- Gledamo te, šta to radiš?

Jedva je otvorio gepek i prebacio torbu preko bankine.

Sledeća instrukcija je bila da se velikom brzinom udalji ka Šimanovcima. Okrenuo se ispred naplatne rampe i vratio u grad. Više ga nisu zvali.

Ceo tok razgovora između otmičara i Spasojevića je snimljen. U momentu kada je došlo do primopredaje novca, na snimku se jasno čuje kreketanje žaba. Sutradan, kada je Spasojević sa policijom došao do mesta da pokaže gde je bacio torbe, videla se bara puna žaba. Zaključeno je da je to mesto gde je ostavio novac.

Plan otmičara o uzimanju otkupa i primopredaji para, sa ove distance, može se slobodno reći da je bio - savršen. Tu gde su bačene torbe, bio je seoski put kojim se podvožnjakom lako pređe na suprotnu stranu auto-puta ili na asfaltni put prema Surčinu. Otmičari su za svega desetak minuta bili u Surčinu. Iz razgovora sa svedocima-saradnicima saznalo se da su torbe ostavljene u jednoj šumi i da su osmatrane iz daljine, da bi proverili da nije stavljen odašiljač i da li će neko da im priđe. Kada su se uverili da je sve „čisto“, pokupili su torbe. Posle dan-dva, podelili su plen.

Miroslavu Miškoviću je bilo mnogo stalo da se primopredaja obavi brzo, pre svega, zbog njega, porodice i straha da će završiti u šahtu. Nekoliko sati posle puštanja, sledećeg dana oko podneva, pojavio se na Sajmu sa tadašnjim premijerom Zoranom Đinđićem, ne komentarišući šta mu se desilo.

Miladin Suvajdžić - Đura Mutavi ispričao je da je vozač „audija“ bio Vladimir Milisavljević Budala, a da su u otmici učestvovali svi pripadnici grupe, osim Sretka Kalinića. Pregovore su vodili Milan Jurišić i Mile Luković Kum. On misli da su Miloš i Aleksandar Simović dobili milion maraka da podele, dok je polovinu ukupnog otkupa uzeo Legija. Đura Mutavi je dobio kilogram heroina na poklon zbog svog učešća u praćenju.

Ljubiša Buha Čume, tokom davanja izjave specijalnom tužiocu Jovanu Prijiću, u Slovačkoj, rekao je da su novac iz predostrožnosti iz torbi prebacili u džak, a potom ga zakopali u šumi. Sutradan je Legija potvrdio da u torbama nije bio odašiljač. Polovinu plena je uzeo Legija. Novac je izbrojan u Čumetovoj kancelariji u Kotobanji na njegovoj mašini. Deo novca bio je u omotima i sa pečatom NBJ. Papiri i trake sa kojim je novac bio oblepljen - zapaljeni su.

Prema Buhinim rečima, bila je planirana i otmica Miškovićeve ćerke koja je udata za Karića „kako bi uzeli novac i od jednih i od drugih“. Pričali su i da bi Marka, ako treba, držali šest meseci dok ne dobiju pare. Kod Čumeta su se dogovarali i o otmici Miroslava Miškovića.

- Posle otmice, Duća je došao kod mene u Kotobanju i pitao da li može da donese pare. Grli me, ljubi i kaže mi: „Brate, ima sedam miliona“. Prebrojali smo zajedno. Duća mi je rekao da su Simovići najzaslužniji, pa im je dao milion maraka i 40.000 dolara. Redom su ulazili u kancelariju i uzimali svoj deo - ispričao je Čume tužiocu.

UZBUNA U POLICIJI NA vest da je otet Miroslav Mišković, u MUP Srbije digla se velika uzbuna. Ministar Mihajlović je napravio štab za rasvetljavanje otmice, a onda je formirao i radnu grupu. Ipak, ozbiljnije akcije nije bilo, jer je Mišković i dalje bio u rukama kidnapera. Policija je, uprkos nekim naznakama ko su kidnaperi, odbijala da preuzme akciju plašeći se da oteti ne strada.

Dejan Milenković Bagzi je dobio oko 120.000 maraka. Za ostale nije znao iznos.

- Pre deljenja Duća mi je ponudio da uzmem koliko hoću, ali sam ja odbio, jer sam mislio da to može kad-tad da me košta - objasnio je Buha. - Deo novca su ostavili kod mene u sefu. Savetovao sam mu da odmah napusti zemlju, jer se digla velika frka. Izašli su iz zemlje sa ranije pripremljenim falsifikovanim pasošima. Posle deset-petnaest dana ludovanja po Evropi, zvao me Duća i tražio da mu pošaljem 50.000 maraka, koje sam mu poslao avionom preko mojih drugara iz „Jata“.

Kada su uhapšeni u Parizu, Čume je otišao po Spasojevićevom nalogu u Kulu kod Legije, koji mu je rekao da će ih sigurno deportovati. Simovićev novac, kao i ono što je od otmice bilo ostavljeno u njegovom sefu, Čume je iz predostrožnosti zakopao u dvorištu. Kad su izašli iz zatvora, povremeno im je davao novac, kad i koliko su tražili. To je trajalo nekoliko meseci posle njihovog izlaska iz zatvora. Već je počela zamena maraka u evre. U međuvremenu, Spasojević je od uvek informisanog Legije saznao da novčanice od otkupa nisu obeležene.

Dva dana posle oslobađanja srpskog biznismena, u MUP Srbije je formirana radna grupa koja je trebalo da rasvetli ne samo tu, već i neke ranije otmice. Po odobrenju ministra policije Dušana Mihajlovića, operativni tim imao je 17 ljudi, a za rukovodioca su imenovali mene. U timu su bili i Gvozden Gagić, Zlatko Kesić, Lazar Janković, Srđan Paskvali, Rodoljub Milović, Slaviša Sovtić, Željko Gazapi, Nebojša Pavić, Ljubomir Savičić, Dejan Nikolić, Milisav Spasojević, Goran Stupar, Zoran Sinđić, Dragan Zlatanović, Dragan Ćaćić i Nebojša Zdravković. Većina su bili članovi „Poskoka“.

Posle podele plena od Miškovićeve otmice, glavni akteri - prva postava „zemunaca“ (Spasojević, Luković, Milisavljević i braća Simović) sklanjaju se u pripremljene štekove u Novom Beogradu, komuniciraju „specijalnim“ vezama i ne vraćaju se kući. Užurbano pripremaju falsifikovane pasoše i spremaju se za dugotrajno bekstvo u Evropu.

(Nastaviće se)