Pusta sela Srbije

15.01.2013 17:59

У Србији има 50 хиљада напуштених сеоских кућа, а око 150 хиљада је у фази напуштања. Просечно српско село одликују старачка домаћинства, напуштене куће и неразвијена пољопривредна производња.

Старачка домаћинства, напуштене куће и неразвијена пољопривредна производња. Тако, у најкраћем, изгледа просечно село у Србији. Становници села, стручњаци и званичници, сложни су да је селу потребна помоћ. Тако ће се и остварити очекивање премијера Ивице Дачића, да Србија постане велики извозник хране и башта Европе.

У селима у Србији има око 50 хиљада напуштених кућа, а још око 150 хиљада привремено су ненасељене. Уз то многа имања се већ годинама продају у бесцење. Нека се нуде и за мање од 1000 евра, али купаца нема.

У сваком четвртом селу најмлађи становник старији је од 60 година. Млади се тешко одлучују да остану и да се баве пољопрвредом.

„Нешто што би по мени био приоритет, то су системи за наводњавање, системи за противградну одбрану. Можда би се на тај начин подигла пољопривреда на виши ниво, да дођемо неке индустријализације пољопривреде и на тај начин да намамимо младе да остану на селу“, сматра Живица Терзић из села Мокрин.

Славиша Славковић из села Пејковац каже да би решавањем проблема наводњавања пољопривредна производња била 100 одсто већа.

„Да младим људима који имају механизацију, да им влада омогући да повећају своја газдинства, да куповином земље на вечито или земљу у закуп да би могли да раде. У овом моменту они од крупних пољопривредних произвођача не могу да дођу до земље“, поручује Јефта Проданов из Мокрина.

Да је хитно потребна стратегија развоја села, слажу се и у Одбору за село Српске академије наука и уметности. Осим што би новом аграрном политиком требало решити проблем уситњених парцела, наводњавања и одводњавања, кажу, треба подстицати и удруживање пољопривредника.

У том погледу имамо традицију земљорадничког задругарства која је занемарена. Задруге би биле одговор, нове задруге, новог типа на ту ситуацију. Према томе задругарство као основа друштвеног уређења пољопривреде која помаже и развоју и одржању српског села“, истиче председник Одбора САНУ за село Милован Митровић.

Да аграрни буџет треба да буде већи, стара је прича. Ипак, из Владе поручују да после ребаланса не треба очекивати више новца, већ тек од наредне године. Првог дана по преузимању дужности, министар пољопривреде обећава да ће радити на оживљавању и развоју села, свестан да мотивисати људе да тамо остану неће бити лак посао.

Министар Горан Кнежевић поручује да људи који живе на селу треба да имају услове живота сличне онима у граду и имају доступне вртиће, здравствену заштиту и позориште.

„А то можемо постићи предвидивошћу аграрне политике и тиме да ће људи моћи да испланирају. Кад он може да испланира себи за следећих 2,3 или 5 година унапред шта ће радити, колико ће зарадити и којим средствима ће располагати, онда ће имати интерес да остане тамо“, поручује министар Кнежевић.

Министар пољопривреде најављује да ће до децембра бити донет закон, а не уредбе о подстицајима у пољопривреди, како би произвођачи могли да планирају производњу.

 

 

 

<p>&lt;p&gt;&lt;br /&gt;&lt;/p&gt;&lt;div style="background-color: none transparent;"&gt;&lt;a data-cke-saved-href="http://news.rsspump.com/" href="http://news.rsspump.com/" title=""&gt;news&lt;/a&gt;&lt;/div&gt;</p>

Назад

DONACIJE - PAYPAL

DONACIJE - Paypal

HIT KNJIGA !!!



MEDIJSKI PARTNER


Kontakt

Newsletter

Primajte naše vesti:

Prvi nezavisni onlajn multimedijalni projekat u Srbiji i regionu. Onlajn magazin, radio i TV u službi istine, naroda i pravde. Reporter je otvoren za saradnju sa svim zainteresovanim subjektima na polju reklamiranja, razmene linkova i sadržaja i svakom drugom polju objektivnog, nadstranačkog, nepristrasnog i slobodnog novinarstva.

Reporter je član Mreže onlajn medija Srbije (Serbian Media Network) i Udruženja onlajn novinara Srbije (UONS)

Udruženje onlajn novinara Srbije - UONS

OSNIVAČ:

Reporter Media Agency

REPORTER © Nezavisni onlajn magazin * Beograd,SERBIA

Create a free websiteWebnode