Pero Simić: TITO JE BIO PLAĆENIK KOMINTERNE

Srpski novinar i publicist Pero Simić je u Ljubljani promovirao dodatak svojoj knjizi 'Tito – skrivnost stoletja'. Simić otkriva dobro skrivenu tajnu da je za vrijeme španjolskog građanskog rata Josip Broz bio Šef štaba za likvidacije. Postoje dokumenti koji govore da je Jovanka Broz, sredinom 1945., godine tajno poslana na obavještajnu akademiju u Moskvu i da je tamo provela devet mjeseci, te da je, čim se vratila u Jugoslaviju instalirana na Bijeli dvor.

Ostao sam šokiran saznanjem da je Tito sudjelovao u španjolskom građanskom ratu - to zaista nisam očekivao da ću naći u dokumentima – rekao je srpski novinar i publicist Pero Simić, na press konferenciji u Ljubljani, gdje je promoviran dodatak njegovoj knjizi „Tito – skrivnost stoletja“ u izdanju slovenske izdavačke kuće Orbis.

Dodatak knjizi su Simićeva najnovija saznanja o Josipu Brozu Titu i njegovoj dobro skrivanoj tajni kao sudioniku španjolskog građanskog rata u kojem je Tito je imao nemalu ulogu; bio je Šef štaba IV. Odsjeka NKVD-a za likvidacije u Španjolskoj. Štab za likvidaciju su pored Tita činili i talijanski komunist Vittorio Vidali, Hrvat Ivan Stevo Krajačić i Ivan (Antonov) Srebrenjak, te bosanski Srbin Vlajko Begović, namjesnik šefa NKVD-a u međunarodnim brigadama u Španjolskoj i šef Operativnog centra za likvidacije u Albaceti. Titov IV. Odsjek provodio je dvije vrste poslova: diverzije pod kapom generala Pavlova i likvidacije Staljinovih neprijatelja – trockista.

No Josip Broz se nije zaustavio na egzekucijama Staljinovih oponenata. Leo Mates, zagrebački komunist židovskog porijekla poznavao se s Titom iz španjolskog građanskog rata, te su nastavili druženje i nakon njega. Broz je bio čest gost u njegovoj kući na zagrebačkoj Šalati, a pri jednom druženju na objedu kojem je nazočila i Anka Butorac, Tito joj je iznenada rekao: „Da, ja sam tvojega 'druga' poslao u Španjolskoj u smrt“, misleći na Blagoja Parovića, njenog supruga.

Riješivši se Parovića, jednog od svojih rivala, Tito 1937., predlaže Moskvi Ivana Stevu Krajačića jer „vrlo dobro obavlja svoj posao“ (egzekutora) u Španjolskoj, a u preporuci stoji: „te smo riješili da ga pošaljemo na specijalizaciju 'njegove profesije' u Moskvu“. Upravo ta preporuka potvrđuje da je Tito imao ovlasti unapređenja članova štaba, stoji u novootkrivenim dokumentima koje je objelodanio Simić.

Ivan Stevo Krajačić bio je desetljećima šef OZN-e i UDB-e u Hrvatskoj i upravo pod njegovom dirigentskom palicom obavljane su masovne poratne egzekucije. Drugi član štaba za likvidacije, Vlajko Begović, bio je direktor najvažnijih jugoslavenskih gospodarskih resursa, direktor znanstvenih institucija, centralne partijske škole i do Titove smrti njegov osobni informator. Treći član, Ivan Srebrenjak Antonov imao je neraščišćene račune sa Titom. Po povratku iz Španjolske Antonov je u Zagrebu postavljen od Sovjeta za šefa njihovog balkanskog obavještajnog centra. Nekoliko mjeseci kasnije Tito ga proglašava hrvatskim nacistom i ustašom. Krajačić preuzima u dogovoru s Titom Srebrenjakov centar pod svoj nadzor. Moskva je tek naknadno obaviještena o tome. Vidali je po završetku rata postao ikona talijanske KP i dugo godina bio član njenog Centralnog komiteta.

- Postoje dokumenti koji govore da je Jovanka Broz, sredinom 1945., godine tajno poslana na obavještajnu akademiju u Moskvu i da je tamo provela devet mjeseci, te da je, čim se vratila u Jugoslaviju instalirana na Bijeli dvor. U dosjeu Steve Krajačića također stoji da su ga Sovjeti razriješili dužnosti njihovog rezidenta obavještajnih službi u Jugoslaviji, 8. 10.1971., godine. To je formalna odluka, po mom mišljenju, jer je on ostao i dalje kao neka vrsta kontrolora, savjetnika svojih nasljednika – izjavio je Pero Simić.

Englez, koji je  iz  Lonodona  doselio  u  Australiju,  radeći  zajedno, sa  Hrvatom u  Australiji, povjerio  je  da  je on, na  jednom mjestu u Londonu, sa  naredjenjem  palio  hrpu  knjiga. Iz znatiželje, uzeo je, jednu  knjigu, sakrio, čitao i  tu je  knjigu donio  u Australiju.

Tu  knjigu, sa  naslovom, Razlog  u  pobuni,

( Reason in Revolt), napisao je Fred  Copeman, koji  je  bio  zapovjednik,  bataljona, engleskih  dragovoljaca, njih 500, u  španjolskom  gradjanskom ratu  u  sastavu  internacionalne komunističke  divizije u borbama  protiv  vojnika  generala  Franka. U  toj  knjizi, objavio  je i sliku, na  kojoj  je  Fred  Copeman, zajedno, što je  napisano, sa  Josipom  Brozom, pod nadimkom  Šapajev, koji je  bio  zapovjednik  bataljona  Dimitrov, dragovoljaca sa  Balkana. Ta  knjiga je tiskana  u  Londonu, 1948.g.  u 10.000 primjeraka, koji  su svi završili  na  lomači.

Došavši u London, 1972.g. otišao sam u knjižnicu  engleskog  parlamenta, potražiti tu knjigu i na iznenadjenje  službenika u knjižnici, on je  ustanovio, da tu knjigu  nemaju. Na zadnjim  stranicama te  knjige, kad je  prekinuo sa  komunističkim  neistinama, F. Copeman je  napisao da je postao član organizacije  u  Londonu, sa imenom,  ''moral  rearmament,'' za  borbu protiv  komunizma. Uz  pomoć  prijatelja u Londonu,  od osobe u  toj organizaciji, prijatelja  F. Copemana, dobio  sam tu knjigu, koju  je  on dobio od F. Copemana. Želio sam  osobno  razgovarati sa  Fredom Copemanom  ali  njegov prijatelj reče, da njima  nije  poznato, gdje je on i  da više  nemaju  nikakove vijesti od njega.

Polubraća Josip Broz i Franc Ambrož

Kad  se je  taj  Tito  pojavio  u  Beogradu,1945. dva brata sa prezimenom, Vinkmiler  u Austriji, izjavili su u bečkim  novinama Kurir, sljedeće:“ Tito  je bio  moj  školski  drug  u  benediktanskom  konviktu, ''Sv.Pavao'' u Kernstenu. Njegovo ime  među  nama bilo  je  Franc  ali  i  Josip  Ambroz a rođen je u  Beču.....Uživao je  u ljepom oblačenju  i uvijek je želio biti  u  centru pažnje....Radi  sređivanja  nasljedstva  od oca, na sudu u Ptuju, braća  Vinkmiler, sačuvali su dokument, zahvale braće, što su  uputili, svome školskom prijatelju, Francu  Ambrozu, zvanome Tito, radi njegove pomoći, za sredjivanje, nasljedstva, na sudu u  Ptuju.''  U  toj  školi, Franc Amroz, dobio je najbolju  naobrazbu na  Wiener-deutsch govoru  i  završio je i  glazbenu  školu  sa  savršenim  sviranjem na glasoviru skladbe  Verdia  i  Chopina, što je i  dokazao, sa  priznanjem  Zinke  Kunc, koja je  njemu  pjevala, sa njegovom  pratnjom na  glasoviru.  Na poziv  Tite, otišla je  u  Beograd i  došavši  natrag  u  Zagreb, na sastanku  sa svojim prijateljicama, rekla je da je na  Dedinju  u  Titinom  dvorcu, Tito  svirao  na  glasoviru, od  slonove kosti, prateći  njezono  pjevanje. Taj glasovor je dobio  na  poklon  od  Nehrua iz  Indije. To  svjedočanstvo, dobio sam od  prijateljice  Zinke  Kunc, koja je sudjelovala u  razgovoru, sa Zinkom  Kunc.

U  prvom  svjetskom  ratu, taj  Franc  Ambroz, otišao  je  u  Rusiju, gdje je 1918.g. primljen u  komunističku  partiju, pod imenom , Josip  Broz, Valter  i  Tito.

Njegova  majka, Marija  Javeršek, selo  Podsreda, Slovenija, žena  Franje  Broza, Kumrovec, radila je u Beču, kod   trgovca, Samuela  Mayera, stvarnog  biološkog oca  Franca  Amboza, rodjenog u  Beču, 7. svibnja, 1891.g. pod imenom,  Josua  Ambroz  Mayer. Po  židovskom  zakonu, djete nosi nacionalnost  majke i prema tome  zakonu, sin  Marije Javeršek , od oca  Samuela  Mayera, Ambroz  Mayer, on je  Slovenac.

Njegov otac, Samuel Mayer, školovao je  svoga sina  u  Beču i višoj  vojnoj  školi u  Pečuhu.

Marija  Javeršek, rodila je u Kumrovacu, 21. travnja, 1892.g.  Josipa  Broza, otac, Franjo  Broz i  taj  Josip  Broz  polubrat, Ambrozu  Mayeru, bio  je  po zanatu  bravar, mehaničar. Od  1907.g. do 1913.g. Josip  Broz  radio je  u  Sisku, gdje  mu je  stroj  odrezao  srednji prst, na desnoj  ruci. Niko  Ivšić  radnik, član  komunistiške  partije, bio je  prisutan, pored  Josipa Broza, kad se je  to dogodilo.

Poslje rata, 1945.g. kad  je Tito  došao u  Sisak,  Niko Ivšić, pred  prisutnim  svjedocima, rukova se  sa Titom  i reče:” Ti  nisi  Josip  Broz,'' jer je Tito  imao sve prste  čitave. Poslje toga  razgovora, OZN-a je  Niku Ivšića  mučila i  na kraju  ubila.

Fred  Copeman prije  odlaska  u  Španjolsku, došao je u ured  komunističke  Kominterne  u  Parizu, od kuda su  prebacivali  dobrovoljce u Španjolsku. Fred Copeman,  ostavio je  svjedočanstvo, da je tu u  uredu  Kominterne upoznao, Josipa  Broza -Titu  i  došavši  u  Španjolsku  tu je  sa dokazima  u toj  njegovoj knjizi, dokazao i reče, da je  tu upoznao  Josipa Broza, pod  imenom  Šapajev.?? Radi  čega??

Radi toga  jer je  Kominterna, radi  zavaravanja, upotrebila  pravoga  Josipa  Broza, kao  dvojnika,  po  majci  sličnoga  polubrata, sa  Franc  Ambrozom, prozvanim  Tito, od oca  Samuela  Majera. Pri  kraju  španjolskog  gradjanskog rata, stvarni  Josip  Broz, prozvan  Šapajev, komandir  bataljona  Dimitrov, on je u  Španjolskoj ubijen, jer  Kominterni  više nije bio  potreban.

Film, što je snimio  Ante  Vrdoljak, to je  film o  Francu  Ambrozu, prozvanom  Tito.

Tko  su  ti, koji  su  uništili  i zapalili  knjigu  Fred  Copemana  i zašto  i radi čega u  kojoj  je  Fred  Copeman  dokazao  da je  bio  zajedno  u Španjolskoj, sa  Josipom  Brozom,  zapovjednikom, bataljona  Dimitrov  i  da je  u uredu  Kominterne u  Parizu  upoznao  osobu, sa  imenom  Josip  Broz, Tito, gdje  je  u  njegovoj službenoj  biografiji  napisano  da on  nikada nije bio  u  Španjolskoj. Što je i  istina, jer  je u  Španjolskoj  bio  njegov polubrat, Josip  Broz, po zanimanju  bravar, bez  jednoga  prsta  na desnoj ruci, kojega je  partija ubila, jer  partiji  više  nije  bio  potreban.

To  podmećanje, hrvatskom narodu, Franca  Ambroza, prozvanog  Tito, to je najveća prevara  u  prošlom stoljeću. Neka  njegovi  sljedbenici  odgovore, radi čega i zašto je  u  nazovi  Titi, vladala  paklenska  mržnja, prema hrvatskom narodu, sa njegovim  naredjenjem  POKOLJA, nad  hrvatskim narodom.

Došavši, 1945.godine u  Varaždin, taj sadistički  ubojica je javno izjavio:” Nisam  došao  ovamo držati  politički govor, došao  sam vidjeti, kako  naši  borci, uništavaju  taj hrvatski smrad.''  Ubijanje  Hrvata, koje su krvnici, bacali  u rijeku  Dravu. Taj  sadistički  ubojica, zločinac, govorio je  mješavinom  hrvatskog  i ruskog  jezika. Jedini  govor, kojega je pravilno  govorio, to je  bio  njemački  sa bečkim  naglaskom.

Hrvat, Michael  Palaic, rodjen u  Americi, snimio je dokumentarni  film  o  jugokomunističkom  POKOLJU, nad  hrvatskim narodom, sa  naredjenjem zločinca  Tite. U  tome  filmu, objavljen je  njegov razgovor  i  sa  britanskim  oficirom  VIII  britanske  armije, Nigel Nicholsonom, koji je  priznao, da je   u  Austriji, tovario  Hrvate  u    željezničke  vagone, po 60  osoba  u vagon, zatvorivši  vrata, sa vanjskom ručkom sa  obećanjem da će  otići u Italiju. Na kraju  dugačkog  tranasporta u zadnji vagon  su stavili, majke sa djecom. I umjesto u  Italiju, svi su  bili  doveženi u  Kočevje  i  pobijeni. Taj  transport,  povratkom u  Austrju, ponovno je  sa  prevarom, vozio  Hrvate  u  smrt u  Kočevje. Poslje POKOLJA, zločinac  Tito  je izjavio:" Prije  će  Sava, poteći  uzvodno, nego što će Hrvati imati  svoju državu''.

Hrvatskom  pobjedom, nad  jugokomunističko  fašističko  četničkom  agresorskom armijom na   hrvatski  narod  i  uspostavom medjunarodno  priznate  DRŽAVE HRVATSKE, tu  hrvatsku  pobjedu, nekakav nazovi  ''sud'' u Haagu, presudio je, da je  hrvatska pobjeda, ''udruženi  zločinački  podhvat'', optuživši   hrvatski narod, da je  zločinački, na isti način, kao što je  i  nacistički  Hitler, optužio  židovdski  narod, da je zločinački, sa  holokaustom  nad  židovskim  narodom. Neka  već jednom, netko  odgovori, radi čega i  zašto je  britanska  VIII  armija, zajedno sa  Titinim  jugokomunistima  sudjelovala  u  jugkomunističkom  POKOLJU, nad  hrvatskim narodom  i  neka odgovori, zašto i radi  čega su  britanski agenti  i po  Hrvatskoj, sa sudjelovanjem  Račanove, jugokomunističke  vlasti,   lovili  kao  kriminalca, hrvatskog  pobjednika i  osloboditelja,  generala  Antu  Gotovinu.

Neka  već jednom  netko  odovori, tko su ti, sa čijim je naredjenjem i Nigel  Nicholson, namjerno, Titinim  jugokomunistima slao u  smrt i hrvatske majke sa djecom. Kad su imali  hrabrosti  slati i  majke  sa djecom u smrt, neka  i sada budu hrabri  i  neka javno, pokažu svoje lice. Umjesto isprike hrvatskom  narodu za počinjeni zločin, radi  opravdanja, ponizili  su  i  svoju  kraljicu i  svoju  kraljevsku  obitelj, kojoj  su  doveli  zločinca  Titu,  sadističkog  ubojicu, na  večeru  sa  kraljicom  u  njezinom  dvorcu  u  Londonu. To lažno  optuživanje i  uništavanje  hrvatskog naroda, to  provode i sada, na  nekakvom ''sudu'' koji je  borbu hrvatskog naroda, živiti  ljudskim životom u  svojoj državi  proglasio,  da je to,  ''udruženi zločinački podhvat''.

ZLOČINAČKI   PODHVAT, osloboditi  svoju državu  od agresorskog  genocidnog okupatora iz  Srbije. Ta  udružena  zločinačka  presuda  nad hrvatskim  narodom, to je  samo  nastavak  jugokomunističkog  POKOLJA  NAD HRVATSKIM NARODOM,  sa  naredjenjem, Franca  Ambroza, prozvanog, Tito. Umjesto  pohvale  i  nagrade, što je  hrvatska vojnička pobjeda  u  OLUJI, pobjedila genocidnog  agresora iz  SRBIJE i  sa tom  pobjedom   zaustavila rat, taj  ''sud'' u Haagu, zaustavljanje  agresorskog  rata iz  Srbije, proglasio je da je to,''zločinački  udruženi podhvat.'' Odgovorite, protiv koga??

Zluradi komentari Denisa Mac Shanea

Denis  Mac Shane, bivši  britanski  ministar, za  Europu, izjavio je  sljedeće:" Gotovina je heroj, jednako  kao i Njemci, koji su  masakrirali  nedužne  ljude u  Lidicama  ili  Rusi  koji  su  ubili  poljske časnike  u  Katinu. Gotovina  je  izdao  svoj  narod  i  katoličku vjeru  a zatim  se  kukavički  sakrivao  od  pravde.''

Neka  taj  ministar  odgovori, zašto  i radi čega je  u njemu  utjelovljena  ista  mržnja  prema hrvatskom  narodu, kao  mržnja  Franca  Ambroza, prozvanog  Tito. Iz  njegove  mržnje, taj ministar  bio  bi prezadovoljan, da  su  agresori  iz Srbije, sa  njihovim  Miloševićem, pregazili  hrvatski  narod  i razrušili  Zagred  i sve  hrvatske gradove, kao  što su  razorili  Vukovar, sa  ponovljenim  Titinim  POKOLJEM, za  uništenje  hrvatskog  naroda.

Da  su  uspjeli  u  ponovnom  POKOLJU, nad  hrvatskim narodom, ministar  bi  Slobodanu Miloševiću,  podigao   spomenik  u   sred  Londona, sa  natpisom, ''demokrati  i  oslobodiocu''  Slobodanu Miloševiću. Podigao bi  spomenik, sa  veseljem i  kucanjem čaša, za  proslavu  zajedničke  krvarine, nad  nestankom  hrvatskog  naroda, jer  je  nestao u  borbi, živiti  ljudskim  životom  u  svome  DOMU,  u  svojoj   DRŽAVI   HRVATSKOJ.

To  veselje  ministar  nije  doživio, niti će  doživiti, jer je  hrvatski narod, sa  BOŽJOM  pomoći, sa  križem  i krunicom, na grudima  hrvatskih  branitelja,  vojnika, sa  svojim  generalom  Antom  Gotovinom,  vojnički  pobjedio  genocidnog  agresora iz  Srbije  i  uspostavo je  svoju  medjunarodno  priznatu  DRŽAVU  HRVATSKU.

DONACIJE - PAYPAL

DONACIJE - Paypal

HIT KNJIGA !!!



MEDIJSKI PARTNER


Kontakt

Newsletter

Primajte naše vesti:

Prvi nezavisni onlajn multimedijalni projekat u Srbiji i regionu. Onlajn magazin, radio i TV u službi istine, naroda i pravde. Reporter je otvoren za saradnju sa svim zainteresovanim subjektima na polju reklamiranja, razmene linkova i sadržaja i svakom drugom polju objektivnog, nadstranačkog, nepristrasnog i slobodnog novinarstva.

Reporter je član Mreže onlajn medija Srbije (Serbian Media Network) i Udruženja onlajn novinara Srbije (UONS)

Udruženje onlajn novinara Srbije - UONS

OSNIVAČ:

Reporter Media Agency

REPORTER © Nezavisni onlajn magazin * Beograd,SERBIA

Create a free websiteWebnode