OTPOR - srpska verzija američkog sna o lakom i brzom bogaćenju

04.12.2012 20:28

 

Бивши амерички командос из Вијетнама, и војни обавештајац са дипломатским имунитетом у Бурми, оперативац разних специјалних и хладних ратова- пуковник Роберт Хевли се сећа са носталгијом свог тајног састанка почетком 2000-те, у будимпештанском хотелу Хилтон, са првом групом од 12 српских регрута, који ће чинити језгро америчке обавештајно-субверзивне групе под звучним називом „ОТПОР“, и чији ће задатак бити уклањање тадашњег демократски изабраног српског режима на челу са Слободаном Милошевићем, и наравно његова замена са „овим“ што имамо данас!

Један од његових првих и највреднијих „студената“, назочни Срђа Поповић, се такође са носталгијом сећа своје прве лекције, коју је научио напамет: „Уклањање ауторитета владаоца је најважнији елемент током „ненасилне“ борбе“. Наравно, „ненасилном“ Срђи Поповићу, не да није сметало НАТО бомбардовање и комадање „његове“ отаџбине Србије, већ је шта више углас, заједно са још једним другим назочником тог доба, Зораном Ђинђићем, јавно позивао Америку и НАТО земље да бомбардују Србију и убијају њихов властити народ – „све док се тај народ не дозове памети“…

Појаву и деловање пуковника Хевлија, и њему сличних, на овим нашим просторима, који су се у примени метода специјалног рата против наше нације, почели да служе до тада непознатим и неконвенционалним методама – овај пут кроз разне америчке НВО, али и будуће „српске“, невладине организације – је тешко разумети без увида у период са почетка 80-их година, када је на британско-америчком самиту 1984 дато зелено светло за уништење „српски доминиране“ Југославије, и сабсеквентно „кастрирање“ Српске државе.

 

Реганова доктрина и амерички- „ненасилни“ тероризам

Тада је усвојена „Реганова доктрина“, којом се многе ингеренције, до тада искључиво у домену ЦИА-е, пребацују на тзв. невладине организације, у стварности параван агенције за ЦИА организацију. Њихова основна карактеристика је била да, иако наводно независне, су биле финансиране непосредно (или посредно) из буџета америчког конгреса и тајних фондова америчке владе. У ту сврху, субверзивног рушења тадашње Југославије, и „кастрирања“ Србије као државе, још је у то време формирана Балканска Иницијатива при америчком Институту за Мир.

Истовремено је формирана „невладина“ организација (финансирана владиним парама) USAID, специјализована за субверзивно „ненасилно“ рушење система у другим земљама. На тај начин, у случају да „ствари крену погрешним путем“ (као што се то десило са ЦИА режираним пучем против демократски изабраног чилеанског председника Аљендеа), америчка влада је сада могла званично да „пере руке“, пошто су сав ризик и „бламажа“ за евентуални неуспех операције били упућени на ове фантомске невладине организације са којима америчка влада званично „нема ништа“.

Наравно, у периоду након тог самита, никло је још доста сличних параван (ЦИА) агенција (или фондација), попут: OTI, NED, Carnegie foundation, SOROS (OSI – Open Society Institute), CANVAS итд (о тим параван агенцијама и другим аспектима специјалног рата против наше отаџбине сам детаљније писао у тексту под називом „Хронологија НАТО злочина над Србијом”

Пуковник Роберт Хевли је био само један од (највише експонираних) америчких обавештајних оперативаца, док су у сенци постојали многи други кључни појединци, којима је „занат“ такође био рушење политичких режима широм света „неконвенционалним средствима“, попут овде споменуте методе „ненасилног отпора“, која је и главна тема овог мог чланка. Један од тих значајних људи из сенке је свакако Питер Акерман, корумпирани амерички банкар (Rockport Capital Inc.), који је стекао богатсво манипулишући банкарским меницама преко својих пријатеља у америчкој администрацији.

Акермана и његов „карактер“ је најбоље описао један од идеолога и креатора стратегије „ненасилног отпора“ (која је еволвирала из ЦИА стратегије дестабилизације страних режима) господин Џин Шарп. Господин Шарп је скоро сав свој „интелектуални опус“ посветио овој неконвеционалној обавештајно-терористичкој методи рушења режима, и његове књиге (најпознатије дело: „Од диктаторског режима до демократије“) су постале обавезни приручник не само српских петоколонаша (отпораша), већ и свих других „активиста“ широм света, који би се нашли на платном списку западних служби. Ево шта је господин Шарп изјавио за Акермана:

„Када неко од америчких владиних службеника не жели да изазове међународни инцидент кроз директне контанкте са дисидентима из земаља у којима су САД заинтересоване за промену режима, онда они дискретно сугеришу господина Акермана коме се такве ствари „не гаде“.“

 

Акерман, „отац“ отпора – у клубу са Олбрајтовом, Холбруком…

Лик и дело господина Акермана је много лакше разумети, ако знамо да је он један од директора озлоглашеног Савета за Иностране Односе – CFR (Counsil for Foreign Relations). Поред њега у управном одбору тог савета седи читава колекција америчких ратних злочинаца, попут: Мадлен Олбрајт, Ричарда Холбрука, Хенри Кисинџера, Колин Пауела, брачног пара Клинтон и многих других. Овде је важно разумети да је CFR само једна од интересних група (оперативних центара) корпорацијске и државничке светске елите, и да су те интересне групе, или „елитни клубови“, попут Трилатералне Комисије и Билдерберга, међусобно чврсто повезани, тако да је у управним одборима тих група, стално присутан један број чланова, који је истовремено заступљен у свим групама

Све то омогућава ефикасну координацију тих група, чије деловање, једино необавештеним грађанима, личи на неповезане активности. Поред овде споменуте Мадлен Олбрајт, Ричарда Холбрука, Колина Пауела и Хенри Кисинџера, у таквим „координационим“ улогама се налази и фамозни Дејвид Рокефелер, као и многи бивши амерички председници, чланови европских краљевских породица, и многе друге западне „високопрофилне“ личности. Ово сам сматрао важним да разјасним, јер иза насилне смене „ненасилним методама“ председника Милошевића, као и многих других, укључујући текућу (покушаја пуча) против Гадафија, није стајала само америчка влада и владе НАТО земаља, већ пре свега творци новог глобалног корпорацијског и финансијског (и политичког) поретка, који су заступљени у горе наведеним тајним и полутајним организацијама (интересним групама).

Појаву и улогу ОТПОРА у Србији, је могући посматрати само у оквиру специјалног (и током 1999, конвенционалног) рата коме је Србија била изложена крајем 90-их година, и почетком овог миленијума.

Као што је НАТО рат против Републике Српске и касније СР Југославије био тест нове и проширене улоге НАТО алијансе као „глобалног полицајца“, тако је и обавештајно-терористичка употреба српске пете колоне у виду организације ОТПОР, приликом организовања насилног државног удара против Милошевића „ненасилним методама“, била пробни балон за глобалну употребу тог западног обавештајно-терористичког модела широм света.

 

„Отпораши“ постају амерички агенти у целој Источној Европи

Сврху тог „пробног балона“ (ОТПОРА) је најбоље описао новинар Марк Бајзингер у магазину „Дисент“: „(ОТПОР)… сада постаје интернационални „бизнис“. Поред утрошених милиона долара, успостављају се многобројне „консултантске агенције“, на чијем челу се сада појављују бивши „револуционари“. Од тзв „српске револуције“, ОТПОР активисти које је тренирао Хевли, постају, како је то описао један српски аналитичар, нова модерна врста „легионара“ (плаћеника) који путују око света, углавном плаћени директно од америчке владе, или посредно путем разних Невладиних Организација – све са циљем тренирања локалних група и организовања „демократских револуција“. Један велики број вођа украјинског студентског покрета „Пора“ су тренирани у Србији, при Центру за Ненасилни Отпор (консултантску организацију коју су успоставили активисти ОТПОРА да би тренирали омладинске лидере широм света како да организују „покрете“, „мотивишу“ гласаче и покрећу масовне протесте)…“

Вашингтон Пост је 2000, у скраћеној верзији али сликовито, описао „прљаву улогу“ ОТПОРА у рушењу председника Милошевића:

„Консултанти плаћени из буџета америчке владе имали су кључну улогу, иза буквално сваког елемента кампање против Милошевића – контролишући јавно мнење, тренирајући хиљаде опозиционих активиста и организујући „витално“ паралелно пребројавање гласова. Амерички порезници су платили из свог џепа око 5,000 спреј контејнера са бојом које су дате студентским активистима да по целој Србији исписују по зидовима анти-Милошевићевске графите, и финансирали су око 2,5 милиона стикера са слоганом „Готов је!“(опет „западни“ дизајн), који је евентуално постао „кључни“ слоган револуције.“

 

„Спонтана“ петооктобарска демонстрација- коштала 25 милиона долара

Када смо већ овде, код улоге „прљавог“ америчког новца у довођењу пете колоне на власт у Србији у октобру 2000 – овде треба цитирати самог пуковника Хевлија, који је сам признао (у свом интервјуу уреднику магазина „Мир“, госпођи Мети Спенсер, почетком 2008) да је био изузетно (пријатно) изненађен, када је председник Клинтон одобрио, само за финансирање и обуку ОТПОРА, 25 милиона долара. Оно што пуковник Хевли тада није споменуо јесте чињеница да је у 2000, Данијел Сервер, директор Балканске Иницијативе при Институту за Мир (то је иста она „установа“ коју формирао Реган 1984, у време када је одобрио план НСДД133 за „уништење“ Југославије) упутио америчком конгресу захтев за око 45 милиона долара, да би финансирао насилну промену Милошевићевог режима, „ненасилним“ методама. Његов захтев је одобрен. Касније је америчка влада кориговала ту информацију, тврдећи да је за „рушење“ Милошевића потрошила „свега“ 41 милион долара. У сваком случају, то је до тада била највећа сума америчког „прљавог новца“ икада утрошена за такав тип субверзивне активности против једне суверене нације. То наравно говори о значају који су Американци придавали увођењу овакве врсте „тихе окупације“ Србије, и успостављању трајног НАТО присуства на Балкану.

Сам тренинг „отпораша“ је био пажљиво разрађен, и у многим елементима сличан специјалном тренингу полицијских, пара-полицијских и обавештајних формација на западу, нарочито у области тактичке (ненасилне) комуникације, односно примене такозване методе „конфликт резолуције“. Тај тренинг су водили искусни инструктори примењујући интер-активни модел „поделе глумачких улога“ међу полазницима тренинга („role play scenario“).

Поред учења „гандијевских метода“, полазници су подучавани како да пасивним физичким отпором и изазивањем „ненасилних“ нереда (буком и физичком обструкцијом), прекидају режимске манифестације, ометају трибине, говоре, провоцирају полицију на насиље, а потом документују и публикују у медијима то насиље, ради стварања анти-режимског сентимента. Истовремено су подучавани како да „седуцирају“ режимске представнике – на пример, тако што ће полицајцима и војницима делити цвеће и памфлете; Како да шире дезинформације – и то тако што ће економске недаће настале као резултат санкција, упорно приказивати као грешке режима – или како да манипулишу пензионере: наводним залагањем за решавање њиховог статуса…

 

USAID: Б92, Данас, Време… и даље непрофитабилни!?

Паралелно са организовањем пете колоне у Србији, у виду „отпораша“, пета колона је организована у виду такозваних „независних медија“ и невладиних организација. Највећи део горе споменуте суме од 41 милион долара, је управо потрошен за финансирање тих облика пете колоне. Овде је важно напоменути да се западно финансирање тих „институција“ наставља и данас, јер према самом признању западних оперативаца, ти медији, пре свега Б92, Време, Данас и многи други, су и даље непрофитабилни, али су и даље финансирани из западних извора!? Ту се сада отвара питање разлога финансирања тих непрофитабилних медија, јер према самом USAID агенцији (госпођи Кришни Кумар), првобитна функција тих медија није било независно новинарство, већ „анти-Милошевићевско“ деловање, и једном кад је Милошевић био уклоњен, отвара се логично питање – која је сада сврха даљег западног финансирања тих „петоколонашких“ медија, који на првом месту никада нису ни били профитабилни?

Односно против кога су ти медији данас усмерени? Оно што ми сви можемо да видимо данас и голим оком, јесте да ти „петоколонашки“ медији и даље воде непријатељску кампању против своје „земље домаћина“- односно Србије. Постојање таквих медија и врста кампање коју они воде, требало би да нам свима буде јасна индикација правих намера Запада, и њихове наводне добронамерности…

Иначе, из свих ових „западних“ докумената, који су наведени на крају овог чланка, могу јасно да се виде финансијске трансакције западног прљавог новца (само у периоду 2000-2002 за потребе Б92, АНЕМ-а и НУНС-а, Сорош фондација је исплатила преко 12 милиона евра). Укупна сума новца исплаћеног такозваним независним медијима и невладиним организацијама из западних фондова је у десетинама милиона евра. Свако разуман би очекивао, да одкако је Србија постала „демократска“ земља, испунила све разумне и неразумне захтеве, испоручила све криве и „некриве“ Србе „србождерском“ суду у Хагу, организовала све захтеване параде хомсексуалцима и западним ратним злочинцима, као и светским педофилима – да ће потом логично престати „анти-српска“ активност, тих назови медија и НВО-а. Како ствари стоје, изгледа да је њихова активност данас јача него икада, и да славина из које дотичу прљави амерички долари још није пресушила!?

 

Наташа Кандић и Соња Бисерко у преговарачком тиму за Косово!

Чиме се све то данас баве „петооктобарски“ превратници – отпораши? За Слободана Хомена и његове „језиве“ намере према српској омладини сви добро знамо…

Националног „камелеона“ Дулића, и политичког „камелеона“ Чеду, не вреди посебно обрађивати, њих једино још клинци у јаслицама нису „провалили“. Марко Благојевић (ЦЕСИД) је посебна прича, он вероватно сматра да „својој“ отаџбини Србији још није довољно дубоко забио нож у леђа…

Недавно, приликом покушаја организовања субверзивне и анти-државне (анти-руске) активности (за потребе западних обавештајних служби) у руском „Подмосковљу“ је демаскиран јавно од стране руске државне телевизије и сабсеквентно протеран из братске Русије.

Али то га није спречило, да се уз посредство Борка Стефановића – шефа преговарачког тима са лажном „државом“ Косово, и уз благослов министра Јеремића- нађе на челу „елитне“ Консултантске групе (дебело плаћене од стране српских порезника) у чијем саставу су се „неким чудом“ нашле и две најозлоглашеније „анти-српске“ даме: назочна Наташа Кандић, директорка западно-обавештајно финансираног Фонда за хуманитарно право – и председница другог, западно-шпијунски финансираног, Хелсиншког одбора за људска права, назочна Соња Бисерко!? Какве ће то националне „српке“ интересе заступати ове две „минхенске“ даме заједно са другим, горе споменутим петооктобарским превратницима, на челу са „про-српским“ председником Тадићем? Мислим, да нам то није тешко претпоставити…

KO SE OBOGATIO U OTPORU ?

Ko se obogatio u Otporu Narodni pokret „Otpor“, ocajnicki tražeci razlog postojanja posle pada Miloševica kao NATO posle pada Berlinskog zida, lansirao je kampanju protiv korupcije. „Bez anestezije“ - kaže kljucni slogan kampanje. Osnovni postulat borbe protiv korupcije unutar svakog sistema jeste transparentnost - dostupnost javnosti podataka o izvorima finansiranja, nacinu odlucivanja i nacinu trošenja novca. To se pre svega odnosi na državne organe, ali i sama organizacija koja pretenduje da se protiv korupcije bori mora svoj rad podvrci oku javnosti. „Otpor“ taj napor nije ucinio, nije ni pokušao da prvo pocisti u sopstvenom dvorištu. To, naravno, ne dovodi u pitanje znacaj ove organizacije u obaranju Miloševicevog režima, niti hrabrost njenih mladih clanova. Otporaše, medu kojima je bilo i mnogo maloletnika, policija je privodila i maltretirala, a neki od njih su dobili i ozbiljne batine. Tek uz pomoc „Otpora“ veliki broj gradana Srbije stekao je pravu sliku tadašnjeg režima. To je istina, ali mnogo onoga u šta su otporaši pokušavali da ubede javnost nije. Na pocetku su pripadnici ovog pokreta osnovanog u jesen 1998. godine tvrdili da „Otpor“ nema veze s politickim partijama. Kasnije, sve do oktobra prošle godine, aktivisti „Otpora“ su nastojali da se predstave kao savest srbijanske opozicije, koja poziva na prestanak svada i odgovornost. Politicke partije su, medutim, odigrale kljucnu ulogu u osnivanju i razvoju pokreta, a sve vreme su glavnu rec vodili visoki opozicioni omladinski funkcioneri. Rastko Šejic, jedan od osnivaca ove organizacije, opisao je sastav prvobitnog tima „Otpora“: - Tu su bile tri grupe ljudi: studenti, ljudi iz nevladinih organizacija i omladinci DS. Bilo je osam ljudi iz DS i tri nestranacka coveka. Posle bombardovanja, kada se videlo koliki je potencijal novog oblika borbe protiv uzdrmanog režima, velike opozicione stranke su pohrlile da uclane svoje podmlatke u „Otpor“. Nagli rast clanstva u unutrašnjosti u velikoj meri je posledica borbe DS i SPO za kontrolu nad „Otporom“. SPO je izgubio bitku.

O „Otporu“ postoji i fama da je rec o organizaciji sa horizontalnom strukturom bez hijerarhije i lidera. Jedan od aktivista „Otpora“ iz Vladicinog Hana opisao je krajem prošle godine „Njujork tajmsu“ svoju prvu posetu centrali u Beogradu, u decembru 1999. godine: - Prvo su me dobro ispitali, a onda mi dali letke, nalepnice, plakate, majice, 130 dolara i mobilni telefon. Iako struktura „Otpora“ pre 5. oktobra nije bila cvrsta, nijednog trenutka nije postojala dilema cija se rec sluša. „Otpor“ su osnovali veterani studentskog protesta 1996/97. Idejni voda je od pocetka do dana današnjeg bio Srda Popovic, student biologije, danas poslanik DS u Skupštini Srbije i savetnik premijera Zorana đindica za ekologiju. Od 1992. godine bio je odbornik DS u Skupštini opštine Vracar i Grada Beograda, kasnije portparol Gradskog odbora DS. Poluformalno je u „Otporu“ bio zadužen za ljudstvo. Advokati Slobodan Homen i Nenad Konstantinovic, inace braca od tetaka, pravni su zastupnici „Otpora“. Homen, prvi predsednik Studentskog parlamenta, vodio je sektor medunarodne saradnje „Otpora“ i bio važan covek u dotoku obimne medunarodne pomoci koju je dobila ova organizacija. Ivan Andric, sada poslanik Gradanskog saveza u Skupštini Srbije i clan Upravnog odbora Doma omladine Beograda, bavio se marketingom i sloganima. Predrag Lecic, istaknuti clan SPO, organizovao je distribuciju propagandnog materijala „Otpora“. Vukašin Petrovic, sadašnji sekretar Nezavisnog udruženja novinara Srbije i clan Saveta Radio Beograda, bio je zadužen za medije. Petrovic je takode clan DS. Uticajni clanovi „Otpora“ bili su, izmedu ostalih, Dejan Randic, sada takode clan Upravnog odbora Doma omladine i uz to potpredsednik Opštinskog odbora DS Vracara, Slobodan đinovic, Jovan Ratkovic, sada zaposlen u ambasadi SRJ u Briselu, i Vlada Pavlov, clan SPO, zaposlen u ambasadi SRJ u Kanadi. Da sistem kontrole odozgo postoji, pokazuju i slucajevi Rastka Šejica i Borisa Karajicica. Šejic je napustio „Otpor“ 1999, pošto je, kako kaže, ostatak rukovodstva poceo o njemu da širi glasine kako radi za DB i da je pripadnik neke sekte. Karajicic, jedan od osnivaca „Otpora“, danas poslanik Pokreta za demokratsku Srbiju u Republickoj skupštini, naprosto je bojkotom izguran iz organizacije kada se prikljucio partiji generala Momcila Perišica. Tako se ispostavlja da „horizontalna organizacija“ najviše pogoduje spletkama, a najmanje odgovornosti. Još jedna mistifikacija, koja pada u vodu vec samim navodenjem sadašnjih funkcija i zaposlenja neformalnog rukovodstva „Otpora“, bila je da otporaši nisu zainteresovani za vlast. Tome u prilog ne govori ni cinjenica da je posle oktobarskih dogadaja postignut nezvanican dogovor unutar DOS da otporašima pripadnu mesta u upravnim odborima domova kulture i domova omladine širom Srbije. Otud „Otpor“ ima vecinu u UO Doma omladine Beograda. Postoji nekoliko primera da su se istaknuti otporaši okoristili svojim politickim angažmanom. Sedište „Otpora“ nalazi se u Knez Mihailovoj ulici 46 u Beogradu, u stanu ciji je vlasnik porodica Slobodana Homena. Telefon se vodi na Homenovu majku Dušanku Subotic-Homen, poznatog beogradskog advokata. „Otpor“ iznajmljuje ovaj stan (ako ne novcem od donacija, cime onda?), mada nije poznato za koju sumu. U opticaju je suma od nekoliko hiljada maraka mesecno. Koliko god da košta, ostaje nedoumica na cijoj je strani bio Homen prilikom sklapanja ove pogodbe. Da li je zastupao interese svoje porodice ili pokreta ciji je pripadnik? Slobodan Đinovic je bio znacajan covek u „Otporu“ zbog svojih kontakata sa americkim Medunarodnim republikanskim institutom (IRI), jednim od najvažnijih finansijera akcija „Otpora“. Đinovic je jedan od osnivaca nevladine organizacije Centar za politicke analize (CPA). Ova organizacija je, uz nesebicnu pomoc IRI, pripremana da postane alternativni sistem javnog informisanja za slucaj da Miloševic zatvori sve nevladine medije. CPA je kasnije prerasla u preduzece „Mediaworks“, koje se danas, osim objavljivanja vesti na svom Internet sajtu (koji je istovremeno i sajt CPA), bavi i pružanjem usluga bežicnog pristupa Internetu. Direktor preduzeca „Mediaworks“ je Slobodan Đinovic, a firma ima ugovore o pristupu Internetu putem radio-veza sa, kako piše na sajtu, saveznom vladom, saveznim parlamentom, Ministarstvom za energetiku, Saveznim sekretarijatom za informisanje i Tanjugom. Kako je ovaj vredan posao sklopljen, pod kojim uslovima, i kako je „Mediaworks“ dobio dozvole za frekvencije, javnosti nije poznato. U svakom slucaju, „Mediaworks“ je privatno preduzece nastalo na donacijama koje je medunarodna zajednica upucivala u Srbiju radi rušenja Miloševica.

Ivan Andric je sa Dejanom Randicem otvorio marketing agenciju „Gistro“. - Agencija radi kampanje za „Otpor“, tako da sam sa njima u svakodnevnoj komunikaciji - izjavio je pre nekoliko meseci Andric za „Blic News“. I on se, dakle, trudi da novac ostane u porodici.

Srđa Popovic, narodni poslanik i premijerov savetnik za ekologiju, istovremeno je predsednik ekološke nevladine organizacije „Grin fist“ (Zelena pesnica). Funkcioner „Grin fista“ je i Predrag Lecic. Nije sporno ni to što je Popovic za simbol svoje organizacije uzeo „Otporovu“ pesnicu obojenu u zeleno (mada su se neki pripadnici „Otpora“ pobunili protiv ovog prisvajanja simbola), niti to što je broj telefona ove organizacije identican broju telefona „Otpora“ u Knez Mihailovoj ulici. Sporno je, medutim, to što Popovic u svojstvu vladinog funkcionera pregovara o stranim donacijama vrednim milione dolara (na sastanku Regionalnog programa za obnovu životne sredine u Sarajevu 5. septembra, Popovic je, na primer, bio šef državne delegacije), a sa druge strane vodi organizaciju koja u trošenju tih para blisko saraduje sa novim vlastima (na primer akcija „Zeleni pauk“, koju je „Grin fist“ sprovodio u Beogradu sa Parking servisom i Gradskim zelenilom). Možda u svemu tome nema niceg protivzakonitog, ali šta ce savetnik savetovati premijeru, da u neku državnu ekološku akciju ukljuci „Grin fist“ ili neku drugu od brojnih ekoloških organizacija u Srbiji? Ne zavaravajmo se, nevladine organizacije su, ukoliko imaju dobre veze sa inostranstvom, vrlo profitabilan biznis, pa je jednako nedopustivo i da premijer ili ministar spoljne trgovine budu direktori neke spoljnotrgovinske kompanije i da najviši državni funkcioner zadužen za ekologiju bude predsednik neke ekološke organizacije. Posle oktobra u „Otporu“ je pocelo razmimoilaženje oko nove uloge i nacina organizacije pokreta. Struju koja se zalaže za prerastanje „Otpora“ u politicku partiju predvode Homen i Konstantinovic.

Ma kakva bila sudbina „Otpora“, možda bi bilo pošteno da antikorupcijsku strategiju prvo primene na sebi. Ali ne „bez anestezije“. Ma prema kome da je usmeren, sadizam je teško opravdati. Evo crte! Posle objavljivanja teksta o ulozi americkog pukovnika Roberta Helvija u formiranju „Otpora“ i milionima dolara uloženim u aktivnost ove organizacije u Srbiji, Ivan Marovic, jedan od celnika ove organizacije, na konferenciji za novinare izjavio je da je tekst u „Blic Newsu“ „narucen od strane onih kojima smetaju reforme u društvu“. Neki dnevni listovi preneli su ovu tvrdnju, ali ne i odgovor „Newsa“, istog dana prosleden novinskim agencijama. Svako radi svoj posao...

Ivan Marovic na pomenutoj konferenciji nije demantovao navode iz našeg teksta - a nije ni mogao. Optužio nas je za jedno od najnecasnijih dela u novinarstvu, za „pisanje po narudžbini“. Ne znamo sa kakvim se novinarima druži, ali „News“ po narudžbini ne piše.

I zbog toga, evo istine o „Otporu“. Jedna od kampanja „Otpora“ uoci izbora 24. septembra vodena je pod sloganom „Izadi na crtu“.

Evo crte!

 

 

<p>&lt;p&gt;&lt;br /&gt;&lt;/p&gt;&lt;div style="background-color: none transparent;"&gt;&lt;a data-cke-saved-href="http://news.rsspump.com/" href="http://news.rsspump.com/" title=""&gt;news&lt;/a&gt;&lt;/div&gt;</p>

Назад

HIT KNJIGA !!!



MEDIJSKI PARTNER


Kontakt

Newsletter

Primajte naše vesti:

Prvi nezavisni onlajn multimedijalni projekat u Srbiji i regionu. Onlajn magazin, radio i TV u službi istine, naroda i pravde. Reporter je otvoren za saradnju sa svim zainteresovanim subjektima na polju reklamiranja, razmene linkova i sadržaja i svakom drugom polju objektivnog, nadstranačkog, nepristrasnog i slobodnog novinarstva.

Reporter je član Mreže onlajn medija Srbije (Serbian Media Network) i Udruženja onlajn novinara Srbije (UONS)

Udruženje onlajn novinara Srbije - UONS

OSNIVAČ:

Reporter Media Agency

REPORTER © Nezavisni onlajn magazin * Beograd,SERBIA

Make a free websiteWebnode