Feljton (1): Kako je (o)pljačkana Srbija

PROPAST NAVIPA, FIDELINKE, AGROHEMA

“Global Financial Integrity” procenjuje da je 51 milijarda dolara prebačena iz Srbije “nezakonitim finansijskim transakcijama”, mahom na ofšor račune između 2001. i 2010. godine. U mnogim spornim privatizacijama ključnu ulogu odigrao je bivši makedonski ministar i kontroverzni biznismen Žanko Čado

Bivši makedonski ministar ekonomije i kontroverzni biznismen Žanko Čado imao je ključnu ulogu u bankrotu srpskih firmi “Agrohem”, “Fidelinka” i “Navip” prebacivanjem njihovih sredstava na račune svojih ofšor kompanija.

Zahvaljujući izveštaju “Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara”, u čiji je izveštaj Radio Slobodna Evropa imao ekskluzivno uvid, objašnjeno je i kako je to činjeno.

​Autori teksta Đorđe Padejski, novinar-istraživač i osnivač “FOIA Machine”, onlajn platforme za pristup informacijama od javnog značaja, te Majkl Hadson, urednik ICIJ, imali su uvid u dokumente koji ukazuju da je Čado kontrolisao firmu na Britanskim Devičanskim ostrvima koja je dobila 6,9 miliona dolara na ime transfera iz Agrohema, pre njegovog bankrota.

Istovremeno, “Navip”, čiji su samo vinogradi vredeli oko 30 miliona evra, prodat je za ispod 6 miliona evra.“Fidelinka” je od uspešne firme ubrzo postala gubitaš.

Zbog toga je 1.300 radnika u ova tri preduzeća ostalo bez posla. Oni su deo armije od 250 hiljada zaposlenih u državnim preduzećima u Srbiji koji su se našli na ulici kao rezultat privatizacije od 2001. do 2010. godine.

“Global Financial Integrity” procenjuje da je 51 milijarda dolara prebačeno iz Srbije “nezakonitim finansijskim transakcijama” mahom na ofšor račune između 2001. i 2010. Time je Srbija zauzela visoko 16. mesto na listi od 150 zemalja s najvećim nelegalnim novčanim tokovima.

Godinama su kružile nepotvrđene informacije da je ličnost iz senke preuzela pre jednu deceniju “Agrohem” iz Novog Sada, jednog od najvećih proizvođača veštačkog đubriva u Srbiji. Ta osoba poseduje čitavu mrežu ofšor kompanija preko kojih je kupila “Agrohem”, čija je imovina fiktivnim ugovorima prebačena na strane račune. To je vodilo bankrotu “Agrohema” i otpuštanju nekoliko stotina radnika.

Kako je propao “Agrohem”?

“Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara” utvrdio da je bankar, biznismen i bivši makedonski ministar za ekonomiju Žanko Čado stajao iza mreže ofšor kompanija koje su bile involvirane u preuzimanje i bankrot “Agrohema”.

Prema dokumentima do kojih je došla ova novinarska asocijacija, Čado je bio direktor ofšor kompanije na Antigvi, preko koje je osigurao indirektno vlasništvo u “Agrohemu”.

Agencija za privatizaciju je organizovala 2002. i 2003. prodaju Vladinih akcija u “Agrohemu”. Investitori koji su ih kupili, istovremeno, nastojali su da odmah preuzmu i deonice koje su prethodno podeljene zaposlenima.

Bivši direktor ove firme Milojica Hrvaćanin se priseća da je rukovodstvo firme vršilo pritisak na radnike da prodaju svoje akcije novim investitorima. On tvrdi da je jedan od direktora pozvao zaposlene u obližnju kafanu i uz pivo i rakiju ih upozorio “da će izgubiti posao ako ne prodaju svoje deonice, što su moje kolege uglavnom i uradile, jer su bili uplašene”.

Tokom 2003. godine dve srpske firme – “Pharmachem” i “SMM Metali i Minerali” – postali su većinski vlasnici “Agrohema”, kontrolišući više od 80 odsto njegovih akcija. Istovremeno, prema registru preduzeća u Srbiji, Čado je bio direktor kompanije “Fer Trade” sa sedištem na Antigvi, a koja je kontrolisala “SMM” i “Pharmachem”.

Najčudnije u svemu je što je “Agrohem” obezbedio kapital kompaniji “SMM” za kupovinu akcija “Agrohema”! Naime, Hrvaćanin i ostali bivši radnici tvrde da je “Agrohem” uzeo kredit kod banke u iznosu od 600 hiljada dolara da bi platio “SMM” za nekoliko hiljada tona hemikalija. Međutim, “SMM” je iskoristio taj novac za kupovinu akcija “Agrohema”!

On ističe da je ubrzo počela serija neobičnih transakcija. “Agrohem” je rasprodavao opremu i uzimao kredite koje je prosleđivao na račune stranih kompanija, uglavnom lociranim na Britanskim devičanskim ostrvima, zatim Maršalskim ostrvima i Panami.

U dokumentima koje je stečajni upravnik “Agrohema” Ninoslav Šimić dostavio sudu stoji da je ustaljena praksa da “Agrohem” naručuje sirovine sklapajući ugovore prema kojima je plaćao unapred, dok je isporuka bila odložena na nekoliko meseci ili čak godina. U mnogim slučajevima roba nije ni isporučena, a uplate za njihovu nabavku su pretvorene u “pozajmice”, koje ofšor kompanije nisu nikada vratile. Na taj način iz “Agrohema” je izvučeno 4,6 miliona dolara, tvdi Šimić.

Prema dokumentima o stečajnom postupku koja se nalaze u sudu, “Agrohem” je u decembru 2007. uplatio 6,9 miliona dolara na račun kompanije “Alysun Marketing” na Britanskim devičanskim ostrvima iza koje stoji Čado.

Novac je, navodno, bio namenjen za kupovinu 37 odsto akcija subotičke “Fidelinke”, jednog od najuspešnijih preduzeća u mlinsko-pekarskoj industriji u zemlji.

Šimić ističe da je to tipičan primer “poslovne zloupotrebe”, zato što su akcije “Fidelinke” u tom trenutku bile bezvredne na tržištu. To, po njemu, pokazuje da Čado, kada je preuzeo “Agrohem”, nije ni bio zainteresovan za proizvodnju veštačkog đubriva, već za “isisavanje” njegove imovine.

Dvadeset jedan bivši radnik i stečajni upravnik “Agrohema” uputili su tužbu nadležnim institucijama u Srbiji, tvrdeći da je Čado na nezakonit način došao u posed njihove firme, zatim da je profitirao krađom njene imovine i doveo je do bankrota.

Ostalo je nejasno da li su policija i tužilaštvo pokrenuli istragu povodom pomenute tužbe. Stečanji postupak je pokrenut 2011. godine, mnogo kasnije nakon što je Agrohem obustavio rad. Oko 450 zaposlenih se našlo na ulici.

Fidelinka: Propast nekada uspešne firme

U trenutku kada je “Agrohem” propadao, Čado se zainteresovao za “Fidelinku”, koja je osnovana 1947. godine. Početkom 2000-ih godina njena godišnja proizvodnja je dostizala 12,5 miliona vekni hleba i 100 hiljada tona slatkiša. Vlada Srbije je privatizovala Fidelinku 2005. Opet su ofšor kompanije sa Britanskih devičanskih ostrva imale ključnu ulogu. Čadova firma “Alysun Marketing” je preuzela 19 odsto akcija “Fidelinke”. Druga firma sa Britanskih devičanskih ostrva – “Mowbray Systems” – kupila je skoro 25 procenata akcija, dok je švajcarska kompanija “Mineco”, čija je primarna delatnost bila rudarstvo, došla u posed skoro 20 odsto akcija, piše “Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara” (ICIJ).

Nakon što su je preuzela tri nova vlasnika, izgledalo je na početku da “Fidelinka” dobro posluje. Pokrenula je lanac pekara “Bread&Co”, najavljeno je investiranje nekoliko desetina miliona dolara u njenu modernizaciju a radila je i na uspostavljanju trgovinskih veza sa “Glencorom”. Međutim, taj projekat nikada nije bio ostvaren a sindikati i domaći mediji su tvrdili, kao i u slučaju “Agrohema”, da su novi vlasnici, zapravo, samo dodatno zadužili Fidelinku a onda prebacili njen novac na inostrane račune.

Ištvan Hadji, sindikalni aktivista iz Subotice, ističe da su različite domaće kompanije poslovale pod okriljem “Fidelinke”, garantujući jedne drugima kredite, stvaranjem “lanca dugovanja”, tako da je gotovo nemoguće utvrditi “ko kome duguje i ko je garant kredita”. “Fidelinka” je bankrotirala 2010. godine, tako da se 700 radnika našlo na ulici.

Navip: Imovina vredna preko 30 prodata za 6 miliona evra

Pomenuta kompanija “Mineco” imala je udela i u kupovini i bankrotu “Navipa” iz Zemuna, najvećeg proizvođača vina, žestokih i bezalkoholnih pića u Srbiji, osnovanog još daleke 1929, koji je nekada godišnje izvozio 1,6 miliona boca pića uključujući i u SAD, Kanadu i širom Evrope. Ova firma je privatizovana 2006. godine. U veoma složenoj vlasničkoj strukturi “Navipa”, osim “Mineca”, izdvaja se i “Marinković Commerce)”, kompanija iz Bosne i Hercegovine čiji je vlasnik Goran Marinković sa 32 odsto akcija.

Samo Navipovi vinogradi vredeli 30 miliona evra, plus voćnjaci, poslovne zgrade i oprema. I u kriznim vremenima, “Navip” je mesečno prodavao pića u vrednosti od 900 hiljada evra. Međutim, u trenutku preuzimanja tržišna vrednost “Navipa” je procenjena na ispod 6 miliona evra, piše “Međunarodni konzorcijum za istraživačko novinarstvo”.

Navip je bankrotirao prošle godine, iako je po rečima direktora destilerije Miroljuba Spasojevića, imao ugovorenu prodaju između 80 i 100 hiljada boca različitog pića. Nadležne institucije u Srbiji pokrenule su krivični postupak protiv četrnaest lica osumnjičenih da su proneverili oko 6 miliona evra tokom i nakon privatizacije “Navipa”.

U novembru 2011. je uhapšeno više lica (osim rukovodioca ove firme i nekoliko lica iz poreskih i drugih državnih službi). Direktor “Mineco-a” Aleksandar Aksentijević je pobegao iz zemlje. Policija tvrdi da su tri rukovodioca, koja su radila za filijale “Mineco” u Londonu i Beogradu, omogućila prodaju poslovnog prostora “Navipa” veličine 2.548 kvadratnih metara ispod (za trećinu) cene, čime je ova kompanija samo po tom osnovu oštećena za 2,6 miliona dolara.

Slučajevi “Agrohema”, “Fidelinke” i “Navipa” samo su deo niza epizoda tamne strane priče o dešavanjima u Srbiji nakon zbacivanja Slobodana Miloševića 5. oktobra 2000.

Agencija za privatizaciju Srbije je bila u obavezi da osigura da kupci privatizovanih firmi ne otuđe njihova sredstva i ne izbace zaposlene na ulicu. Međutim, u Zakonu o privatizaciji je postojala pravna praznina: kupci nisu bili u obavezi da u potpunosti obelodane svoj identitet kao ni vlasničku strukturu.

To je, prema izveštajima Saveta za borbu protiv korupcije, omogućilo na stotine licitacija odnosno preuzimanja preduzeća čiji su vlasnici, barem na površini, bili strani investitori, ali to su, u stvari, bili bogati i dobro povezani Srbi, koji su koristili strane, uglavnom ofšor kompanije za kupovinu državnih preduzeća i upotrebili njihova sredstva za ostvarenje mnogo većeg profita.

U mnogim slučajevima, novi vlasnici uzeli su kredite zalažući kompanije koje su kupili, opterećujući ih dodatnim dugovima, zatim prodajući ili transferišući vlasništvo nad zemljom, zgradama, mašinama i opremom na ofšor ili druge povezane firme. Prema podacima Socijalnog i ekonomskog saveta Srbije, skoro 2.000 od 3.017 privatizovanih firmi je bankrotiralo ili je na ivici zatvaranja.

 

 

HIT KNJIGA !!!



MEDIJSKI PARTNER


Kontakt

Newsletter

Primajte naše vesti:

Prvi nezavisni onlajn multimedijalni projekat u Srbiji i regionu. Onlajn magazin, radio i TV u službi istine, naroda i pravde. Reporter je otvoren za saradnju sa svim zainteresovanim subjektima na polju reklamiranja, razmene linkova i sadržaja i svakom drugom polju objektivnog, nadstranačkog, nepristrasnog i slobodnog novinarstva.

Reporter je član Mreže onlajn medija Srbije (Serbian Media Network) i Udruženja onlajn novinara Srbije (UONS)

Udruženje onlajn novinara Srbije - UONS

OSNIVAČ:

Reporter Media Agency

REPORTER © Nezavisni onlajn magazin * Beograd,SERBIA

Make a website for freeWebnode