Sporazum Beograda i Prištine - promašaj ruske diplomatije

“Sada, ruskoj diplomatiji ostaje da raširi ruke, kaže što-šta pristojno o suverenoj volji Beograda i, sledeći Rumuniju, požuri da na prečac prizna suvereno Kosovo”, piše komentator ruske agencije Regnum
(foto, Dačić i Ešton, 19. april u Briselu: potpis koji se u Rusiji tumači kao kapitulacija Srbije na Kosovu)

“Kapitulacija Srbije”, kaže ruska agencija Regnum, sugerišući već u naslovu da posle sporazuma Beograda i Prištine ruska diplomatija nema više izbora, “ostaje joj da raširi ruke i prizna suvereno Kosovo” (http://www.regnum.ru/news/polit/1651161.html#ixž2RBdOd0NM). “...Sporazum Kosova i Beograda je očigledni promašaj diplomatije Smoljenske ploščadi”, zaključuje Regnumov evropski posmatrač Dmitrij Sjomušin, navodeći kako su “posle izbora Nikolića” ruski diplomati gradili utisak “o tobože posebnim odnosima sa srpskim rukovodstvom, koje u svojoj spoljnoj politici ima i ruski vektor”.

Na prečac priznati Kosovo?

“Sada, ruskoj diplomatiji ostaje da raširi ruke, kaže što-šta pristojno o suverenoj volji Beograda i, sledeći Rumuniju, požuri da na prečac prizna suvereno Kosovo”, piše Regnumov komentator.

Pregovori u Briselu vođeni su iza zavese dobro čuvane diskrecije, prekinute tek 19. aprila, lakonskim saopštenjem Ketrin Ešton:

“Pregovori završeni. Sporazum potpisan od šefova obe vlade.” Odmah zatim, pred novinarima je bio Hašim Tači – koji je izjavio da je “sporazum, parafiran od predstavnika dve države, de jure sam po sebi priznanje Kosova od strane Srbije”, navodi ruski hroničar. “Srbija se odriče kontrole nad severnim enklavama i priznaje nezavisnost Kosova”, tumači taj novinar.

Novinar podseća da su srpsko-albanski pregovori vođeni od novembra 2012, da je njihova “kritična tačka” bio osmi nastavak i da je taj nastavak okončan bez rezultata, 13. aprila 2013. On kaže da je početni cilj objašnjavan “normalizacijom odnosa”, posle odluke Kosova da uz podršku Zapada jednostrano izjavi nezavisnost prema Srbiji. Hroničar podseća da Srbija pre toga nije imala kontrolu nad pokrajinom, s obzirom da je “Kosovo okupirano trupama NATO” – i da je “glavno sporno pitanje pregovora bio status severnih oblasti Kosova, nastanjenih Srbima”.

Akcija Berlina i Vašingtona

Sudbina enklava vezanih uz Beograd, sa 50 hiljada tu nastanjenih Srba, isprečila se kao prepreka na putu razgovorima o “normalizaciji odnosa”, navodi autor. “Beogradu enklavama kontroliše tzv. paralelne institucije, uključujući policiju, a takođe bolnice i škole. Paralelne strukture finansiraju se iz budzeta Srbije, koja de facto na takav način ostvaruje svoj suverenitet nad delom samoproglašeno nezavisnog Kosova. Kosovski Srbi istupaju kategorički protiv bilo kakve saglasnosti koja ih odvaja od Srbije. Beograd je pristajao na priznanje nezavisnosti Kosova, uz uslove srpskim autonomnim krajevima, nalik bosanskoj varijanti”, objašnjava ruski novinar svojevrsnu pat-situaciju, posle koje je usledio skoncentrisani diplomatski pritisak Zapada u pravcu proboja.

Gledano iz ugla autora teksta, u prvom planu inicijative prema Srbiji bila je EU, sa emisarima koji su Beogradu govorili “o poslednjem trenutku” za pomak u pregovorima i o “datumu” za Srbiju – ali odlučujuće poteze povlačili su u međusobnoj koordinaciji Berlin i Vašington.

Demonstracija nepopustljivosti

U utorak 16. aprila, u osvit još jednog izlaska na scenu u Briselu pregovarača Beograda i Prištine, u Berlin je došao ministar inostranih poslova Kosova Enver Hodžaj – na razgovor sa nemačkim ministrom Gvidom Vesterveleom. Na pres-konferenciji, Vestervele je onda još jednom ponovio “da je izmirenje uslov prisajedinjenja EU”.

“Ali to nije bila poruka Kosovu, koliko Srbiji. Berlin je ponovo demonstrirao nepopustljivost u odnosu prema Srbiji i uslovnu podršku Kosovu. Vestervele je rekao: ‘Saglasnost na početak pregovora sa Srbijom o pridruživanju EU, koju bi ona želela da dobije ovog leta, značajno će kasniti ako ona ne postigne sporazum sa Kosovom.’ Nemačka je na sebe preuzela inicijativu za vođenje politike EU u zemljama Zapadnog Balkana. Tvrdokorni stav Kosova u pregovorima sa Srbijom ojačava to što je Nemačka insistirala da pregovori s Kosovom o ‘sporazumu stabilizacije i pridruživanja’ počnu nezavisno od rezultata pregovora sa Srbijom”, piše ruski hroničar.

Hroničar dalje kaže: “SAD, EU i Nemačka zastupaju da podela Kosova može destabilizovati druge post-jugoslovenske države, takve kao Makedonija i Bosna. SAD isključuju i plan ‘razmene’ kontrola – Beograda nad Kosovskom Mitrovicom , Prištine nad Albancima Preševa i Južne Srbije. SAD, Evropska unija i Nemačka odlučili su u svakom slučaju da Beograd pritisnu još i nepokolebljivom pozicijom Prištine. Kao rezultat, pregovori su u svakom krugu propadali, ali trgovina se bez obzira na to produžavala”, kaže agencija Regnum.

Predaja u destoj rundi

“Pregovori su ukazivali na nesaglasnost u srpskom rukovodstvu, što je Kosovare nadahnjivalo da budu čvrsti u odbrani svojih pozicija. U sredu, 17. aprila završilo se bez rezultata. Beograd su upozorili poslednji put da, ne bude li dogovora s Prištinom do ponedeljka 22. aprila, neće biti ni davanja Srbiji datuma za početak pregovora juna ove godine.”

Dotle, u Evropskom parlamentu u Strazburu, članovi parlamenta su već 18. aprila “glasali za rezoluciju o integraciji Kosova sa preostalom Evropom”. 

Pregovori Srbije i Kosova produženi su, kako je Ešton rekla, “u poslednjem minutu”, 19. aprila. “I srpsko rukovodstvo je predalo Kosovo tog istog ‘poslednjeg minuta’. Počela je deseta runda na kojoj je sporazum postignut.

Tekst sporazuma o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova još je nepoznat. Saopštava se samo da su Dačić i Tači postigli sporazum o funkcijama srpskih opština na Kosovu (... ). Međutim, u Briselu su saopštili da se srpska delegacija, po okončanju pregovora sa Kosovarima, uputila u štab NATO, gde će se pretresati pitanja otsustva srpskih oružanih snaga u severnom delu Kosova i garancija bezbednosti kosovskih Srba. Generalni sekretar NATO, Andres fog Rasmusen je još ujutru 19. aprila, pre početka pregovora Dačića i Tačija, izjavio da je NATO spreman da preuzme na sebe neophodne funkcije u slučaju saglasnosti Beograda i Prištine. Sve to znači da će policijska kontrola nad srpskim enklavama preći na kontinegnet NATO KFOR, a tek nekada kasnije, od njih Kosovarima”, obaveštava ruski Regnum.

HIT KNJIGA !!!



MEDIJSKI PARTNER


Kontakt

Newsletter

Primajte naše vesti:

Prvi nezavisni onlajn multimedijalni projekat u Srbiji i regionu. Onlajn magazin, radio i TV u službi istine, naroda i pravde. Reporter je otvoren za saradnju sa svim zainteresovanim subjektima na polju reklamiranja, razmene linkova i sadržaja i svakom drugom polju objektivnog, nadstranačkog, nepristrasnog i slobodnog novinarstva.

Reporter je član Mreže onlajn medija Srbije (Serbian Media Network) i Udruženja onlajn novinara Srbije (UONS)

Udruženje onlajn novinara Srbije - UONS

OSNIVAČ:

Reporter Media Agency

REPORTER © Nezavisni onlajn magazin * Beograd,SERBIA

Make a website for freeWebnode