Dosledan: Tadić i u Nemačkoj radi protiv Srba!

16.01.2013 18:33

Nesrećna Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) povukla je najgori mogući potez u svojoj istoriji i pozvala aktuelnu kafe-kuvaricu Demokratske stranke Borisa Tadića da im pomogne u predizbornoj kampanji! Čovek koji je uspeo da postane najveći svetski politički gubitnik u roku od šest meseci, krenuo je u Hanover da na licu mesta dokaže da nijedno dno nije dovoljno duboko.Čovek koji je u prošloj godini izgubio predsedničke izbore u državi i svojoj stranci a kasnije i rođenu ženu koja ga je ostavila,pozvan je da pomogne nemačkim socijaldemokratama u borbi protiv vladajuće Hrišćansko-demokratske unije i aktuelnog premijera Saksonije iz redova te partije Stanislava Tiliha,lužičkog Srbina.

Kako saopštava Demokratska stranka, na poziv socijaldemokrata iz Donje Saksonije, gde će se 20. januara 2013. održati izbori za pokrajinski parlament, tzv. počasni predsednik Demokratske stranke Boris Tadić boraviće 5. i 6. januara u Hanoveru. Tadić će podržati predizborne aktivnosti Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) u ovoj nemačkoj saveznoj pokrajini u sklopu čega će u subotu, 5. januara sa kandidatkinjom SPD za direktan mandat Doris Šreder Kepf učestvovati u više predizbornih aktivnosti.

U najavi gostovanja "bivšeg predsednika Srbije" domaćinska Socijaldemokratska partija Nemačke apelovala je na Lužičke Srbe da "masovno dođu na izbornu konvenciju stranke i poslušaju savete svog dalekog rođaka".Međutim,krovna organizacija lužičkih Srba "Domovina" izdala je saopštenje u kojem navodi da "prema podacima kojima raspolažu u toj organizaciji,Boris Tadić uopšte nije Srbin već je Crnogorac iz Bosne čiji je politički angažman sve vreme bio uperen isključivo protiv srpskih interesa".

Doris Šreder Kepf je supruga nekadašnjeg kancelara,zloglasnog Gerharda Šredera i kandidat za poverenicu za pitanja integracije u budućoj pokrajinskoj vladi.Familija Šreder se zdušno zalagala za rastakanje Jugoslavije i bombardovanje Srbije od strane NATO pakta 1999.godine.

"Sa zadovoljstvom sam prihvatio poziv da pomognem predizborne aktivnosti sestrinske SPD, koja je prethodnih godina u mnogim prilikama podržavala i predizborne aktivnosti Demokratske stranke. To je, naravno, i potvrda da je Demokratska stranka čvrsto ukotvljena među evropskim socijaldemokratskim strankama, sa kojima deli zajedničku politiku socijalne pravde, solidarnosti i jednakih šansi za sve društvene grupe," rekao je gubitničkim tonom Boris Tadić.

Poslednja predizborna istraživanja predviđaju da bi SPD sa partijom Zelenih mogla osvojiti većinu u pokrajinskom parlamentu i smeniti vladu konzervativne CDU, pod uslovom da se Tadić nigde ne pojavljuje. Pokrajinski izbori u Donjoj Saksoniji su u centru pažnje nemačke javnosti, s obzirom na to da analitičari ishod ovih izbora smatraju signalom raspoloženja nemačkih birača pred savezne izbore koji će se održati u septembru.

Tokom boravka u Hanoveru Boris Tadić će razgovarati i sa drugim istaknutim socijaldemokratama, tvrdi sajt DS.

 

ARHIVA

Lužički Srbin premijer Saksonije

Biti Srbin u Saksoniji nije zavidna sudbina, ostati Sorben iz Lužice, okružen sa 80 miliona Nemaca, još je teže. Lužičkih Srba je sve manje, ali opstaju, postaju zapaženi. U Drezdenu, glavnom gradu Saksonije, predsednik pokrajinske vlade je Stanislav Tilih (Stanislaw Tillich) 49-godišnji Lužički Srbin. Prvi na tom položaju uopšte.

Tilih (49) je, pre toga, za vikend izabran za šefa pokrajinske organizacije Hrišćansko demokratske unije, pa je bilo logično da bude izabran i na mesto premijera koje je bilo upražnjeno, pošto je Georg Milbradt u aprilu dao ostavku, zbog sumnji da je zloupotrebio funkciju.

Do sada je bio ministar finansija u pokrajinskoj vladi, što mu nije smetalo da nastavi da živi u malom lužičkosrpskom selu Nove Vjesce.
U Saksoniji, koja je privredno najjača istočnonemačka pokrajina, živi sve manja lužičko-srpska manjina koja je koncentrisana uz granice s Češkom i Poljskom, između reka Laba i Nisa. Centar oblasti je Baucen.

U Nemačkoj živi 60.000 Lužičkih Srba – u Saksoniji 40.000, u susednoj pokrajini Brandenburg 20.000. Okruženi su sa 6,5 miliona Nemaca te dve pokrajine, odnosno sa 82 miliona Nemaca u celoj državi.

Stanislav Tilih je već deset godina u pokrajinskoj vladi, isprva od 1999. kao šef ureda za veze sa saveznom vladom i Evropom. Zatim je četiri godine bio pokrajinski ministar za pitanja životne sredine i poljoprivrede. Od maja ove godine je predsednik vlade Saksonije. Izabran je na listi konzervativne stranke Hrišćansko-demokratska unija (CDU), koju predvodi kancelarka Angela Merkel.

Jedan dan posle Tilihovog polaganja premijerske zakletve, 29. maja o. g. predstavnici Lužičkih Srba su demonstrirali, ne u lokalnom centru u Drezdenu, nego u Berlinu. Tražili su veću pomoć od države za očuvanje i unapređenje svoje kulture i obrazovanja. Pred zgradom savezne vlade nosili su transparente sa natpisom: „Bez jezika, bez kulture, bez posla, bez igde ičega – to je naša sudbina.” Žalili su se jer su im godinama zakidane i smanjivane državne subvencije, bez čega bi se utopili u germanskom moru.

Broj Lužičkih Srba stalno se smanjuje. U vreme Vajmarske republike (1920–1930) Lužičkih Srba je bilo 250.000, četiri puta više nego sada. Pod nacističkim režimom, u vreme Hitlera, masovno su proganjani i uništavani.

U Istočnoj Nemačkoj (NDR) posle Drugog svetskog rata samo su formalno uvažavani, kao turističke lutke, birači potrebni ondašnjoj vladi Valtera Ulbrihta, imali su kulturni dom u Drezdenu, svoj list i jezik Lužičkih Srba je u pokrajini, u mestima gde žive, važio kao službeni jezik. Ponemčavanje je forsirano na svakom koraku.

Danas Lužičke Srbe u saveznom parlamentu, Bundestagu u Berlinu, zastupa samo jedan poslanik – Marija Mihalk (CDU), 49-godišnja poslovođa u privredi. U debatama u Bundestagu njen glas se retko ili skoro nikako ne čuje.

Mihalk je ime slovenskog korena. Poznavao sam jednu porodicu Mihalk, posetio je u Drezdenu pre više godina (u vreme NDR). Ljubazno su me primili, razgovarali – na nemačkom – i nisu pominjali prezime lužičkosrpskog korena.

Ime Lužičkih Srba prvi put su davnašnji istoričari zabeležili 632. godine u Fredegerovoj hronici. Lužički Srbi su prvi dali nazive gradova koje su odonda naseljavali. Drježdzen je prvobitno ime grada koji se danas zove Drezden. Budišinje ponemčen u Baucen, Lipsk u Lajpcig, Kamenec u Kemnic, reka Špreja u Špre. Prvi naziv su dali i današnjoj metropoli – Brljin, po blatnjavim barama u okolini, što je docnije pretvoreno u Berlin.

Pisac Jurij Brezan je nacionalni literata i hroničar Lužičkih Srba tokom proteklog stoleća. Objavio je više od 20 knjiga o Lužičkim Srbima na lužičkosrpskom jeziku. Sretali smo se više puta u Berlinu, a 1947. godine i na gradilištu Omladinske pruge Šamac – Sarajevo, gde je došao sa grupom studenata.

Dugogodišnji saradnik, stenograf, „Politike” Sava Vujić dugo je proučavao život i istoriju Lužičkih Srba, objavio knjigu 1998. „Severni Srbi” (ne)zaboravljeni narod – Etnikum koji preživi svaku propast”.

Danas je Stanislav Tilih predsednik vlade u pokrajini koja je pritisnuta mnogim problemima, naročito zbog prodornog uticaja neonacista koji su četvrta politička stranka (sa 9,2 odsto glasova dobijenih na izborima 2004. godine). Ovi ostaci prošlosti su agresivno orijentisani protiv nacionalne manjine i protiv stranaca uopšte.

Ekonomski položaj Lužičkih Srba se decenijama pogoršava. Potisnuti su, sabijeni u agrarno nepovoljno, močvarno zemljište, a industrijski i rudarski kombinati se proširuju na njihov račun, gase njihove seoske naseobine, raseljavaju ih. Posle demonstracija Lužičkih Srba u Berlinu pisao sam davnašnjem poznaniku i kolegi u Budišinu, očekujući prepis iz „sorbskog” lista o tamošnjim neprilikama, o uslovima pod kojima danas žive lužički Srbi. Odgovor nikada nije stigao.

www.luzickisrbi.tk

 

 

<p>&lt;p&gt;&lt;br /&gt;&lt;/p&gt;&lt;div style="background-color: none transparent;"&gt;&lt;a data-cke-saved-href="http://news.rsspump.com/" href="http://news.rsspump.com/" title=""&gt;news&lt;/a&gt;&lt;/div&gt;</p>

Назад

HIT KNJIGA !!!



MEDIJSKI PARTNER


Kontakt

Newsletter

Primajte naše vesti:

Prvi nezavisni onlajn multimedijalni projekat u Srbiji i regionu. Onlajn magazin, radio i TV u službi istine, naroda i pravde. Reporter je otvoren za saradnju sa svim zainteresovanim subjektima na polju reklamiranja, razmene linkova i sadržaja i svakom drugom polju objektivnog, nadstranačkog, nepristrasnog i slobodnog novinarstva.

Reporter je član Mreže onlajn medija Srbije (Serbian Media Network) i Udruženja onlajn novinara Srbije (UONS)

Udruženje onlajn novinara Srbije - UONS

OSNIVAČ:

Reporter Media Agency

REPORTER © Nezavisni onlajn magazin * Beograd,SERBIA

Make a website for freeWebnode