Srbija - Mala Jugoslavija

Пре неки дан, седећи на парковској клупи са једном времешном, пензионисаном, професорком гимназије, заподенуо сам разговор о томе, како нама владају Црногорци и остали дођоши из бивше Титове Југославије, и да би коначно био ред да ми сами собом владамо, као што они то чине у својим матичним држама… кад ме професорка, поче да утишава руком, шапћући ми: „Тише, професоре, тише! Ко зна ко су ови што седе на оближњој клупи!..“

 

Проф. Др. Слободан Турлаков 18.10.2012

***

Дакле, онај исти опрез и страх који је овде владао од 1944!

Ми, Срби, има да – ћутимо! Чак и у својој земљи! Док остали могу да говоре и у својој земљи, али, богме, и код нас! Још како! Као наши господари.

За нас, Југославија још увек постоји, са свим својим одликама и опредељењима, па није ни чудо што Титов унук, оснива КПЈ усред Србије! Чудо би било, кад би Срби, имајући у виду шта су све проживели, и како су све одумирали, током његове страховладе, прогласили Тита за српског ратног и мирнодопског злочинца, а његову КПЈ одн. СКЈ за злочиначку организацију, која је, по његовом налогу, таманила Србе, уз то прекрајајући и сужавајући њену територију, а успут и њену историју, њено образовање и њену културу…

Србија је за све то време ћутала, чак величала Тита, а само се један интелектуалац, пок. Лаза Трифуновић, проф.Универзитета, усудио да јавно каже:

„… Србија данас није ни национална, ни суверена држава, јер више не одлучује сама о својој судбини, њене границе нису ни историјске, ни етничке, већ условне и створене договором…

Пуних 25 година тај нови, класно ослобођени српски народ нема свој национални живот, ни свој национални програм. Срби су морали да ћуте и да заблуду својих ситних политичара (да ли само то ?), плате умртвљивањем свог националног живота – уместо да га развију, разбујају и окрену модерној индустријској цивилизацији, они су га угасили и прожели комплексом страха и кривице.

Срби су заборавили своју прошлост, одрекли се своје историје, постидели својих победа на Церу и Колубари и свог пораза на Косову, јер је цела српска прошлост од Светога Саве до Солуна, проглашена поповштином и мрачним православљем, национализмом и унитаризмом… на српском се шовинизму упорно инсистира и свака нормална расправа о националној култури и о оријентацији, проглашава се национализмом.

Сумњиво је све, и проучавање културног наслеђа, и расправа око маузолеја на Ловћену, и полемике о језику, и сваки разговор о националној и културној афирмацији Срба ван Србије, иако они чине 40% српскога народа. Очито је да је у питању једна политичка формула која више не може да се одржи, јер нема политике која страхује од историје, ни политичара који се плаше сопственога народа…”

Речено је то далеке 1971, а као да је данас, јер је Србија по жељи и настојањима нових, демократских, управљача и њихових спонзора, умртвљена у свом областима националног, друштвеног и привредног живота! Она вегетира, живи на кашичицу, држећи храбро и одлучно у свим областима државног живота, зачеље, не само у односу на окружење, већ и на ширем, европском простору. Ништећи сама себе.

И крај незаобилазних и опипљивих доказа, бивши просрпски председник, са злурадим осмехом, говори како ће већ идуће године, на новим изборима, његов ДС преузети опет власт, за добро народа и зарад његове будућности и напретка!

Тај човек нема елементарни осећај за границе пристојности, већ с једном агресивном дрскошћу, да не кажем безобразлуком, директно атакује на живот једног народа, који је у светској историји забележен као ретко који мали народ, да би га коначно раздробио и уништио!

Цела његова влада, уз прећутну сагласност и испомоћ СПС-а и УРС-а, радила је на томе да Србијом владају неки други људи а не Срби, па чак и полиција и тужилаштво и судство предати су тим другима у руке, уосталом као и брига о дијаспори, која би могла да буде наша права узданица, јер је она, највећим делом, успела да сачува националну свест.

И баш зато, изражавмо топлу захвалност Весни Веизеовић, која је данашњу Србију назвала – Малом Југославијом, дакле оном која је у смањеним и стешњеним оквирима, сачувала и даље промовише некадашње југословенске кадрове и њихове потомке, који су без икаквих обзира, Србији наметали даљу пропаст, бахато се понашајући, као њени прави господари и вође!

Безброј је таквих примера, али најопаснији и најсудбинскији по наше национално биће и наш опстанак, јесте да већ годинама нашу просвету воде туђини, одвајајући је од њеног српског корена, гурајући је у тзв „европске вредности“, за које ми немамо ни материјалних, ни кадровских могућности, с обзиром да смо као држава, њиховом заслугом, на ивици пропасти, те је све оно што вреди натерано у емиграцију, па се слика наших школа и Универзитета, више не може ни препознати. Наше је школство из дана у дан у све већем хаосу, а његов шеф, са завршеним Факултетом политичких наука, у време кад је тај факултет преименован од Високе партијске школе, у факултет, са истим професорима и истим кардељевским програмом! Дакле, са битним идеолошким, титоистичким опредељењем. И уместо да се као један доказани упропаститељ нашег школства, замени неким способним Србином, који би имао и националне одговорности за поверени му ресор, тај Црногорац, продужује свој мандат, како би успео да доврши уништење нашег образовања.

До које су мере Црногорци у моди и потреба нове власти, види се у свим областима јавног и друштвеног живота. Не само у школству, мада ће ту бити најболније последице. Рецимо у Министарству иностраних дела, отишло се толико далеко, да су сва три српска конзулата у Црној Гори, у рукама Црногораца, које је конзулате, устоличила, исто тако Црногорка, председница српске Народне Скупштине! То је чак гротескно! Нико да се запита кога то ти црногорски „конзули“ представљају у туђој држави! Од времена Вука Драшковића, као министра иностраних дела, када је његова жена Дана, убацила све што је црногорско у то министарство, ситуација се није изменила. Шта више, просрпски председник у време своје посете Црној Гори, предлагао је да се уведу – заједничка инострана представништва! Баш као што је на сарајевском самиту председника бивших република, предлагао да се пише заједничка историја Хрватске, БиХ и Србије, пошто су нам историје заједничке!

Свеједно, што никад то нису биле, нити ће бити! Мада, уверен сам, да би се у Србији нашли „историчари“, чак и са научним титулама, који би се прихватили тог и таквог прљавог посла!

Дакле, свуда помаља лице та злокобна Мала Југославија. Па зато није чудо да хашке оптуженике, Србе, хватају један Црногорац и један Хрват, под будном присмотром другог Црногорца, државног секретара у Министарству правде, познатог и као једног од челника отпораша, оних што су за свој „рад“ били добрано плаћени од Америке.

Било би саветно али и нужно кад би се неко у овој држави, позабавио пописом свих туђина, који се налазе на кључним местима, где се српска судбина решава. Кад би се, једном речи, ликвидирала Мала Југославија, и дало права живота Србима на њиховој, српској земљи.

Међутим, сва је прилика да ће много воде протећи Савом и Дунавом, док та нужност не преовлада у свести нашег народа. Чак и патријарх српски, својим изјавама као да показује спремност да српски народ опрости злочине католичких свештеника, ако би папа посетио Јасеновац, пре но што би дошао у Ниш на прославу миланског едикта.

То нам извињење не може вратити толике животе и толика уништења српског јавног, привредног и друштвеног живота, до дана данашњег. Ко год је Србин зна, да су наши непријатељи вековни, и да ће као такви остати, јер је та потреба дубоко усађена у њих, и ту нема извињења, ни опроштаја. Остаје само памћење! И опрез!

Видели смо како је хрватски председник позвао Тому Николића, да се као нови прави српски председник – поправи и да се окане свог великосрпског четништва, мада је Тома рекао оно што је историјска истина, која је утврђена пописом Угарске из 1910, по ком је у Вуковару била српска већина, па самим тим се и бележио као српски град!

Не знам колико пута треба понављати, да су нам то четништво управо Хрвати подметнули, и да Дража Михајловић није био четнички командант, већ командант легалне Југословенске војске у отаџбини! Ко се борио против њега и његових јединица, борио се управо против легалне југословенске избегличке владе у Лондону, чији је он законити представник, чак и министар војске, био! А зна се добро, ко се борио против Драже и његових јединица – Титови партизани и легалне војне формације НДХ! Намерно, не кажемо – усташе, јер је њих било одвећ мало да би могли да представљају некакву реалну војничку вредност, али је зато била легална, мобилисана војска НДХ, која је држава, тачно и поштено признао генерал Туђман, настала као „вјековна повијесна тежња хрватског народа!“

То треба утувити у главу и никако не подцењивати „ту вјековну повијесну тежњу (мржњу) хрватског народа“, коју ту, скоро, отворено исказује и градоначелник Сплита, другог по велични града Хрватске, Жељко Керун, преко једне од најгледанијих емисија државне ТВ, „Недељом у 2“.

„Срби су извор свих проблема у Хрватској, што је мишљење целе државе, али већина никада није имала прилику да то каже, јер их никад нико није питао за мишљење.

Срби би требало да знају где им је место, а не да имају већински утицај на новац и на медије у Хрватској.

Никада не бих желео да имам Србина за зета.“

На жалост, нисам сигуран, да Србин не би никад желео да има Хрвата за таста.

Керун није рекао где је Србима то место, ваљда у Јасеновцу, Јадовну, Глини, а однедавно и у Сиску, где побише 611 Срба, или, пак, у Вуковару, где је Мерчеп, ко зна колико Срба побио, што је и био разлог да ЈНА уђе у Вуковар и заштити Србе!

Да је тачно, како он тврди, да цела Хрватска мисли као он, потврдило се и саветима Србима из Србије, да избегавају градове, као што су Сплит, Книн, Загреб, Осијек, Вуковар, Сисак, Задар, Шибеник и Дубровник… јер може да буде опасно по њих.

И док тако, Хрвати са својом „тисућгодишњом културом“ не прекидају свој вековни „посао“ са Србима, дотле Срби настоје на „обнови“ бившег југословенског духовног простора! У Ужицу се већ неколико година одржава фестивал позоришта са територије бивше Југославије, а у Београду су недавно отворене Београдске музичке свечаности, са оркестром састављеним од чланова свих оркестара некадашње Југославије! Тај и такав оркестар назван је „оркестром без граница“, а саме свечаности отворио је својим говором представник ЕУ у Србији, Дежер, као да је реч о фестивалу саме ЕУ, а не о српском и београдском!

То је колико неукусно, толико и дрско, узима нам се све, гурамо се на маргину, што нашој власти ни најмање не смета, Дачић чак каже да морамо да водимо рачуна како не бисмо изгубили државу! А шта је услов? Мада кажу да нема нових услова…

Која ли ће генерација доживети истину о свему оном што се радило са Србијом, али што су и демократске власти, за свој рачун, радили!

Крај толиких служби, које у свом наслову тврде да се старају о безбедности ове земље, десило се да је председник српске Скупштине био човек, који је имао и хрватско држављанство, без ког се, иначе, не може добити њихов пасош, који су му „ови“ сада – одузели! А да би се добило хрватско држављанство мора се, претходно, доказати припадност хрватском народу.

Шта су радиле те службе, које, рецимо, у Енглеској, контролишу и самог премијера! Или им је било довољно да се тај човек налазио у врху ДС-а!, кога Триванка, и даље штити, иако је један земљорадник објаснио, и њој и службама, и влади, и свима ко би хтео да зна истину, како стоје ствари, тј. да је председник српске Скупштине, и министар српске владе, био у исти мах и хрватски држављанин! Како су се званични Хрвати смејали српској неукости и глупости! И не само они, већ и они који су од стране Запада задужени да контролишу наш живот!

У свакој другој земљи, овај податак изазвао би серију оставки!

Код нас ништа, јер овом земљом владају Титови потомци, јер је она још увек – мала Југославија!

Слободан Турлаков

HIT KNJIGA !!!



MEDIJSKI PARTNER


Kontakt

Newsletter

Primajte naše vesti:

Prvi nezavisni onlajn multimedijalni projekat u Srbiji i regionu. Onlajn magazin, radio i TV u službi istine, naroda i pravde. Reporter je otvoren za saradnju sa svim zainteresovanim subjektima na polju reklamiranja, razmene linkova i sadržaja i svakom drugom polju objektivnog, nadstranačkog, nepristrasnog i slobodnog novinarstva.

Reporter je član Mreže onlajn medija Srbije (Serbian Media Network) i Udruženja onlajn novinara Srbije (UONS)

Udruženje onlajn novinara Srbije - UONS

OSNIVAČ:

Reporter Media Agency

REPORTER © Nezavisni onlajn magazin * Beograd,SERBIA

Make a free websiteWebnode