Kuda ide Vojvodina ?

10.01.2013 08:02

Dmitrović: Krastavo lice Novog Sada

Počelo je; sve pripremne radnje su obavljene, novac iz inostranstva već pristiže, medijska mreža je razapeta, svi kadrovi su na svojim mestima... počinje borba za osamostaljenje Vojvodine. Konačan ishod treba da bude konfederalizacija sadašnje Srbije, njeno pretapanje u državnu zajednicu pod imenom "Srbija i Vojvodina".

Ovo će Dačiću i Nikoliću još ove godine u Briselu biti ispostavljeno kao jedan od uslova koje Beograd mora da ispuni na putu za EU.
Već duže vreme grupa Srba, zabrinutih za ono što se sprema u bliskoj nam budućnosti, pokušava da upozori režim u Beogradu, onaj Tadićev i ovaj Nikolić-Vučić- Dačićev šta se sprema u Novom Sadu. Za sada, bez uspeha. Svi beogradski i novosadski mediji, privatni i državni, za ove ljude su zatvoreni. Njihova priča je ocenjena kao paranoična, iz gnezda teorija zavere i kao takva uvredljiva za zdrav mozak. Za to vreme obavljen je značajan deo posla.

Početak masovne, koordinisane, u prvoj fazi nenasilne akcije odvajanja Vojvodine od Srbije označen je ovih dana plasiranjem u javnost "Priručnika za pružanje građanskog otpora-za slobodnu Vojvodinu".
Priručnik sadrži metodologiju rastakanja državnosti Srbije na prostoru Vojvodine i načine borbe protiv svega što ima veze sa Srbijom, uz razvodnjavanje srpskih predznaka i odrednica u korist nove nacije-Vojvođanin. Priručnik donosi grozne laži na račun Beograda, Srbije u celosti; ide se do optužbi da je Srbija 1945. godine u Vojvodini ubila pola miliona Nemaca i Mađara.

Preporučuju se antivojvođanske akcije (paljenje zastava i slično) kako bi se proizveo suprotan efekat, uključujući reakcije iz inostranstva; sugeriše kidisanje na Srpsku pravoslavnu crkvu, ignorisanje prosrpskih a pomaganje "Vojvodini prijateljskih medija": TV Vojvodina, B-92, Blic, Glas Amerike, Radio Slobodna Evropa. U planu je i stvaranje "Vojvođanske crkve".
Nekako u isto vreme kad i Priručnik, na sajtu "Autonomija" pojavio se tekst Dinka Gruhonjića. Čovek je u javnosti Vojvodine i Srbije poznat kao radikalna izbeglica i hodajuća mržnja prema Srbiji i Srbima. Pre nego što ilustrujem ovu tvrdnju navešću da Gruhonjić u najnovijem tekstu opisuje dečju igru petardama ispred jedne zgrade u Novom Sadu i kaže: "Sline, balave, malo im je, iako se na sve strane dimi i puši, i oseća se miris baruta u vazduhu. Oni bi, nema sumnje, u ruku uzeli prave puške, puškomitraljeze, snajpere, bazuke, minobacače... samo da dovrše pokolj koji su im očevi započeli".
Da ne bude dileme kojoj naciji pripadaju deca, već u sledećem pasosu Gruhonjić se pita znaju li majke tih dečaka da oni na Fejsbuku umesto svoje drže slike Ratka Mladića.
Ima tvrdnji da je taj radikalni Bosanac Gruhonjić, (rođen u Banjaluci, odakle 1991. godine odlazi u Novi Sad) jedan od idejnih kreatora i motora najnovijeg projekta odvajanja Vojvodine od Srbije. Gruhonjić se navodno bavi novinarstvom, šef je dopisništva zloglasne američke agencije BETA u Novom Sadu, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine, saradnik Radija Dojče vele, stručni saradnik na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Ističe se već godinama otvorenom mržnjom prema Srbiji,Srbima i Srbijancima; tvrdi da je Srbija Vojvodinu pripojila ratom, kao i Kosovo; izjednačava Republiku Srpsku sa ustaškom Nezavisnom Državom Hrvatskom; tvrdi da je Vojvodina ugrožena od "akademsko-crkveno-tajkunsko-političkih luđaka sa središtem u Beogradu....
Pre dve godine, u novembru 2010, Skupština Vojvodine dodelila je Dinku Gruhonjiću godišnju nagradu za toleranciju. Pročitajte ponovo, nije greška.
Mržnja i zlo lagano se, kao jesenja magla, šire Novim Sadom i Vojvodinom. Ventili su u Berlinu, Beču, Budimpešti i Zagrebu. Odbrana Vojvodine je moguća, samo je pitanje u kojoj meri je novi beogradski režim svestan svega ovoga.

Gruhonjić: Jebe se njima za decentralizaciju !

Nemoguće je to više slušati, sve te nacionalističke, šovinističke, fašističke, centralističke priče su toliko banalne, toliko ofucane, da zaista, ali zaista, uvek mogu od reči do reči da predvidim šta će ti plaćeni ludaci da kažu o autonomiji Vojvodine, o gej paradi, o pomračenju sunca, o Markalama, o Tuzlanskoj kapiji… Nacionalizam je na izdisaju, oni se noktima drže kako bi ostali još malo tu gde jesu, ali - nema više, gotovo, doviđenja, zbogom… Što, nažalost, ne znači da nas tim istim noktima neće izgrebati ili barem pokušati, u samrtnom hropcu.

*Da li je Vojvodini potreban novi statut i kakav?
Usvojeni Predlog statuta je daleko i predaleko od pravog odgovora na potrebe Vojvodine. Za ime boga, prilikom pisanja statuta vodilo se računa o tome da se poštuje Ustav Srbije! A svi znamo kako je taj ustav donet, uz kakvu medijsku cenzuru, pritiske političara, crkve, dva dana glasanja, besramnu krađu u foto-finišu. Poslanici su ga dobili da ga pogledaju pola sata pre glasanja u Skupštini Srbije! Taj tekst nije prošao ni korekturu, a kamoli lekturu. Ili kao što mi je jedna poznanica kazala u ta doba: “A zašto ti toliko kritikuješ predlog ustava, kada moj drug Zoki (DSS, pogađajte ko je u pitanju) nedelju dana nije spavao da bi ga napisao". Statut tako i izgleda kako ga je “Zoki” i pisao. A sada se ovi naši iz Vojvodine još hvale kako je statut u skladu sa Ustavom Srbije?! Pa to nikako ne može valjati, nema logike! A oni koji su protiv statuta vele da su “neki članovi protivustavni!

*Da li Predlog statuta usvojen u Skupštini Vojvodine vodi dezintegraciji ili boljoj funkcionalnosti Srbije i da li je usvojeni predlog pravi odgovor na potrebe Vojvodine?
Kada čujem te velike reči “dezintegracija”, “funkcionalnost”…, moja reakcija je fiziološki izrazito negativna. Pa, mislim stvarno, o tome slušamo već minimum 20 godina, o tim sranjima o teritorijalnom integritetu, suverenitetu. Pa dokle više tih nacionalističko-centralističkih baljezgarija?! Kako autonomija nekog regiona koji je autonoman od kako zna za sebe može da vodi dezintegraciji?! Pa eno primera Nemačke i Amerike. Pa nema decentralizovanijih država nego što su te dve. A nema ni jačih u Evropi i na svetu, kanda. Pa ko je tu onda blesav?!

Nemoguće je to više slušati, sve te nacionalističke, šovinističke, fašističke, centralističke priče su toliko banalne, toliko ofucane, da zaista, ali zaista, uvek mogu od reči do reči da predvidim šta će ti plaćeni ludaci da kažu o autonomiji Vojvodine, o gej paradi, o pomračenju sunca, o Markalama, o Tuzlanskoj kapiji… Nacionalizam je na izdisaju, oni se noktima drže kako bi ostali još malo tu gde jesu, ali - nema više, gotovo, doviđenja, zbogom… Što, nažalost, ne znači da nas tim istim noktima neće izgrebati ili barem pokušati, u samrtnom hropcu.

Iskreno, ja se pomalo plašim za Vojvodinu i za još neke krajeve Srbije gde je moguće proizvesti sukob. Iskustvo nas uči da je jedina konstanta ovog dvadesetogodišnjeg ludila - proizvođenje sukoba i neprijatelja. A ne treba zaboraviti da je raspad Jugoslavije počeo ustavnim pučem u Vojvodini, leta i jeseni 1988. godine. Dakle, fatalistički gledano, krug se nije zatvorio a kao da se neko uporno trudi da nam to i dokaže. Zatezanje odnosa sa Vojvodinom bio bi, uostalom, vrhunac apsurda srbijanske politike, čije su jedine konstante: policijska država, “zakoni su za protivnici” (by Nikola Pašić) i “jedna zemlja - jedan gospodar”. A ima i ono: “caru carevo, bogu božije”.

I sad u takvim okolnostima, u takvom okruženju, među takvim političkim i intelektualnim “misliocima”, mi treba da se pitamo da li statut vodi dezintegraciji, funkcionalnosti i slično. Bezveze! Jok, nego model regionalizacije Srbije i statističkih regiona vodi integraciji! Pa o čemu mi pričamo, pa zar nije jasno i najvećim budalama da Srbija čak nije ni država, da ne zna gde su joj granice, da i dalje živi u srednjem veku, sa blesavom idejom da će anektirati Bosnu i da će maznuti severno Kosovo. To su ideje koje nepovratno vode u “dezintegraciju” i u “nefunkcionalnost” same Srbije, a ne statut Vojvodine. Te ideje, doduše, vode i u sukobe…

*Kojim odredbama bi trebalo dopuniti Predlog statuta usvojen u Skupštini Vojvodine, a koje bi trebalo izostaviti?
Iskreno, nemam pojma a nešto me baš i ne zanima. Kao što rekoh, mislim da Vojvodini treba ustav a ne statut, koji je u skladu sa ovim bednim i nepismenim, za zdravi razum ponižavajućim Ustavom Srbije. To što je “u skladu” upravo znači da sam statut ima manju snagu nego bilo koji republički zakon. Pa ni Milošević nije išao baš toliko daleko da kaže da je Skupština Srbije ta koja treba da potvrdi statut, nego je to malo jada ostavio Skupštini Vojvodine da učini. Ali jok, koštunjičavi ustav čak ni to ne dozvoljava! A ako baš insistirate na konkretnim predlozima za izmene, evo da kažem i to. Mislim da bi trebalo izmeniti naslov: umesto “predlog statuta” tamo treba da piše “predlog ustava” Vojvodine.

*Da li koncept regionalizacije može biti adekvatna zamena ili samo dopuna procesa decentralizacije Srbije?
Regionalizacija”, “decentralizacija”… su samo reči, ljušture koje su izgubile svaki smisao od silne pogrešne i demagoške upotrebe. O kakvom mi konceptu uostalom pričamo?! Pazite, mi smo uspeli da se izborimo da jedan pasaž u strogom centru Novog Sada dobije ime po Srđanu Aleksiću, mladiću iz Trebinja koji je u rodnom gradu ubijen samo zato jer je 1993. godine pokušao i uspeo da odbrani svoga komšiju, Bošnjaka Alena Glavovića. Skupština Novog Sada je usvojila tu inicijativu, a onda smo šest meseci morali da čekamo da stignu one plave table sa natpisom “Prolaz Srđana Aleksića”. A znate li zašto? Zato što je samo izvesna firma iz Beograda zadužena da pravi te table?! I onda mi ovde pričamo o “decentralizaciji”. Jebe se njima za decentralizaciju!

Decentralizacija zapravo znači da se drugari iz Beograda više neće moći tako lako taliti za lovu. Da će im ostajati puno manje u džepovima i na tajnim računima. Budimo ozbiljni! Čitava priča je u lovi i nema tu druge filozofije. A oni se bez borbe neće predati i neće se nikada odreći svojih sinekura koje automatski znače i silno bogatstvo.

Međutim, ono što mene pozitivno iznenađuje je to da se taj autonomaški virus nekako širi Srbijom, uprkos svemu. Pričao sam sa ljudima iz Kragujevca, Niša, Novog Pazara…, i koliko sam ih shvatio, i kad su bili trezni i kad nisu, i njima je pun kufer tog pljačkaškog odnosa centralne vlasti prema regionima, gradovima, opštinama…

Ali, opet ponavljam, nema ništa od stvarne decentralizacije Srbije bez pritiska. Ili možda bez podmićivanja. Jer, ako “međunarodna zajednica” kaže da je to nužda, i da će tu nuždu platiti sa nekoliko milijardi evra s kojima će se popuniti rupe u bankrotiranom i nevidljivom budžetu Srbije, i ako tu bude jedan jedini way out za ostajanje u sedlu - eto nama kampanje za decentralizaciju! U suprotnom, moraćemo se sami za to izboriti…

U stvari, da se opet vratimo na teren političke pragme. Mislim da nisu daleko vremena kada ćete se iznenaditi ko će sve da se zalaže za najširu moguću autonomiju Vojvodine. Baš kao što ni tvorac ideje i koncepta, Slavko Perović nije izborio nezavisnost Crne Gore, tako neće ni Nenad Čanak izboriti autonomiju Vojvodine. Biće tu svakojakih iznenađenja. Jer, ovde u Vojvodini, nezadovoljstvo sada već sasvim i vrlo evidentno postoji, kao i plodno tlo za populizam. Čak i onakav izrežirani ustavni referendum, čak i onakva krađa, u Vojvodini je uspela da iskamči tek 45 odsto glasova za taj ustav. Što znači da minimum 55 odsto birača ili nije glasalo ili je glasalo protiv ustava. A to nikako nije zanemarljiv broj. Ma koliko se pravili blesavi, znaju to svi vrlo dobro. Pitanje je samo ko će, a još više kada će to neko prvi ozbiljno upotrebiti, a ne i da li će.

 

 

<p>&lt;p&gt;&lt;br /&gt;&lt;/p&gt;&lt;div style="background-color: none transparent;"&gt;&lt;a data-cke-saved-href="http://news.rsspump.com/" href="http://news.rsspump.com/" title=""&gt;news&lt;/a&gt;&lt;/div&gt;</p>

Назад

HIT KNJIGA !!!



MEDIJSKI PARTNER


Kontakt

Newsletter

Primajte naše vesti:

Prvi nezavisni onlajn multimedijalni projekat u Srbiji i regionu. Onlajn magazin, radio i TV u službi istine, naroda i pravde. Reporter je otvoren za saradnju sa svim zainteresovanim subjektima na polju reklamiranja, razmene linkova i sadržaja i svakom drugom polju objektivnog, nadstranačkog, nepristrasnog i slobodnog novinarstva.

Reporter je član Mreže onlajn medija Srbije (Serbian Media Network) i Udruženja onlajn novinara Srbije (UONS)

Udruženje onlajn novinara Srbije - UONS

OSNIVAČ:

Reporter Media Agency

REPORTER © Nezavisni onlajn magazin * Beograd,SERBIA

Make a free websiteWebnode