Intervju: Dragoš Đorđević, predsednik Društva Cincara Srbije

Nedavni izbori saveta nacionalnih manjina uzburkali su javnost Srbije iz više razloga. Jedan od njih je uporno i neargumentovano odbijanje države Srbije da prizna postojanje cincarske manjine u Srbiji i prateća prava koja ovoj manjini pripadaju. Upravo zbog tog problema objavljujemo intervju s g. Dragošem Đorđevićem, predsednikom Društva Cincara Srbije.

Ko su Cincari?
Cincari (ili Armani) su jedan malobrojan narod koji je u naše predele došao sa prostora današnje severne Grčke i Albanije . Oni predstavljaju ostatke paleobalkanskih naroda (Tračana, Ilira i Pelazga) koji su od davnina naseljavali prostor Balkanskog poluostrva. Naziv Cincari dali su im Srbi, dok oni sami sebe nazivaju Armanima. U drugim balkanskim zemljama imaju drugačije ime, npr. u Makedoniji iz zovu Vlasi, u Grčkoj Heleno-Vlasi, Kucovlasi, u Rumuniji Makedon-Armani itd. U naučnoj literaturi figurira naziv Aromuni koji je potekao iz nemačke škole. Cincari govore jezikom iz grupe latinskih jezika.

Koliko Cincara ima danas i gde oni žive?
Teško je dati precizan odgovor na ovo pitanje zbog njihovog različitog položaja u pojedinim balkanskim zemljama. Prema rezultatima popisa stanovništva u Makedoniji ih ima oko 10 000, u Albaniji oko 200 000, Rumuniji oko 100 000, Bugarskoj 11 000, dok ih u Srbiji ima 243. Za Grčku nema zvaničnih podataka jer se od 1951. g. ne vode statistiku na bazi maternjeg jezika, ali se procenjuje da ih ima oko 200 000.

Da li su Cincari priznati kao narod odnosno nacija i u kojim državama jesu i imaju status nacionalne manjine?
Jedino u Republici Makedoniji Cincari imaju u potpunosti priznat status nacionalne manjine, čime im je omogućen predstavnik u Parlamentu, kao i sva etnička, kulturana, jezička i religijska prava kao i pravo na edukaciju na maternjem jeziku. Čak je i 23. Maj (nacionalni dan svih Cincara) proglašen za državni praznik ove etničke zajednice.
U drugim zemljama situacija je bitno različita. U Albaniji Cincari imaju status kulturne manjine, u Grčkoj nisu priznati po etničkom osnovu ali im je priznata jezička posebnost.
U Rumuniji Cincari nemaju status etničke manjine ali im se priznaje izvesna jezička različitost u odnosu na rumunski jezik. Poslednjih nekoliko godina raste aktivnost među pripadnicima cincarske zajednice sa zahtevom za priznavanju etničke i kulturne posebnosti ove manjine do nivoa koji imaju ostale nacionalne manjine. Rumunsko zakonodavstvo uporno odbija da izađe u susret takvim zahtevima Cincara. Šta više, Rumunski parlament je nedavno doneo odluku kojom omogućava svim etničkim grupama koje govore nekim od latinskih jezika a žive izvan Rumunije, da po olakšanom postupku postanu rumunski građani. Pri tome su mislili i na Cincare (Armane) širom Balkana.
U Srbiji Cincari imaju status etničke grupe i shodno tome nikakva manjinska prava.

Ko su poznati Cincari koji su svojim stvaralaštvom zadužili Srbiju?
Poduži je spisak osoba cincarskog porekla koje su svojim radom ostavile trag u istoriji Srbije. Imena kao što su Jovan Sterija Popović, Nikola Pašić, Mihajlo Pupin, Branislav Nušić, Taško Načić, Koča Popović, Lazar Paču i mnogi drugi, dovoljno govore sama za sebe i poznata su široj populaciji. Na žalost često se zaboravi da su svi ti ljudi cincarskog porekla.

Manje je poznato da je recimo prva žena lekar u Srbiji bila Cincarka Draga Ljočić (1855 – 1926) iz Šabca. Ona je, još kao student, učestvovala je u srpsko-turskim ratovima (1876—1878). Po završetku studija u Cirihu vratila se u Srbiju i radila kao privatni lekar u Beogradu. U srpsko-bugarskim ratovima (1885—1886) bila je jedini lekar u Državnoj bolnici u Beogradu, učestvovala u balkanskim ratovima (1912—1913) i Prvom svetskom ratu (1914—1918).
Ili da je prva žena lekar na teritoriji današnje Vojvodine bila Cincarka Marija Prita (1866-1954).
Takođe prva žena arhitekta u Srbiji bila je Cincarka Jelisaveta Načić (1878—1955).

Slabo se zna da je beogradsko Novo groblje oformljeno zahvaljujući Vladanu Đorđeviću (originalno ime Hipokrit), koji je 30 hektara svog imanja poklonio beogradskoj opštini da bi se tu izgradilo reprezentativno groblje dostojno prestonice. Vladan koji je bio cincarskog porekla ostvario je zavidnu karijeru kao lekar, književnik i politicar, predsednik ministarskog saveta (vlade) i sanitetski pukovnik. Osnivač je Srpskog lekarskog društva i Crvenog krsta Srbije.

Red je da se spomenu i neke od zadužbina koje su pripadnici ovog malog naroda ostavili svojim sugrađanima. Rektorat Beogradskog Univerziteta smešten je u zgradi koju je Kapetan Miša Anastasijević poklonio „svome otečetstvu“. Ili bolnica Beogradske trgovačke omladine (BTO), zadužbina Evgenije i Nikole Kiki (poznata cincarska porodica). Njihova zadužbina je i zgrada gde je smešten restoran „Snežana“ u Knez Mihajlovoj ulici.

Takođe treba navesti zadužbinu Dimitrija i Anke Naumović na Terazijskom Platou. Ili zadužbina Nikole i Marije Naumović. Podsetimo se da je prvi „Mekdonalds“ na Slaviji, otvoren u kući poznate cincarske porodice Vučo. Prva srpska gimnazija (ona u Sremskim Karlovcima) izgrađena zahvaljujući finansijskoj donaciji Cincarina Dimitrija Anastasijevića Sabova. Našlo bi se još takvih primera, ali mislim da je predhodno navedeno, dovoljno ilustrativan odgovor na vaše pitanje.

Cincari

Zašto država Srbija uporno odbija da prizna Cincare kao narod?
To pitanje bi trebalo postaviti državi Srbiji. Dosadašnje iskustvo govori da vlast formalno smatra da nas nema dovoljno da bi bili nacionalna manjina. Cincari su 2012. g. podneli regularni zahtev (u skladu sa važećim propisima) da im se omogući i prizna status nacionalne manjine. Odgovor države je bio negativan, uz obrazloženje da broj pripadnika cincarskog naroda iskazan na popisu stanovništva iz 2002. g. ne zadovoljava kriterijum brojnosti dovoljan da bi neko imao status nacionalne manjine. Tada su su se 293 osobe izjasnile kao Cincari.
Na pitanje koji je to broj koji zadovoljava kriterijum brojnosti, država nije imala odgovor.

Tokom 2014. g. Cincari ponovo, pod novim uslovima, podnose zahtev da im se prizna status nacionalne manjine. Pod novim uslovima podrazumeva se da je sada definisan minimalan broj pripadnika neke nacionalne manjine (300) dovoljan da zadovolji kriterijum brojnosti. Cincari su prikupili 329 sudski overena podpisa osoba koje podržavaju naš zahtev da postanemo nacionalna manjina. Opet dobijamo negativan odgovor sa identičnim obrazloženjem koje smo dobili i prvi put. Od svih mogućih kriterujuma koji se spominju u Zakonu ( dužina boravka na ovoj teritoriji, povezanost sa domicilnim stanovništvom, jezik, religija, kultura, običaji itd.) država je uzela u obzir samo jedan – brojnost. I to brojnost na bazi popisa stanovništva iz 2011. g!

Umesto da prihvati naš zahtev za priznavanjem statusa nacionalne manjine, podržan sa 329 potpisa zainteresovanih osoba, država birokratski reaguje i time dovodi situaciju do neodrživog apsurda. O čemu se tu radi?

Sledeći izbori za Nacionalne savete nacionalnih manjina treba da se održe za 4 godine, tj. 2018. g. Ako Cincari opet podnesu zahtev za priznavanjem statusa nacionalne manjine, mogu da očekuju isti odgovor koji su već dva puta dobili: „ Nema vas dovoljno po popisu stanovništva iz 2002. g.“ Time bi država prekršila Ustav, koji garantuje jednaka prava svim građanima (npr. pravo da učestvuju u izborima i da budu birani). Cincari bi bili namerno diskriminisani u odnosu na ostale građane pripadnike nacionalnih manjina, što je nedopustivo. Cincari bi morali da čekaju sve do narednog popisa stanovništva (2021. g.) da bi dokazali da ih ima više od famozne brojke 300. Sa ovakvom „brigom države za sopstvene nacionalne manjine“, pitanje je da li će imati ko da se izjasni kao Cincarin 2021. g.

Kakve poteze će cincarska manjinska zajednica preduzeti u cilju ostvarenja svojih prava?

Kao odgovor na naraslu potrebu da se pojačaju napori za ostvarenjem legalnih zahteva Cincara, u toku 2014. g. osnovano je Društvo Cincara Srbije sa sedištem u Beogradu. Njegov primarni zadatak je objedinjavanje i organizovanje svih pripadnika cincarske zajenice, kao i ostalih građana koji podržavaju naše napore. Društvo takođe ima i misiju da zaštiti od zaborava sva ona dobra dela kojima su Cincari doprineli stvaranju i izgradnji Srbije. Takođe Društvo će nastojati da približi znanja o Cincarima većinskom stanovništvu, a naročito mlađim generacijama.

Predhodno, kao odgovor na odbijanje države da nam da status nacionalne manjine, poslata je tužba Upravnom sudu na rešenje nadležnog Ministarstva. U zavisnosti od odgovora Upravnog suda, razmatramo i mogućnost tužbe Ustavnom sudu Srbije, kao i zaštitu naših prava pred međunarodnim organima. Pošto smo ubeđeni da država pravi neverovatnu grešku, Društvo Cincara Srbije će insistirati i istrajati na ostvarenju naših zakonskih prava.

Dok čekamo na odgovor suda, bavimo se organizacionim pitanjima, formiranjem podružnica Društva širom Srbije. Nadamo se da će taj proces biti kompletiran sredinom godine. Time bi omogućili svim pripadnicima cincarske zajednice da budu na vreme i pravilno informisani o aktualnim događanjima, kao i njihovu odgovarajuću brzu reakciju.

Postoji li zajedništvo u cincarskoj zajednici u rešavanju nacionalnih prava?
Osećajući duboku nepravdu odnosom države prema Cincarima, narodu čiji pripadnici su dali ogroman doprinos stvaranju građanskog sloja i ideja u Srbiji, većina cincarske populacije snažno podržava ideju formiranja Nacionalnog saveta Cincara (Armana). Verujemo da će taj nivo zainteresovanosti i podrške rasti tokom vremena i da neće doći do podela kakve su evidentirane u pojedinim etničkim zajednicama. Na žalost, dosadašnje forme organizovanja pripadnika cincarske zajednice, nisu uspele da animiraju i okupe širi krug ljudi, sa izuzetkom u Beogradu. Verujemo da će Društvo Cincara Srbije uspeti da prevaziđe taj problem i da će novim organizacionim i komunikacionim sredstvima omogućiti Cincarima Srbije da spremno dočekaju naredne izazove.

Razgovarao: Dejan M. Andrić



   TV REPORTER   

HIT KNJIGA !!!


MEDIJSKI PARTNER


Kontakt

Newsletter

Primajte naše vesti:

Prvi nezavisni onlajn multimedijalni projekat u Srbiji i regionu. Onlajn magazin, radio i TV u službi istine, naroda i pravde. Reporter je otvoren za saradnju sa svim zainteresovanim subjektima na polju reklamiranja, razmene linkova i sadržaja i svakom drugom polju objektivnog, nadstranačkog, nepristrasnog i slobodnog novinarstva.

Reporter je član Mreže onlajn medija Srbije (Serbian Media Network) i Udruženja onlajn novinara Srbije (UONS)

Udruženje onlajn novinara Srbije - UONS

OSNIVAČ:

Reporter Media Agency

REPORTER © Nezavisni onlajn magazin * Beograd,SERBIA

Make a free websiteWebnode