i Crne Gore snosi Bosna i Hercegovina.

U međuvremenu, CPR Impex u Tripoli šalje bivšeg vojnog atašea Srbije u Libiji pukovnika Žarka Radunkovića da dogovori isporuku tenkova i haubica za potrebe pobunjenika (što se nikako nije svidelo zapadnim silama). Pod nerazjašnjenim okolnostima pukovnik Radunković gubi život, a režimska štampa objavljuje, od strane Jugoimporta SDPR i CPR Impexa, već unapred pripremljen pamflet - da je pokojni Radunković otišao u Libiju po nalogu Kofisa (kompanija koja je imala najbolju ostvarenu saradnju sa severnoafričkim zemljama i koja je oduvek bila kost u grlu Jugoimportu SDPR).

U Crnu Goru odlazi pukovnik u penziji Veselin Rudić, bivši načelnik Uprave za snabdevanje u Ministarstvu odbrane SCG,  gde boravi duže od mesec i po dana sa zadatkom da sa Zoranom Damjanovićem (direktorom bivšeg Jugoimport Monta iz Podgorice, koji ima iskustva iz ranijeg šverca minobacačkih granata iz Albanije za Libiju) nađu najefikasniji način transporta tenkova i haubica za Libiju, odnosno do libijske luke Ras Lanuf i drugih destinacija ukoliko bude potrebno.

Bivši vojni ataše Srbije u Beču general-potpukovnik Milan Zarić (otac Dragana Zarića, koji je zamenik direktora CPR Impexa Petra Crnogorca), da bi pomogao sinu povlači sve svoje diplomatske veze. U Srbiju dolaze tzv. psi rata Anđelo Saita (Dynacore ATK Amerika), Majkl Saker (Century Arms International), dugogodišnji poznanik i saradnik Ilije Pilipovića.

U tzv. "zakonskim okvirima" raspisuje se namenski i namešten tender po konkursnoj dokumentaciji pov. br. 147-18 od 16. avgusta (o čemu je Tabloid pisao u zadnjem broju) i, kao što se unapred znalo, posao dobija unapred dogovorena i privilegovana kompanija CPR Impex.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac (sa kumom Pilipovićem, novim rezervnim delom - uvlakačem - brigadnim generalom Zrnićem i tehničkim direktorom Jugoimporta SDPR dr Miloradovićem) bez ikakvog državnog cilja i koncepta, opravdanja i potrebe, o trošku poreskih obveznika odlazi u Indoneziju, a zatim u Angolu. Za svoj lični račun priprema teren, dogovara se, unovčava, a onda pod parolom "neviđenog uspeha", čisti lopovluk "u zakonskim okvirima" nameće kao jedino logično i isplatljivo rešenje, iako su sve ove posete, u trenutku u kome se nalazi srpski narod (posebno zbog stanja na severu Kosova) najobičnije besmislice i ne mogu se tretirati drugačije nego kao čin veleizdaje...

Dosta je bilo

Reforma i profesionalizacija vojske u režiji ministra odbrane Dragana Šutanovca sprovedena je tako da vojska uopšte nema ni cilj ni nameru da brani Srbiju od bilo kog oblika agresije, nego da umesto NATO alijanse bude topovska hrana u nekakvim "mirovnim operacijama". Dakle, pripadnici Vojske Srbije se obučavaju da gase ratne požare, koje izazivaju upravo oni koji i organizuju takve misije.

 Prema dostupnoj dokumentaciji, te prema saznanjima iz neformalnih razgovora sa američkim diplomatama, Šutanovac, Pilipović i Stevan Nikčević (Jugoimport SDPR) ključni su ljudi u projektu "Neutralizacije odbrambenog sistema Srbije, Vojske Srbije i odbrambene industrije Srbije". Ta neutralizacija se posebno odnosi na našu vojnu industriju, kojom se Šutanovac i dalje svakodnevno hvališe, iako je uništena i tek simbolične snage u odnosu na nekadašnju. Interes mnogih zapadnih činilaca da ona ne bude snažna, zahvaljujući ovoj trojici drugara ostvarila se uspešnije od svih očekivanja.

Javni tužilac i Tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala imali bi pune ruke posla kad bi radili svoj posao, a pošto ne rade, država (koja je, nažalost, na kolenima) trebalo bi da donese zakon da krivična dela iz oblasti organizovanog kriminala, pa čak ni ona iza koje stoje nakaradni i veleizdajnički zakoni, ne mogu zastareti, a imovina stečena profiterstvom samo po osnovu funkcija na kojoj se kriminalni počinioci nalaze obavezno oduzme, čime bi se višemilionskim malverzacijama u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije stalo na put.

Reforma i profesionalizacija vojske u režiji Dragana Šutanovca sprovedena je tako da vojska uopšte nema ni cilj ni nameru da brani Srbiju od bilo kog oblika agresije.

Zbog "rekonstrukcije" aerodroma Lađevci u interesu Turske i ličnih interesa Šutanovca i Pilipovića, u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije obustavljene su sve druge investicije.

Kena i Šutanovac oštetili budžet za 13.695.000 dinara!

CENTAR ZA ISTRAŽIVANJE KORUPCIJE OBJAVIO DOKAZE
Visoki funkcioneri DS Radoslav Milojičić Kena i Dragan Šutanovac učestvovali su u sumnjivom poslu kupoprodaje Doma vojske u Smederevskoj Palanci, kojim su opština i država oštećeni za 13.695.000 dinara, tvrdi Centar za istraživanje korupcije (CIK)!

Bivša vlast u Smederevskoj Palanci, u kojoj je Milojičić bio pomoćnik gradonačelnika za infrastrukturu, kupila je 2011. godine za 33.165.000 dinara Dom vojske od Ministarstva odbrane, koje je vodio Šutanovac.

Kako je opština oštećena

* Ukupni rashodi bili 40.199.000
* Zemljište prodato za 26.504.000

RAZLIKA 13.695.000 DINARA

Opština je potom platila još 2.198.000 dinara starim vlasnicima za otkup zemljišta na kom se Dom vojske nalazio, da bi zatim dala još 4.835.000 dinara firmi “Termomont” za rušenje objekta!

Kako piše CIK, opština je nedugo potom, neposredno posle ulaganja ukupno 40,1 milion dinara, zemljište prodala firmi “Delez Srbija” za samo 26.504.000 dinara.

Time je opština oštećena za 13.695.000 dinara!

Siva eminencija vlasti

Ceo ovaj posao, tvrdi CIK, nikako nije mogao da se obavi bez znanja i umešanosti Milojičića i Šutanovca.

Da bi opština preuzela Dom vojske, bilo je neophodno da Ministarstvo odbrane, koje je vodio Šutanovac, izda saglasnost da im objekat više nije potreban.

Ugovor ispred opštine je potpisao tadašnji predsednik Živko Petrović, ali je javna tajna da je njegov pomoćnik za infrastrukturu i komunalno-stambenu izgradnju Radoslav Milojičić Kena u to vreme bio siva eminencija vlasti.

Ukupni troškovi za kupovinu i rušenje Doma vojske iznosili su 40,1 milion dinara. Pošto je “Delez” za kupovinu zemljišta opštini isplatio 26,5 miliona dinara, jasno je da je ovim poslom Smederevska Palanka oštećena za 13,6 miliona dinara, navodi CIK.

Dragan Šutanovac kaže da nema komentar, sem da “sprema tužbu protiv CIK zbog neistinitih tekstova”, dok Radoslav Milojičić Kena tvrdi da nije imao veze s ovim poslom.

Svako ko je imalo pismen zna da u to vreme nisam bio predsednik opštine. To su gluposti i laži nesposobne SNS, koja je uništila životni standard građana, pa sad skreće teme na netačne stvari. Naravno da za sve što je nelegalno urađeno treba da se ide u zatvor, ali naprednjaci očigledno nemaju nameru da se ozbiljno bore protiv korupcije i kriminala – naglašava Milojičić.

Čist kriminal

Petar Milić, novi predsednik opštine Smederevska Palanka, kaže da je ovaj slučaj jedan u nizu sumnjivih.

Naišli smo na niz nepravilnosti u poslovanju prethodnika. Jedan od slučajeva odnosi se upravo na Dom vojske. Kako se ispostavilo, kad je crta podvučena u tom poslu budžet opštine je oštećen za blizu 14 miliona dinara. Sastavili smo izveštaj i dostavili ga resornim ministarstvima, uz napomenu da tražimo istragu državnog revizora, budžetske inspekcije i Službe za borbu protiv organizovanog kriminala – zaključuje Milić.

AFERA PAŠNJAK: Šutanovcu preti pet godina zatvora!

BEOGRAD - Moraće da objasni otkud mu stan u centru grada.
Funkcioner Demokratske stranke Dragan Šutanovac trebalo bi da sedne na optuženičku klupu Prvog osnovnog suda zbog afere „Pašnjak“.

Po zakonu

Bivši ministar optužen je da Agenciji za borbu protiv korupcije nije prijavio vlasništvo nad stanom u luksuznom stambeno-poslovnom objektu u Skerlićevoj ulici na Vračaru. Inače, Šutanovac i njegova supruga bili su i suinvestitori na tom kompleksu.

- Šutanovac bi pred sudom trebalo da se izjasni o navodima optužnice. U dosadašnjem toku postupka on je tvrdio da je sve radio po zakonu i da je podigao kredit da bi rešio svoje stambeno pitanje - kaže izvor iz Palate pravde.

Kako objašnjava, ukoliko se tokom postupka njegova krivica dokaže, nekadašnjem ministru, koji je bio u obavezi da prijavi svoju imovinu, preti od šest meseci do pet godina zatvora.

Afera u kojoj je osim Šutanovca saslušavana i njegova supruga Marija dobila je naziv „Pašnjak“ jer je parcela u Skerlićevoj ulici broj 20, na kojoj se nalazi zgrada, zvanično zavedena kao pašnjak prve klase!

Plac od 1,5 miliona evra

Plac je, navodno, bračni par sa još devet investitora 2011. godine kupio od preduzeća „Trešnja“ za 1,5 miliona evra i na njemu je bila predviđena izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa od 3.500 kvadrata.

Mnogo investitora
SASLUŠAN I PETRIĆ

Tokom postupka, osim Marije Šutanovac, saslušan je i nekadašnji fudbaler Gordan Petrić, koji je u ime investitora svojevremeno tražio izdavanje rešenja o odobrenju izgradnje u Skerlićevoj 20. Osim njih, na spisku investitora bili su i Mia Zečević, ćerka nekadašnjeg generalnog sekretara FK Partizan Žarka Zečevića, kao i fudbaler Nemanja Vidić - kaže izvor.

Bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac stan u centru Beograda od 190 kvadrata nelegalno nadzidao za još 140 kvadrata, čime je prekršio zakon, a državnu kasu oštetio za oko četiri miliona dinara, otkriva Centar za istraživanje korupcije

 
ARHIVA
 

Dragan Šutanovac, bivši ministar odbrane, u samom centru Beograda, mimo građevinske dozvole, nadzidao je na crno čak 140 kvadratnih metara stambenog prostora, pokazuju dokumenti do kojih su došli novinari Centra za istraživanje korupcije.

Stan se nalazi u zgradi u Skerlićevoj ulici u kojoj je Šutanovac kao suinvestitor sagradio 190 kvadrata po projektu, ali se ispostavilo da bivšem ministru to nije bilo dovoljno, pa je na divlje dozidao još jednu etažu, čime je površina njegovog dupleksa narasla na oko 330 kvadrata.

S obzirom na činjenicu da je kvadrat nekretnine na Vračaru oko tri hiljade evra, tržišna vrednost Šutanovčevog stana je oko miliona evra!

Plac u Skerlićevoj 20 na Vračaru Šutanovac je sa suprugom Marijom i još devet suinvestitorora platio 1,5 miliona evra i na njemu podigao zgradu od 3.500 kvadrata (2600 nadzemne etaže), čija je gradnja završena u martu 2013. Stambeno-poslovni objekat u neposrednoj blizini Hrama Svetog Save i zgrade Narodne biblioteke, kako je objavljivano u medijima, ima devet stanova, jedan lokal i 24 garažna mesta, a među suinvestitorima su bili i fudbaleri Gordan Petrić i Nemanja Vidić, ćerka Žarka Zečevića Mia, kiparska ofšor firma „Vilab Pharm LTD“ i drugi, o čemu je prvi pisao portal Pištaljka u okviru čuvene afere Pašnjak.

Međutim, tada se nije znalo da je bivši ministar tokom gradnje, svesno kršeći zakon, s obzirom na činjenicu da je bio jedan od suinvestitora, sebi izgradio dupleks u potkrovlju luksuzne zgrade. Istini na volju, za to se verovatno nikada ne bi ni saznalo da investitor Dragan Petrić, kako je otkrila redakcija CIK, Sekretarijatu za poslove legalizacije grada Beograda nije podneo zahtev za legalizaciju celokupnog objekta 28.01.2014. godine (351.21-12631/14).

Kako proizilazi iz ovog zahteva, Petrić je podneo zahtev za legalizaciju stambeno-poslovnog objekta u Skerlićevoj 20 ukupne površine 3.530,82 kvadrata, ali su nadležni organi utvrdili odstupanje od izdate građevinske dozvole za 237,94 kvadrata bruto površine. Postupak po ovom zahtevu i dalje je u toku, što znači da zgrada u kojoj živi bivši ministar, a stanove imaju brojne ličnosti iz javnog života, i dalje nije legalizovana.

Na osnovu Tehničkog izveštaja uz glavni projekat izvedenog objekta, u čiji je posed došao CIK, vidi se da se 237 spornih kvadratnih metara odnosi na 97 kvadrata viška u galeriji lokala u prizemlju zgrade, 68 kvadrata izgrađeno je više na povučenom spratu, a još 71 na galeriji stana 9. Stan broj devet, kako je CIK-u potvrđeno u JKP „Infostan tehnologije“, vodi se na Šutanovčeve, odnosno na suprugu Mariju. Taj stan je jedan od dva koja se nalaze na takozvanom povučenom spratu.

S obzirom na činjenicu da drugi stan na ovom spratu, kako saznaje CIK, nije prekoračio kvadraturu, jasno je da se celokupni višak kvadrata na povučenom spratu odnosi na stan bračnog para Šutanovac, odnosno da je njihov stan nezakonito uvećan za 139 kvadrata.

Novinari CIK pokušali su da utvrde kako je Draganu Šutanovcu dozvoljeno da mimo zakona, na jednoj od najekskluzivnijih lokacija u Beogradu, sagradi nelegalan stan.

Najpre smo kontaktirali građevinsku inspekcije opštine Vračar. Međutim, načelnik Nebojša Kuzmanović rekao nam je da su u njihovoj nadležnosti samo objekti do 700 kvadrata i uputio nas na Gradsku upravu grada Beograda.

U vreme bespravne gradnje prvi čovek Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove bio je Milan Vuković. On za CIK kaže da je postupao u skladu sa zakonom i da nije zatekao nikakve neregularnosti.

Naređeno rušenje, ali nikad nije sprovedeno

„Građevinska dozvola već je bila izdata, a procedura je bila standardna. Kako da vam kažem, da li se radovi izvode prema izdatom odobrenju kontroliše građevinska inspekcija. Sekretarijat ne prati izvođenje radova, nego građevinska inspekcija postupa i ako ima odstupanja, oni su ti koji to treba da registruju”, rekao nam je Vuković.

CIK je poslao dopis Sekreterijatu za inspekcijske poslove, u kome smo pitali da li su nadležne službe vršile kontrolu objekta u Skerlićevoj 20, da li su uočene neregularnosti i šta je tim povodom preduzeto. Sekretar Zagorka Panić odgovorila je da je inspekcijski pregled pokrenut po službenoj dužnosti 13. marta 2012. godine, a da je u narednih nekoliko meseci obavljeno još šest nadzora na gradilištu.

„Rešenjem od 11.02.2013. dat je nalog investitorima da u roku od 30 dana pribave izmenu građevinske dozvole. Pošto investitori nisu postupili po rešenju, 10.04.2013. dat im je nalog da radove izvedene mimo projektne dokumentacije uklone u roku od sedam dana od dana prijema rešenja. Pošto investitori nisu postupili ni po ovom rešenju, doneta je odluka da se uklone radovi van projekta i predmet je 08.07.2013. prosleđen Odeljenju za izvršni postupak“, navodi se u odgovoru Sekreterijata za inspekcijske poslove.

Kako se ispostavilo, rešenje o rušenju viška kvadrata u Skerlićevoj nalazilo se u predlogu plana izvršenje za 2013. godinu, navodi se u odgovoru Odeljenja za izvršenje građevinskih radova, ali nije objašnjeno zbog čega do rušenja nije došlo.

Ovu okolnost iskoristili su investitori, pa su 28. januara 2014. podneli zahtev za legalizaciju, koji, kako smo naveli, do danas nije pravosnažno okončan.

„Objekat je u međuvremenu useljen. Stupanjem na snagu Zakona o ozakonjenju objekta 27.11.2015. propisano je da se svi zahtevi podneti do prvog februara 2014. uvažavaju prema novom zakonu, te da se rešenja o rušenju neće izvršavati do pravosnažnog okončanja postupka ozakonjenja“, naveli su za CIK u Odeljenju za izvršni postupak.

Dakle, investitori zgrade u Skerlićevoj su po svoj prilici iskoristili poslednji voz i svega tri dana pred istek roka podneli zahtev za legalizaciju, čime su izbegli da do rušenja objekta dođe.

Osim što se oglušio o zakon, bivši ministar i ostali suinvestitori su divljom gradnjom zakinuli državu za oko 60.000 evra. Naime, s obzirom na činjenicu da spornih 237 kvadrata nije bilo predviđeno projektom, investitori za tu kvadraturu nisu platili brojne naknade, koje su u to vreme po metru kvadratnom u opštini Vračar iznosile oko 27.000 dinara. Prostom računicom, „proširenje“ bi investitore koštalo 6,4 miliona dinara (od toga oko 4 miliona odnosi se na Šutanovca), ili po tadašnjem kursu 57,6 hiljada evra. Danas oni nemaju obavezu plaćanja ovih naknada, već samo moraju da plate legalizaciju dograđenih kvadrata, što ih košta 46 hiljada dinara, odnosno oko 150 puta manje novca nego da su poštovali zakon.

Od jednog Vladinog službenika, naročito ministra, ne bi trebalo očekivati ovakavu vrstu ponašanja. Gaženje zakonskih i moralnih normi nikada nije bio opis posla jednog ministra, pa se postavlja pitanje kakva se poruka šalje građanima.

Žarko Korać, psiholog i profesor Filozofskog fakulteta, kaže da bez obzira o kome se radi, zakoni i propisi se moraju primenjivati bez ikakvog izuzetka, pogotovo za nosioce odgovornih funkcija.

„To je ono što ljudi kod nas ne shvataju kada dođu na rukovodeće mesto, političko ili državno, da oni više moraju da poštuju norme i zakone nego običan čovek. To je naša tragedija što se smatra da ti ta privilegija vlasti dozvoljava da kršiš pravila. U normalnim zemljama kao što su Norveška, Švedska, Danska, nema govora o tome. Vi ste model ponašanja. I ako model ne valja šta očekujete od drugih“ - ističe Žarko Korać.

Zbog Šutanovčeve divlje gradnje cela zgrada i danas nakon četiri godine nema upotrebnu dozvolu. Zbog toga ostali vlasnici – stanari ne mogu da uknjiže svoju imovinu. Bez uknjižene imovine ne mogu se regulisati i neke druge obaveze, na primer, plaćanje poreza. Tako su i oni uvučeni u neku vrstu prekršaja.

Redakcija CIK-a kontaktirala je Dragana Šutanovca više puta, ali je on odbio da razgovara sa nama.

ŠUTANOVAC KRIJE POREKLO STANA!

Funkcioner DS Dragan Šutanovac 2012. tvrdio da ekskluzivni stan na Vračaru gradi "sredstvima iz kredita", a sad se dosetio da mu je pare dao tast Miroslav Ilić * Ilić: Tačno je, dao sam pare za nekretnine * Poreska uprava: Proverićemo!

Dragan Šutanovac, bivši ministar odbrane i potpredsednik DS, naprasno se posle tri godine dosetio čijim je novcem izgradio milionski vredan luksuzni stan u Skerlićevoj ulici u Beogradu u neposrednoj blizini Hrama Svetog Save!

Šutanovac je 2012. godine, u trenutku kad su mediji otkrili da sa suprugom i devet investitora finansira izgradnju ekskluzivne stambene zgrade, rekao da nekretninu gradi "sredstvima iz kredita", a sada se sada dosetio da mu je pare ipak dao tast, otac njegove supruge Marije, čuveni pevač Miroslav Ilić!?!

Ko će kome...

Bivši ministar je u emisiji "Lični stav" izjavio da je novac za stan koji se nalazi na jednoj od najskupljih lokacija u Beogradu skupio "uz pomoć porodice".

- Investiranje u zgradu bila je jeftinija opcija od kupovine stana. Nas desetoro smo udružili sredstva da napravimo svakom po stan. Pomogli su mi žena i tast, koji mi je dao pozajmicu. Inače, nemam "pašnjake" na Vračaru, već je to propust katastra. Ceo Vračar se vodi kao pašnjak, voćnjak ili vinograd.

Jedini "problem" je bio što sam gradio na svoje ime. A za "aferu" sam čuo iz medija... Pa već 10 godina prijavljujem imovinu Agenciji za borbu protiv korupcije i nikad ništa nisam ukrao... - objasnio je Šutanovac.

Ovo "objašnjenje", međutim, bitno se razlikuje od onog datog 2012, kad je Šutanovac za "Politiku" izjavio da je pare dobio od banke!

- Novac za stan obezbediću iz kredita, ušteđevine i prodaje devojačkog stana supruge Marije. Biću vlasnik polovine stana, što je oko 99 kvadrata. Novac još nisam dao. Očekujem da do kraja godine, kad završim kredit, zatvorim finansijsku konstrukciju - rekao je tada Šutanovac.

Kad smo ga upitali kad je i zašto odlučio da novac ipak pozajmi od tasta a ne od banke, Šutanovac nije bio raspoložen za razgovor.

- Sve sam objasnio u emisiji. Agencija ima tačne podatke. Nemam nameru više to da komentarišem - odbrusio nam je Šutanovac.

Ni njegov tast Miroslav Ilić nije bio mnogo pričljiviji, ali je potvrdio da je pomogao zetu:
- Jesam, dao sam novac za stan. Ništa više od toga neću reći. To je moja privatna stvar. I tačka!
Sasvim je, inače, interesantno je i to da je Miroslav Ilić već jednom u medijima rekao da je zetu Šutanovcu kupio stan, i to u Njegoševoj ulici u centru Beograda.

Za ovaj stan od 163 kvadrata, po sopstvenom priznanju, Ilić je 2012. iskeširao fantastičnih 300.000 evra! 

U Poreskoj upravi Srbije juče nisu hteli da komentarišu ovaj slučaj. Ipak, nezvanično nam je rečeno da će reagovati po službenoj dužnosti i odmah po pisanju medija proveriti poreklo para.
- Istražićemo sve. Biće vrlo interesantno videti da li je Miroslav Ilić platio porez na tolike prihode - rekli su nam u kabinetu direktora Poreske uprave.

Dil sa tajkunima

Dušan Slijepčević, član Saveta za borbu protiv korupcije, smatra da treba istražiti odakle novac Šutanovcu i očekuje da će se to utvrditi tokom sudskog spora koji je pokrenula Agencija za borbu protiv korupcije.

- Treba pratiti tok novca i utvrditi ko je, kad i koliko para dao za taj stan - ističe Slijepčević.
Podsetimo, kako smo ranije pisali, bračni par Šutanovac u izgradnji luksuzne zgrade u Skerlićevoj 20 učestvovao je sa poznatim tajkunima i sportistima, kao i kiparskom firmom "Vilab farm LDT". Samo plac je plaćen 1,5 miliona evra.

Deo placa od dva ara na ovoj elitnoj lokaciji, koji su investitori kupili od preduzeća "Trešnja d.o.o.", u katastru je zaveden kao "pašnjak prve klase"?!

Tast mu kupio još jedan stan

Miroslav Ilić, podsetimo, pre tri godine je za Informer izjavio da je ćerki i zetu kupio stan u Njegoševoj 57 na Vračaru. Prema njegovim rečima, to je običan "trosobni stan od oko 150 kvadrata i 20 kvadrata terase".

- Stan je vredan oko 300.000 evra i biće u mom vlasništvu. Šule čeka da se izgradi stan u Skerlićevoj pa da, ako Bog da, ima nešto na svoje ime. Oko toga se nešto spetljao, ne znam šta je tamo pogrešio, ali to će biti konačno njegovo - rekao je Ilić tom prilikom.

 

Dragan Šutanovac nosi sat od 15 hiljada eura, poseduje kolekciju satova vrednu više stotina hiljada evra!

Neko je otkrio da visoki funkcioner bednog ostatka Demokratske stranke Dragan Šutanovac nosi sat marke “Brege” (Breguet) u vrednosti  od 15.000 eura, i vest je naravno odmah uzdrmala osiromašenu Srbiju. Brege satovi su inače poznati po prestižu i astronomskoj ceni. Pronašli smo na internetu da su Napoleon Bonaparte, Marija Antonaeta, Ruski Car Aleksandar, Engleska kraljica Viktorija, Vinston Čerčil nosili satove ove marke.

Sve je jasno. Ali, otkud jednom zvrndovu kao što je Šutanovac takav sat?!

Upitan odakle mu lova za ovaj sat, Šutanovac se pohvalio da njegov tast Miroslav Ilić jako lepo zarađuje, i da finansijski “pomaže” njega i njegovu suprugu jer od ministarske plate ne može da se živi (u prevodu “da se kupuju ovakve stvari”).

Inače, prema ostalim snimcima Šutanovca vidi se da u svojoj kolekciji ima još desetinu sličnih satova, a nijedan ne košta manje od 4.500 evra. Zaključak: kupite kartu za naredni koncert Miroslava Ilića, kako biste pomogli izdržavanje sirote porodice Šutanovac.

DONACIJE - PAYPAL

DONACIJE - Paypal

HIT KNJIGA !!!



MEDIJSKI PARTNER


Kontakt

Newsletter

Primajte naše vesti:

Prvi nezavisni onlajn multimedijalni projekat u Srbiji i regionu. Onlajn magazin, radio i TV u službi istine, naroda i pravde. Reporter je otvoren za saradnju sa svim zainteresovanim subjektima na polju reklamiranja, razmene linkova i sadržaja i svakom drugom polju objektivnog, nadstranačkog, nepristrasnog i slobodnog novinarstva.

Reporter je član Mreže onlajn medija Srbije (Serbian Media Network) i Udruženja onlajn novinara Srbije (UONS)

Udruženje onlajn novinara Srbije - UONS

OSNIVAČ:

Reporter Media Agency

REPORTER © Nezavisni onlajn magazin * Beograd,SERBIA

Create a free websiteWebnode