E-novine: Ne bi ih bilo da je pobedio Tadić!

Presude protiv e-novina su za anale pravosuđa: Branislav Jelić, optužen

Presude protiv e-novina su za anale pravosuđa: Branislav Jelić, optužen

 

Zamislite situaciju da je Boris Tadić i treći put, neustavno, postao predsednik. Pomislio bi da je nedodirljiv. Kako bi se ponašali Krstići, Šutanovci, Rakići i ostali? Antologijska pljačka je bila u pitanju, miloševićevskih razmera, samo što je taj nesrećnik vodio nekakve idiotske ratove, pa je to i neko opravdanje. Ovi su u mirnodopskom periodu još više opljačkali državu. E-novine ne bi postojale da je pobedio Tadić. A on je izgubio zbog pogrešne koalicione matematike

Broj tužbi koje pristižu u e-novine došao je do broja 12. Dakle, čitavo tuce, a od tog tuceta izdvojene su dve koje su dočekale svoj prvostepeni kraj. Jedna od njih je ona Emira, odnosno Nemanje Kusturice. O tužbama i novoj, odnosno staroj političkoj ideji začetoj u Građanskom savezu razgovarali smo sa Branislavom Jelićem, direktorom u e-novinama i jednim od začetnika ideje formiranja novog Građanskog saveza.

*Nakon višemesečnog povlačenja po sudovima klupko se počelo odmotavati na štetu e-novina?

- Naša strategija i prednost od početka je što je ovo medij. Poučeni iskustvom Petra Lukovića iz "Ferala" od prvog dana smo rešili kad nam se nešto dogodi da ne ćutimo, već da vrištimo. Da li to deluje ili ne nisam siguran, ali ipak mi se čini da se to negde čuje. Prošli režim nas je obeshrabrivao, vršio pritisak... Sad su došli novi, a tempo pristizanja tužbi je nepromenjen. Štaviše, imam utisak da se ubrzano rešavaju naši slučajevi u sporovima koji su započeti pre godinu dana.

*Na čiju štetu?

- Isključivo na našu. Počele su da stižu presude. Stigla nam je presuda po drugoj Kusturičinoj tužbi za tekst Nermina Čengića ("Jedna mala sarajevska analiza: Ugled i čast Emira Kusturice") koji smo objavili. Tražio je tri miliona dinara, a prvostepenom odlukom sud mu je dodelio 100.000, što je takođe indikativno. Sa jedne strane sudija je požurio da završi taj proces, a sa druge procenjuje njegovu duševnu bol 30 puta manje nego on sam. Da sam Kusturica ne bih samo podneo ostavku na Mokroj Gori nego bih otišao iz ovog neprijateljskog okruženja. To je poruka koju bi mudar čovek trebalo da primi.

Kusturicu u Andrićgrad

*A gde da ode? Svojevremeno su ga Kremanci slali u Istanbul.

- U Andrićgrad. Pošto je postao član Krunskog saveta može da odvede i tzv. prestolonaslednika koji može da postane monarh u Andrićgradu. Dobili smo novu vlast, nismo očekivali da nas bilo ko mazi, ali smo očekivali da se trend sudskih pritisaka makar uspori. Kroz sopstveni primer smo uočili da svaki put kad dođe do promene vlasti ovi koji dođu su izbezumljeni i samo dok se organizuju treba im tri meseca, a za to vreme funksionišu pipci bivšeg režima. To se najbolje vidi u pravosuđu. Odatle ih je najteže iščeprkati i tamo je najteže ustanoviti ko je čiji.

 

Kusturičin duševni bol je prioritet srpskog pravosuđa: Branislav Jelić, na udaru

 

*Ne postoji li taj kontinuitet još od doba Miloševića?

- Naravno. Oni se tokom mandata "novih" prilagode i postanu i sami "novi". Svaki proces preuzimanja vlasti bio je vođen tim pipcima. Skinemo Miloševića, Miloševićevi pipci ubiju Đinđića, dođe Tadić na vlast, onda Koštuničini pipci zatiru tragove političke pozadine atentata. Sad je došla nova vlast i ne znam koji još pojavni oblici postoje ali vidim ovaj – pravosuđe radi, stižu rešenja, proces teče neverovatnom brzinom za srpsko pravosuđe. Da li sam ja previše osetljiv na nešto što je možda dobra pojava u srpskom pravosuđu? Ne! Državna revizorska institucija (DRI) je podnela oko 200 prijava. Sve kasni u razmatranju dve godine. Ono što DRI nalazi nije toliko važno za srpsko pravosuđe koliko da se reši duševna bol Kusturice koju su mu nanele e-novine koje su samo kritički pisale o jednoj javnoj ličnosti.

*Ovde nije bilo ni kritičkog pisanja, već je samo preuzet kritički tekst?

- Tako je. Tekst Zorana Janića i Miroslava Bojčića "Novogodišnja bajka za ubice" preneli smo sa "Peščanika", ali predmet tužbe nije samo tekst nego i naša oprema fotografija. Mi to doživljavamo kao posebno polje izražavanja. Jedno je tekst, a oprema je jedna nova mogućnost. To je satira. Ko god prati e-novine može da uoči taj satirični momenat koji Luković neguje. Naravno da ima preterivanja, karikiranja ali sud ne može da definiše šta je satira. Ti ljudi koji tamo rade nemaju elementarno obrazovanje. Sutkinja u Kusturičinom procesu kad ga vidi, samo što ne ustane i zatraži autogram. Kad smo je prvi put videli bilo je jasno da ćemo izgubiti. Nova vlast je tu ali staro pravosuđe ordinira, što opet govori o sadašnjem ministru pravosuđa, da on ne drži konce.

Idemo do Strazbura

*Koliko trenutno tužbi ima protiv e-novina?

- Imamo 12 aktivnih. Dve su presude stigle i jedna je odbačena. Druga presuda je po tužbi "kolege" Stojana Drčelića. U trenutku kad nas je tužio bio je pomoćnik urednika "NIN-a", a bio je svojevremeno i urednik "Svedoka". Divan čovek. Predmet tužbe je što smo pomenuli da je bio urednik "Svedoka". "Kako ste mogli tako da me oblatite", pita nas. Pa, jesam li ja bio urednik "Svedoka"? Tuži nas za pismo čitaoca, za pismo Vladimira Bebe Popovića koje je uputio glavnom uredniku "NIN-a", Nebojši Spajiću. Ovaj je to objavio, ali je napravio određeni pomak u novinarstvu. Pre tog pisma ide uvodnik, pa pismo u kom se pominje i Stojan Drčelić. Poštujući profesionalne manire "pustimo" mi to nakon tri dana doslovce sve sa tim smešnim Spajićevim uvodom, pokrijemo fotografijama i u toj opremi stavimo "Stojan Drčelić, urednik Svedoka". Stigne tužba u kojoj kaže: "Ja jesam bio urednik 'Svedoka' ali ne u tom periodu za koji su okačene fotografije". Mi smo okačili tri naslovnice "Svedoka" iz karakterističnog perioda kad se radilo o Đinđićevoj glavi. Drčelić kaže da on nije bio urednik kad su izlazila baš ta tri broja, nego u neko drugo vreme. Tako da smo mi neopisivi krivci, a on nevino jagnje, gde pri tom niko ne obraća pažnju na to da je on bio tamo urednik. To je kao da se neko sad pojavi i kaže: "Pa ja sam bio upravnik u Treblinki samo šest dana". Ta presuda je za anale pravosuđa.

*Kolika je kazna?

- Oko 1.500 evra. Naravno, žalili smo se. Neka svaka bude po 1.500 evra, prevedeno na srpski jezik to znači bankrot e-novina. Nećemo se predati, gonićemo ovo svakako do Strazbura poučeni dobrim iskustvom odande. Sva 42 spora koja su novinari vodili u Strazburu su pozitivno završeni za njih. Svaki put se elaboriralo, da kad za nekog od javnih delatnika iznesete svoj vrednosni sud da su fašisti, na osnovu njihovog delanja, pričanja i dalje nije kleveta. Nije krivično delo i ne može da izazove duševnu bol. To je prosto impresija novinara i tačka.

Iskonska pravda

*U pripremi je nekoliko različitih medijskih strategija i izmena zakona. Šta očekujete od onog koje priprema Ministarstvo kulture ako znamo da ga vodi "patriota", ali i znajući da je najmoćniji čovek u državi Aleksandar Vučić koji je već vodio taj resor informisanja 90-ih kad su posebno gušene medijske slobode?

- Mi smo se dogovorili da rušimo tabue i da se borimo sami za sebe. To je jedino pravilo koje nas može održati u Srbiji. Uspeli smo privatnim vezama da stupimo u kontakt sa visokim komesarom za ljudska prava pri UN. Imamo dogovor sa tom institucijom da kad dođe vreme, kad zakon bude u javnoj raspravi, da im dostavimo završnu verziju predloga. Tad visoki komesar svojim uticajem može da poboljša kvalitet tog predloga i vrati ga nazad, sve pažljivo prateći kako na to reaguje vlast.

*Pod uslovom da se taj zakon uopšte pojavi u javnosti. Očekujete li bolje uslove za novinarsku profesiju, ali i uopšte od aktuelne vlasti?

- Ko je čitao e-novine poslednjih godinu dana verovatno naslućuje odgovor. Mi smo se pred prošle izbore zaključili - "sve samo ne ovo". Pod tim se podrazumevalo samo da ne bude bivša koalicija, pojačana sa LDP-om. Zamislite situaciju da je Boris Tadić i treći put, neustavno, postao predsednik. Pomislio bi da je nedodirljiv. Kako bi se ponašali Krstići, Šutanovci, Rakići i ostali? Antologijska pljačka je bila u pitanju, miloševićevskih razmera, samo što je taj nesrećnik vodio nekakve idiotske ratove, pa je to i neko opravdanje. Ovi su u mirnodopskom periodu još više opljačkali državu. E-novine ne bi postojale da je pobedio Tadić. A on je izgubio zbog pogrešne koalicione matematike.

Sad, kakva su očekivanja? Lično, spreman sam da u naredne četiri godine aktuelni ministar satre kulturu u Srbiji, ali samo ako će sa druge strane biti rezultata u vezi sa korupcijom. Mislim da je to prvi korak. Istina je da su za sada to samo reči. Toliko je ljudi sedelo na vlasti, svi su se izmenjali i istinski sam za to da se ovima pruži prilika. Zašto to radi Aleksandar Vučić? Možda je pitanje mnogo iskrenije kad se obrne? Zašto to nije radio neko drugi? Žarko Korać je neki dan rekao da je tzv. drugoj Srbiji krivo što sad Vučić sprovodi njihov program. Samo se o tome radi. Nije im bilo krivo kad dok nisu ništa preduzimali, jer su bili zauzeti krađom. Ova vlast završava i kosovsku priču. Zar nije iskonska pravda da taj posao uradi upravo Ivica Dačić? Njegov je šef započeo, on će to završiti. To i nije mogao niko drugi da završi.

Stranka bez članstva

*Ali kad se podvuče linija štete i broj žrtava je ogroman. Kako će se stranka koja je u formiranju, Građanski savez, odnositi prema tome?

- Taj aspekt priče ostaje. Predlog nekolicine nas je da ne želimo da uđemo u NATO. Neki su ustuknuli praveći jasnu asocijaciju da ni Koštunica neće u NATO. Da, ali to je samo prvi deo priče. Drugi korak je ukidanje Vojske Srbije kao institucije. Kraj. To je važno iz dva aspekta. Manje važan aspekt je ekonomski, iako nije zanemarljiv. Prvi je politička poruka. Umesto traljavih i sramnih izvinjenja, neiskrenosti oko pitanja koja iziskuju elementarnu ljudskost, ukinimo Vojsku Srbije. Srbija nema, niti će imati Vilija Branta. Moramo da se pomirimo s tim i da pošaljemo na drugi način poruku. Umesto izvinjenja za ono što je Srbija generisala 200 godina unazad, moramo da kažemo da se to više sa ove uporišne tačke neće dogoditi. Imamo monstruoznu policiju. Postojeći sastav policije, pojačan nekim ljudima iz vojske može da zadovolji potrebe i mora da se napravi narodna policija koja će biti u funkciji građana, javne imovine, a ne samo u funkciji zaštite tajkuna po Srbiji. Pogledajte gde se prave policijske blokade. To je policija koja stoji između radnika i institucija. Koga štiti ta policija? Čija je ta policija?

 

Radna atmosfera: Jelić i Luković u staroj redakciji e-novina

 
 

*Koliko će nova stranka baštiniti vrednosti prvobitnog Građanskog saveza?

- Naravno da će vući korene iz stare. Nismo zaboravili ni jednu njegovu svetlu tekovinu i zato smo ga i obnovili. Od svih opcija nijedna ne nudi da se udružujemo po drugim osnovama, a ne nacionalnim. Ispravljamo jednu staru grešku kad je ondašnji Građanski savez poželeo da se dodvori Srbiji pa je dodao istoimeni sufiks. Ušli smo u tu anomaliju da smo građani, ali da smo i Srbi što je podrazumevalo da drugi građani nisu dobrodošli. To je bila cena populizma u to doba. Sad smo to ispravili. Građanski savez za sve Srbe, Rusine, Mađare, Albance... za svakog ko nešto ima da kaže i želi da uradi. Pokušaćemo da obrnemo stvari naopako. Članstvo u stranci će biti otežavajuća okolnost za dobijanje posla. Na kraju u tim strankama će ostati ljudi, entuzijasti, koji su spremni da volontiraju, da žrtvuju svoj privatni život, da daju nešto od sebe ne tražeći ništa. Članstvo stvara korupciju i partokratiju. Imam iskustva iz ranijeg perioda. Nakon pobede DOS-a članstvo je krenulo da nadire tražeći privilegije. To nije put. Sve što se dogodilo DS-u je ta ista boljka. Nezajažljivo članstvo koje je umislilo da je došlo vreme da se naplati. Šta će nam članstvo u stranci? Šta će nam silni odbori? Koristimo ovu novu tehnologiju, povežimo se da ne držimo ovog miša za kompjuter kao Vuk Drašković koji misli da je to daljinski upravljač.

Još jedan od važnih postulata je da ne možeš više ljude lagati. To su generacije ljudi koji su odrasli na svim mogućim društveno-političko-ratnim fenomenima koji postoje. Mi smo sve prošli. Ljudi ovde nisu naivni. Laž prepoznaju, ako ne racionalno, onda intiutivno. Naša je ideja da počnemo da radimo stvari koje se tiču svih njih. Na pitanje ima li poznatih ljudi u toj stranci u povoju naš neformalni "lider" Aleksandar Kraus ima sjajno potpitanje – A poznati po čemu.? Jer svako ko pokuša da na njega odgovori može sagledati kolosalnu dubinu ne samo propasti države, nego i propasti društva. Po čemu su poznati drugi lideri stranaka? Društvo je razoreno. Društvo je na "Farmi".

 

DONACIJE - PAYPAL

DONACIJE - Paypal

HIT KNJIGA !!!



MEDIJSKI PARTNER


Kontakt

Newsletter

Primajte naše vesti:

Prvi nezavisni onlajn multimedijalni projekat u Srbiji i regionu. Onlajn magazin, radio i TV u službi istine, naroda i pravde. Reporter je otvoren za saradnju sa svim zainteresovanim subjektima na polju reklamiranja, razmene linkova i sadržaja i svakom drugom polju objektivnog, nadstranačkog, nepristrasnog i slobodnog novinarstva.

Reporter je član Mreže onlajn medija Srbije (Serbian Media Network) i Udruženja onlajn novinara Srbije (UONS)

Udruženje onlajn novinara Srbije - UONS

OSNIVAČ:

Reporter Media Agency

REPORTER © Nezavisni onlajn magazin * Beograd,SERBIA

Create a free websiteWebnode