<div style="background-color: none transparent;"> &nbsp;</div>

Интервју : Ивица Самаиловић,жртва тортуре разуларене косовске полиције у Крагујевцу

Грубо пребијање високог функционера странке Заједно за Шумадију од стране припадника косовских полицијских инспектора у Крагујевцу узбуркало је духове у престоници Шумадије.Деценијска подељеност локалног и досељеничког становништва одразила се и у овом случају а све безобзирније понашање измештене пећке полиције у Крагујевцу кулминирало је неоснованим пребијањем директора Шумадија сајма Ивице Самаиловића.

Нико није имун на лоше животне контексте, тренутке који уносе пометњу у животни склад, пример за то је директор Шумадија сајма и високи функционер странке Заједно за Шумадију, Ивица Самаиловић, који се нашао у центру збивања након инцидента који се десио 09. септембра када је брутално претучен у родном Крагујевцу од стране групе полицијских инспектора у цивилу,припадника косовске полиције измештене из Пећи у Крагујевац. О свему што се десило у ексклузивном интервјуу за портал pravaprica.rs рекао је да је на крају најбитнија вера и стрпљење, али осврнуо се и на тренутке који његов живот чине смисленим и вредним. О породичним вредностима, супрузи и деци, говори са осмехом на лицу и у овим тренуцима, као највећем благу које је истински једино важно.

Шта вас везује за период одрастања?

- Пре свега, рођен сам у 22. јула 1968. године у Крагујевцу, од свог рођења сам у Белошевцу. Тако да је цео мој живот емотивно везан за Крагујевац и Белошевац у који сам од малена заљубљен, да тако кажем, као и свако у своје место. И даље се дружим са пријатељима са којима сам одрастао, 44 године, моји су другари, као што се каже од малих ногу. За тај период одрастања веже ме доста успомена, снова, маштања, дани у основној у Белошевцу, средњој школи, садашњој Политехничкој, бављење фудбалом. Играо сам прво за ФК “Победа” Белошевац, ту сам научио своје прве фудбалске кораке, аматерске, стекао добре пријатеље и доста тога лепог доживео. То је клуб из места у коме сам рођен и који јако волим, али ту је и Раднички, који је нешто што се такође воли. Нисам био професионалац у фудбалу, као што су данас наши фудбалери у Радничком, који су прволигаши. Али двадесет година живота провео сам у спорту, ту је некако све. Одрастао сам на крагујевачким улицама, провео своје момачке дани. Рођени сам Крагујевчанин, али моји су из Рашке, тако да нисам чистокрвни Шумадинац, али свако ко дође у овај град мора да буде у складу са правилима Крагујевца и Шумадије, не може нико да доноси своје одакле је дошао и да наметне Крагујевцу. Битно је да смо сви ми Крагујевчани, па сад да ли друго или пето колено. Са својим пријатељима из детињства прошао сам доста и лепог и ружног и једно и друго се памти. Али битно је да се и данас држимо заједно и по томе смо познати, свако је нашао неку своју сферу интересовања, неко је у бизнису, спорту, неко у политици, али ту смо једни за друге и у добру у злу.

Који моменат је био пресудан да уђете у политичке воде и да се активно укључите у све то?

Као омладинац, био сам активан члан Српског покрета обнове, ту сам био од самог оснивања, са самим годподином Верољубом Стевановићем и тада све почиње. Учествовао сам, у том периоду у тим почетним борбама, за промену тадашње актуелне власти Слободана Милошевића. Борили смо се за демократију и бољу Србију, учествовао сам у свим тадашњим протестима, од 9. марта, па на даље. Од 1996. сам на листи за одборника листе Заједно заШумадију, па до данас, четири мандата и од самом почетка бележимо добре резултате. Увек постоји неко ко вас воли или не воли, али они најближи, са којима сам, знају какав сам и то су људи препознали, до сада смо убедљиво побеђивали, са преко 50 одсто гласова, конкретно у Белошевцу, то је мој комшилук, пријатељи, њих не могу да преварим. Као генерални директор Шумадија сајма нисам у потпуности могао да се посветим одборничким обавезама, па су моју позицију попунили млади људи који су будућност. И то је најважније када оставите нешто иза себе, када знате да вас толико људи поштује и подржава, наравно не може свако свакога да воли. На крају најбитнији је циљ који имамо, а то је да Крагујевац буде први у свему. Види се шта се све урадило, колико се у сам спорт улаже, да смо ми једини град који парира Београду, ФК Раднички, након три године рада и стигли смо до Супер лиге, сада је дошло до застоја, али ништа се не доводи у питање, имамо добар кадар, играче, тренера, доћи ће и резултати. Сви ми заједно који припадамо странци Заједно за Шумадију, везали смо своје животе за Крагујевац, веома јако, за своја места, ја за Белошевац, као и свако за свој део. Много тешких тренутака сам имао у животу због политике, увек смо некако били на удару баш због тога што смо прави, одани, никада нисмо устукнули пред проблемом, нисмо се продали и изгубили у свим тим временима. Часно и поносно корачамо улицама, никоме ништа не дугујемо и зато смо увек имали оваквих проблема, још 1996. године, касније 2000. године када нисмо били на листи ДОС-а, узимали су нам одборнике, само смо ми највернији остали. Увек имате успоне и падове и најбитније је да се никада не промените, ни када сте горе, ни када сте на дну. Сам Бог нам налаже да будемо оно што јесмо. Нико није веровао да се ми враћамо на политичку сцену, али Бог је тај који налаже и учи нас стрпљењу. Имамо верне гласаче, велики број симпатизера који знају ко смо и колико смо везани за овај град. Грађани то умеју да цене, што се показује 20 година уназад. Али свако мора да буде спреман да свему једном дође крај и да долази неко други, било да се ради о директору или политичком представнику и нама ће једног дана бити задовољство да нас млађи замене. Као што сам и ја некада био млади одборник, тако да и ми имамо шта да оставимо иза себе.

Када напустите пословни и политички свет где одлазите?

Обавезе ми одузимају доста времена, али оне тренутке које украдем проводим са својом породицом. Са супругом сам недавно прославио 18 година брака, имамо двоје деце, сина и ћерку. Волим да будем са породицом. Ћерка ми тренира рукомет у рукометном клубу Раднички. Питао сам је откуд рукомет, то је јако чудно за једну девојчицу, али она је изабрала, заволела је, редовно тренира. У спорту је битна упорност, девојчица је доћи ће период заљубљивања, видећемо како ће бити. Син се од шесте године активно бави фудбалом, игра у кадетима Радничког. И јако је битно да деца у том периоду почну да се баве спортом. Није добро да деца имају доста слободног времена које проводе на улици, то доводи до несташлука које је свако од нас имао, овако немају кад тренинг, школа, учење, све је испуњено. Негујемо кућну топлину, атмосферу, традицију породице, што је најбитније. Ако немате добру породичну базу, где су вам родитељи, деца, супруга, нема ни успеха у животу. Породица и пријатељи су најважнији. Да није било моје супруге не би било ни мене, имам њену подршку, помаже ми доста саветима, учи ме да будем добар менаџер, јер је веома добра у томе, дипломирани је економиста, сада спрема магистарски рад на Економском факултету, ради у Таково осигурању. Сви говоре о мом образовању, 2005. године завршио сам Мега тренд, без школе не може да се постигне ништа.

Како породица реагује на новонасталу ситуацију?

Искрено није им свеједно, они су помало у страху, саставни су део овога, тренутно имамо посла са једном групом која није наивна из разлога што је све то повезано са криминалом прве врсте. Ми смо једини град који је смогао снаге да каже против полиције нешто. Али немамо чега да се плашимо, треба се плашити само Бога, а за то немамо разлога, странка Заједно за Шумадију је странка будућности, њено време тек долази, имамо одличан млади кадар, јако добре омладинце, имамо људе који су везани за странку јер препознају једну праву причу. Не само у Крагујевцу, битна су и околна места, Баточина, Лапово, Аранђеловац, Топола, Кнић, битна је Шумадија. Ако нема јаке Шумадије, нема јаке Србије, то је прво. Имамо сада председника Србије из Шумадије, министре, наш градоначелник је из Шумадије, представнике у Републичком парламенту, то је прича због које смо ми ту. Да деци данас и деци која долазе обезбедимо праве услове за живот, да Крагујевац буде прави град, а не паланка што је некад био, рупа на мапи Србији, данас имамо ФИАТ, Плазу, велике инвеститоре, а то се стиче ауторитетом и квалитетним радом. Ми смо једини контролисани град, по свим основама, и нама је драго, то је врста притиска, није то никоме пријатно и то је подложно ширењу гласина. Али иза нас су грађани, наши симпатизери, уживамо велико поверење и сутра да се распишу избори, гарантујем вам да бисмо имали више гласова. Инцидент који се дешава са полицијском управом, није само последњих месец дана, то траје, неке ствари тек сада сазнајемо од грађана који су прошли кроз исте муке, али ко још сме да тужи полицајца. И није што сам ја у питању и да сам направио не знам ни ја шта, да сам некако ударио, вређао, морали су да ме приведу, да ми пишу пријаву, то је посао полиције, ово што су урадили мени, сваке недеље до тада радили су неком другом, али то многи нису смели да пријаве. Али то нећемо дозволити, има доста часних полицајаца, преко 95 одсто.

Постоји група навијача која тренутно жели да унесе немир и у фудбалски клуб Раднички. Али Црвени Ђаволи знају ко је све ове године радио и како за њих. Верујем у институције државе, да ћемо успети мирним путем да решимо ово и да ће ускоро грађани имати новог начелника полиције.

HIT KNJIGA !!!



MEDIJSKI PARTNER


Kontakt

Newsletter

Primajte naše vesti:

Prvi nezavisni onlajn multimedijalni projekat u Srbiji i regionu. Onlajn magazin, radio i TV u službi istine, naroda i pravde. Reporter je otvoren za saradnju sa svim zainteresovanim subjektima na polju reklamiranja, razmene linkova i sadržaja i svakom drugom polju objektivnog, nadstranačkog, nepristrasnog i slobodnog novinarstva.

Reporter je član Mreže onlajn medija Srbije (Serbian Media Network) i Udruženja onlajn novinara Srbije (UONS)

Udruženje onlajn novinara Srbije - UONS

OSNIVAČ:

Reporter Media Agency

REPORTER © Nezavisni onlajn magazin * Beograd,SERBIA

Make a free websiteWebnode