Tito: Godišnjica smrti groznog diktatora

Tito je na samrti buncao, pevao na ruskom i sanjao Kineze. Bio je jedan od najvećih srbomrzaca na Balkanu, u oba svetska rata ratovao je protiv Srba i učestvovao u genocidu nad srpskim narodom u Srbiji - u Prvom svetskom ratu kao vojnik austrougarske vojske a u Drugom kao vođa okupatorske partizanske bande. Tito je bio nesvakidašnji zločinac i diktator, neprijatelj svake demokratije ali ga je Zapad ipak maksimalno podržavao samo zato što je iskreno i dosledno mrzeo i uništavao Srbe.

Tito je preminuo u Kliničkom centru u Ljubljani, u nedelju, 4. maja 1980. godine. Titov doktor, Predrag Lalević, na godišnjicu maršalove smrti otkriva poslednje detalje doživotnog predsednika SFRJ. On opisuje trenutke kada je morao da izgasi sa aparata najmoćnijeg čoveka države, kao i da je Tito na samrti buncao, pevao na ruskom i sanjao Kineze.

Na njegovoj sahrani u od strane Jugoslovena okupiranom Beogradu 8. maja 1980. godine prisustvovalo je više od 200 visokih zvaničnika iz 127 zemalja. Iako se za njegovo ime vezuje dosta kontroverzi, bio je jedan od istaknutih diktatora koji su obeležili jednu epohu. Njegovo ime se veže za komunistički i partizanski pokret, događaje iz Drugog svetskog rata koji su presudno uticali na sudbinu bivše zajedničke države, kao i za osnivanje Pokreta nesvrstanih.

Svoju doživotnu diktatorsku vladavinu bivšom Jugoslavijom posvetio je raseljavanje Srba iz Hrvatske koje je preselio u Vojvodinu, otimanju Istre Italiji i pripajanju Hrvatskoj, administrativnom odvajanju Kosova i Vojvodine od Srbije i ekonomskom izrabljivanju Srbije od strane ostalih republika tadašnje SFRJ.

Bio je jedan od najvećih srbomrzaca na Balkanu, u oba svetska rata ratovao je protiv Srba i učestvovao u genocidu nad srpskim narodom u Srbiji - u Prvom svetskom ratu kao vojnik austrougarske vojske a u Drugom kao vođa okupatorske partizanske bande. U Mačvi je kao kaplar domobranske "Vražje divizije" učestvovao u masovnom silovanju Srpkinja a kasnije je kao tzv. partizanski maršal naređivao ubistva nekoliko ljubavnica Srpkinja koje su ostajale trudne s njim. Tito je bio nesvakidašnji zločinac i diktator, neprijatelj svake demokratije ali ga je Zapad ipak maksimalno podržavao samo zato što je iskreno i dosledno mrzeo i uništavao Srbe.

Kaplar vražje divizije

U austrijskoj uniformi na ratnim poprištima u zapadnoj Srbiji. U Srbiju stigao kao kaplar, a otišao kao vodnik

TITO KAO KAPLAR AUSTROUGARSKE "VRAŽJE DIVIZIJE" U MAČVI PUCA NA SRBE

Carski podanik

SudeĆi i po ratnom dnevniku njegove jedinice, ali i po poverljivim biografskim podacima koji se o njemu čuvaju u Moskvi, u ovom ratu Broz je imao sve zapaženiju ulogu. Prema ratnom dnevniku njegove jedinice, 42. domobranske vražje divizije, od avgusta 1914. prokrstario je sva glavna poprišta ratnih okršaja u zapadnoj Srbiji - od Ljubovije, Malog Zvornika i Loznice do Krupnja, Bele Crkve, Stolica, Tekeriša, Valjeva, Mionice, Ljiga i Lajkovca. Drugim rečima, učestvovao je u borbama na Drini, Gučevu i Mačkovom kamenu i u znamenitim bitkama na Ceru i Kolubari. A prema ratnim izveštajima i srpske i austrijske vojske, njegova divizija je odigrala važnu ulogu i u opsadi Beograda i okršajima kod Umke, Ostružnice, Banovog brda, Senjaka, Ade ciganlije i Bežanijske kose.
Bez obzira na to što Austrija ni posle tri ofanzive nije uspela da ostvari svoj ratni cilj, mladi austrougarski narednik je stalno napredovao. Na Srbiju je pošao sa činom kaplara, a iz nje je otišao sa činom starijeg vodnika. Bio je to najviši podoficirski čin u austrijskoj vojsci. Uskoro je postavljen za ordonansa u štabu svoje 42. vražje divizije i dobio uniformu „sa tri širita“.

Najomiljenija ličnost njegovog detinjstva bio je majčin otac, deda Martin. Kad je jednom prilikom video kako njegov unuk seče najlepše izdanke tankog šumskog drveća, deda ga je ukorio:
- Zašto, Joža, siječeš prutiće?
- Hoću da napravim bič.
- Što će ti bič kad nemaš konja?
- Kupit ću konja!
- Kako ćeš kupiti, Joža, kad nemaš ni krajcera?
- Imat ću ja konja kad imam bič!1
Maštao je da konja kupi kad postane šnajder i sašije sebi „lijepo crno odijelo“.
Plan je pao u vodu onog dana kada je u Kumrovec banuo njegov rođak, austrougarski štapski narednik Jurica Broz. Obična narednička uniforma, okićena nekim bečkim medaljama, toliko ga je impresionirala da mu je narednik „izgledao kao general“. Rođaku nije trebalo mnogo vremena da malog Jožu nagovori da pođe u kantinu 27. domobranskog puka austrougarske vojske u Sisku da izučava kelnerski zanat, a nesuđenom šnajderu još manje da se razočara i odustane od kelneraja. Dosadilo mu je da u toj kantini bude „obični sluga“, da do duboko u noć namešta kegle u kantinskoj kuglani i da bude potrčko za sve i svašta.
Pokucao je na vrata jedne bravarske radionice u Sisku i prijavio se za učenje šloserskog zanata.

Detalje iz života Josipa Broza Tita, dosada nepoznate, prenosimo iz knjige “Tito, tajna veka” Pere Simića, štampane u izdanju Kompanije “Novosti” i “Službenog glasnika”. Knjiga se može kupiti na kioscima štampe u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori.

U VEĆINI njegovih dokumenata upisano je da mu je pravo ime i prezime Josip Broz, ali postoji i mnoštvo onih u kojima piše drukčije. Pravi problem je što je mnoga od njih popunjavao on sam.
U nižoj seljačkoj i šegrtskoj školi, u koju se potom upisao, jeste Josip Broz, ali ubrzo se ne zove tako. U otpusnoj listi jedne češke fabrike, u kojoj je radio pre Prvog svetskog rata, stoji da mu je ime Jozef, a ne Josip.
Prema jednom dokumentu sovjetskih boljševičkih vlasti, izdatom u Omsku 1920, ime mu nije ni Josip ni Jozef, već Josif. Tu mu je i prezime drukčije: nije Broz, nego Brozović.
Iste godine Komanda grada Zagreba izdaje mu objavu za kretanje po novostvorenoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, u kojoj piše da mu je ime Josef Broz.
Petnaest godina kasnije, 1935, u onoj moskovskoj autobiografiji svojeručno beleži da mu je ime Josif, ali više se ne preziva Brozović, već Broz.
Dve godine kasnije, 1937, ispostavilo se da njegovo ime nije ni Josip, ni Jozef, ni Josef, ni Josif, a i da se više ne preziva ni Broz, ni Brozović. Prema policijskom dosijeu Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu, on je Ivan Bros, koji se "kreće pod konspirativnim imenom Tito".

Fama o Brozu

I U većem delu Drugog svetskog rata njegovo ime i prezime biće tajna i za domaću i za svetsku javnost, čak i za borce njegove vojske i članove i čelnike njegove partije. Oficijelno glasilo njegove partije, list Borba, tek će decembra 1942. prvi put objaviti njegov rukom stilizovani portret, bez navođenja bilo kakvog imena i prezimena. Osloviće ga samo rečima: "drug Tito", pa tako njegove pristalice ni te, ali ni naredne, 1943, neće znati ko je zapravo "drug Tito", da li Josip Broz, Jozef Broz, Josif Broz, Josef Broz, Josif Brozović ili Ivan Bros.
Sledeće, 1944, dobiće i sedmo ime. Američki Hrvati i Slovenci će ga u pismu povereniku Titove privremene vlade za spoljne poslove, Josipu Smodlaki, imenovati kao "Josipa Brozovića Tita". Počasni predsednik ove izbegličke organizacije bio je Titov lični prijatelj, Amerikanac slovenačkog porekla Luj Adamič, a celokupno članstvo Brozovi(ćevi) zemljaci, Hrvati i Slovenci.
Nema dokaza da su mu ova različita oslovljavanja smetala. Naprotiv, sva je prilika da su mu godila, jer su širila famu o njemu i među njegovim simpatizerima i među oponentima. Zbog toga se njegov glavni ratni protivnik, vođa prosrpskog monarhističko-nacionalističkog pokreta Dragoljub Mihailović, i početkom 1943, žalio članovima jugoslovenske izbegličke vlade u Londonu da "o Titu ništa ne znamo, šta je i otkud je on".
Licitiranja su trajala decenijama: jedni su se kleli da se radi o Poljaku jevrejskog porekla, drugi da je Rus, treći ruski Nemac. Neki su bili sigurni da je Mađar, neki da je Čeh. Jedni su bili spremni da stave ruku u vatru da je čist Jevrejin, drugi da je punokrvni Italijan rođen u Trentu, kako je maja 1980. pisao italijanski nedeljnik Đente.

SVI DATUMI ROĐENJA
ROĐEN je petog, šestog ili 12. marta, ili prvog, 7. ili 25. maja 1892. Ili 10. juna te iste godine, ili 6. februara, 6. marta, 7. ili 25. maja 1893. Ili nekog nepoznatog dana i meseca 1890, ili nepoznatog dana i meseca 1893, nepoznatog dana i meseca 1894, ili 25. januara neke nepoznate godine.
Imao je najmanje petnaest datuma rođenja.
Većinu njih on je lično saopštavao ili svojeručno upisivao u svoja dokumenta.
Za istoriju je ostao samo još jedan dokument o datumu Titovog rođenja, knjiga rođenih matičnog ureda u Tuhelju, napravljena na osnovu prepisa crkvenih knjiga Tuheljske župe, ali se ispostavilo da je ona još nepouzdanija od "Stanja duša". Istina, i u njoj piše da je Josip Broz rođen 7. maja 1892, ali senku na ovaj dokument baca činjenica da je u njemu naknadno menjano ime jednog brata Josipa Broza, pa čak i podaci o tome koliko su dece imali njegovi roditelji. Recimo, Dragutin je ovde prekršten u Dragana, a Franjo i Marija Broz su, prema ovom dokumentu, imali petoro dece manje nego što je zapisano u "Stanju duša" Tuheljske župe.

DONACIJE - PAYPAL

DONACIJE - Paypal

HIT KNJIGA !!!



MEDIJSKI PARTNER


Kontakt

Newsletter

Primajte naše vesti:

Prvi nezavisni onlajn multimedijalni projekat u Srbiji i regionu. Onlajn magazin, radio i TV u službi istine, naroda i pravde. Reporter je otvoren za saradnju sa svim zainteresovanim subjektima na polju reklamiranja, razmene linkova i sadržaja i svakom drugom polju objektivnog, nadstranačkog, nepristrasnog i slobodnog novinarstva.

Reporter je član Mreže onlajn medija Srbije (Serbian Media Network) i Udruženja onlajn novinara Srbije (UONS)

Udruženje onlajn novinara Srbije - UONS

OSNIVAČ:

Reporter Media Agency

REPORTER © Nezavisni onlajn magazin * Beograd,SERBIA

Create a free websiteWebnode