Stvaranje Žutize: Borko i Jovo kao Trojanski konji žute buržoazije!

Demolirana,podeljena i potpuno dezorijentisana, uglavnom pod istražnim radnjama zbog neviđene pljačke sirotinje Srbije za vreme kratke vladavine u ortakluku sa recidivima nedokrajčenog slobizma, žuta buržoazija Srbije pokušava po ko zna koji put da prevari ljude u Srbiji najavom formiranja nekakve Žutize, tobožnje domaće verzije grčke Sirize a sve pod plaštom lopovskih kadrova Demokratske stranke. No pasaran!

Beograd. – Politička ili bolje je reći politikantska scena Srbije uskoro će postati bogatija za još jednu opciju koja kobajagi treba da predstavlja domaću verziju grčke Sirize i koja bi trebalo da brine o sve brojnijoj sirotinji u Srbiji. Međutim, umesto originalnih levičara i istinskog novokomponovanog proleterijata u formiranju neolevičarske političke grupacije učestvuju ni manje ni više nego jurišnici žute buržoazije Borko Stefanović i kontroverzni sociolog Jovo Bakić, po mnogima sumnjivi profesor neispitanog porekla pozamašne imovine.

Zli jezici tvrde da se Jovo naprasno obogatio onda kada je u studiju zloglasnog RTS-a „propitivao“ predsedničkog kandidata SNS Tomislava  Nikolića kao da mu je ovaj student postavljajući mu krajnje idiotska pitanja tipa „šta voli da doručkuje Angela Merkel“ a sve u cilju pomaganja tadašnjem diktatoru Tadiću koji je inače već dvaput bio predsednik ovog ostatka Srbije bez Kosova i koji je grubo prekršio Ustav Srbije trećom predsedničkom kandidaturom. Uglavnom, tvrdi se da je Jovo tada dobio 30.000 evra od demokrata za gostovanje u studiju RTS Bastilje i verbalno zaluđivanje Tomislava Nikolića.

Ima i onih koji tvrde da je Jovo postao milioner mnogo pre tog čuvenog „propitivanja“ a da je novac dobio od izvesnih mafijaških krugova (!) za doprinos zamućivanja javnosti i skretanja policijskih istraga sa pravih tragova te da je za te usluge nagrađen od strane narkomafije vilom u Budvi i stanom u Švajcarskoj!

Što se grešnog Borka Stefanovića tiče, on je kao i Jovo dete komunizma i pripadnik crvene buržoazije koja je urušavanjem komunizma požutela u Srbiji i postala žuta buržoazija. Ta žuta buržoazija finansira novcem opljačkanim od sirotinje Srbije delatnosti žutog sekora u Srbiji (žuti mediji, žute NVO itd.) i glavni je finansijer borbe protiv aktuelnog režima.

Politički analitičari svi odreda sumnjaju da će bivši panker i kažu (za)lečeni narkoman Borko uz pomoć mafijaškog portparola Jova Bakića uspeti da napravi ozbiljniju političku priču na inače opustošenoj politikantskoj pozornici Srbije.

Ovaj žuti dvojac bez kormilara očito i dalje misli da je narod Srbije bezgranično glup i da će njihova Žutiza uspeti da mobiliše sirotinju Srbije u borbi protiv režima a za potrebe sada opozicione žute buržoazije koja finansira ceo projekat dvojice Trojanskih konja žutog sektora. No pasaran!

 

ARHIVA

Kum nije dugme !

Mirko Stefanović (generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova) i njegov sinovac Borko Stefanović (nekadašnji zamenik srpskog ambasadora u Vašingtonu Ivana Vujačića; danas šef kabineta Vuka Jeremića) dugogodišnji su prijatelji Petra Kovačevića, oca Miladina Kovačevića. Da sve bude po scenariju srpske soap-opere, Igor Milošević i Borko Stefanović su kumovi!

Tvrdnja Vuka Jeremića izrečena u više navrata poslednjih dana da je za čitavu aferu „Kovačević“ kriv jedino vicekonzul Igor Milošević, koji je „samoinicijativno, bez konsultacija sa Beogradom“, izdao lažni pasoš našem Miladinu – imala je svoju reprizu u emisiji „Poligraf“ (petak, 27. februara). Opet je Jeremić, glumeći poštenje, potvrdio da niko, ama baš niko iz njegovog Ministarstva inostranih poslova nije bio u vezi sa Igorom Miloševićem, koji se, izgleda, toliko osamostalio da je prekinuo svaki kontakt sa ministarstvom. Jeremić je objasnio da je Milošević dobio otkaz, da njegovo Ministarstvo nije krivo i – tačka.

Međutim, istina je malo drugačija. Kako e-novine saznaju, Igor Milošević i Miladin Kovačević imaju zajedničku tačku diplomatskog oslonca: reč je o porodici Stefanović, preciznije stricu Mirku i sinovcu Borku. Naime, Mirko Stefanović (generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova) i njegov sinovac Borko Stefanović (nekadašnji zamenik srpskog ambasadora u Vašingtonu Ivana Vujačića; danas šef kabineta Vuka Jeremića) dugogodišnji su prijatelji Petra Kovačevića, oca Miladina Kovačevića. Da sve bude po scenariju srpske soap-opere, Igor Milošević i Borko Stefanović su kumovi!

Izvori iz MIP-a potvrđuju ono što se dugo čuvalo kao velika tajna: upravo su Mirko & Borko bili ti koji su naredili/zamolili Igora Miloševića da reši to „oko ovog malog Kovačevića“. Čitava operacija obavljena je profesionalno na liniji MIP–konzulat u Njujorku: šifrovanim, diplomatskim telegramima. Verovalo se da će čitava priča ostati u krugu Familije (Kovačević, Stefanović, Milošević) i da velika Amerika neće da se bakće oko našeg kumovskog prava da pomognemo čoveku u nevolji. Naš je!

Zanimljivo je pročitati delove iz biografije Mirka Stefanovića. Rođen je 18. aprila 1952. godine u Novom Sadu gde je 1974. diplomirao na Pravnom fakultetu. Od 1976. do 1979. godine bio je sekretar Galerije Matice srpske u Novom Sadu.
Od 1979. do 1986. godine radio je u Izvršnom veću Vojvodine kao savetnik i pomoćnik sekretara Izvršnog veća, podsekretar u Izvršnom veću i savetnik predsednika Izvršnog veća.
Od 1986. do 2001. godine bio je zaposlen u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove u Beogradu.
Od 1986. do 1991. godine bio je prvi savetnik/konzul u ambasadi SFR Jugoslavije u Bagdadu, Irak.
Od 1991. do 1992. godine radio je u Upravi za Bliski istok i Severnu Afriku u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove.
Od 1992. do 1997. godine bio je otpravnik poslova u ambasadi SR Jugoslavije u Tel Avivu, Izrael.
Od 1997. do 2001. godine bio je ambasador Jugoslavije u Ambasadi SR Jugoslavije u Tel Avivu, Izrael.
Međutim, nakon petooktobarskih promena, iznenada odlučuje da se „odmori“ od diplomatske karijere: u zvaničnoj biografiji na sajtu MIP-a stoji da se do 2007. godine bavio „privatnim biznisom“.
Stefanović se 2007. godine, opet bez objašnjenja, vraća u diplomatsku igru i odmah postaje generalni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije.

Borko Stefanović poznat je ljubiteljima rok zvuka i kao basista novosadskog benda Generacija bez budućnosti (GBB). Kožna jakna, „martinke”, kratka kosa i mrki pogled odavali su imidž odmetnika sa Limana koji se zajedno sa ostalim „srodnim dušama” okupljao ispred čuvenog dragstora kod Limanskog parka ispijajući pivo. Mnogi iz te generacije nisu menjali diskurs već samo mesto okupljanja ili bendove. Borko je i dalje aktivan u bendu, u kojem je od njegovog osnivanja, a koji po opisu na myspace strani zvuči kao „istinita i entuzijastična pank rok generacija bez budućnosti”.

U pauzama između dve probe, Borko Stefanović stigao je u MIP kao kadar G17 plus (oni ne prave pitanje); shvativši da u Generaciji bez budućnosti nema budućnosti, Borko se uz pomoć stričevih diplomatskih veza brzo probio u prve MIP redove. Mada ima i onih koji tvrde da je vižljasti Borko dovukao strica u diplomatsku baru. Na iznenađenje mnogih, već 2007. godine (kad mu se stric vratio u diplomatiju) osvanuo je u Vašingtonu kao zamenik Ivana Vujačića, tadašnjeg srpskog ambasadora.

Po izboru Baraka Obame za predsednika SAD, srpski mediji lansirali su senzacionalnu vest da je Obamin šef kabineta Ram Emanuel zvani Rambo veliki srpski prijatelj. Njega je Srbima „približio“ Borko Stefanović, jedan od najbližih saradnika Vuka Jeremića. Emanuel i Stefanović su gotovo tri godine u Vašingtonu zajedno radili na jačanju srpsko-američkih odnosa. Beogradski „Press“ piše da je „Borko Stefanović najzaslužniji za formiranje naše kokus grupe u Kongresu. On je i privukao Emanuela, koji je već tada bio jedan od najperspektivnijih funkcionera Demokratske stranke. Sada se vidi koliko je to bilo značajno jer ćemo imati odličnu vezu u Beloj kući“.

Stefanović je za vreme svog boravka u Americi bio vrlo aktivan u organizaciji svesrpskog ujedinjenja (Serbian Unity): na velikom svečanom vašaru 2007. godine Borko Stefanović je u ime srpske ambasade pozdravio prisutne, a potom mikrofon ustupio ostalim uglednim gostima – Miloradu Dodiku, Oliveru Duliću, princu prestolonasledniku Aleksandru, Predragu Bubalu, da bi se svi na kraju opustili uz entertainment u obliku Momčila Bajagića, koji je stihovima „Što ne može niko, možeš ti“ zlokobno najavio predstojeću aferu „Miladin“.

Važno da je veselo!

Izvor: http://www.e-novine.com/index.php?news=23219

Akademska krtica Jovo Bakić ?!

Nedavna prerana smrt Miodraga „Mikija“ Rakića, jednog od ključnih ljudi u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije podsetila je javnost na važnu ulogu i doprinos koju je taj, za javnost, često nevidljiv čovek imao u javnom životu Srbije. Rakiću se pripisuju zasluge za pokretanje velikog obračuna sa narko kartelima koji su do pre nekoliko godina bili izuzetno moćni na Balkanu. Međutim, on se nije bavio samo potragom za klasičnim kriminalcima već je u svom radu otkrio i niz sporednih kanala kojima je organizovani kriminal jačao i čuvao svoje društvene pozicije. Tako se na udaru istraga, po svemu sudeći, našao i akademski radnik docent dr Jovo Bakić koji se često u javnosti pojavljuje kao kritičar vlasti. Postavili se pitanje zbog čega je Bakić tako aktivan u kritici doći će se do njegovih porodično-prijateljskih veza upravo sa ljudima koje je Rakić gonio.

Tako je Bakić često upotrebljavan kao „javno glasilo“ spomemutih kartela u cilju blaćenja pojedinaca iz javnog života Srbije jer su se namerili na određene njemu bliske interesne grupe. Konkretno, za njega se vezuju „ozbiljni igrači“ poput Milorada Ulemeka „Legije“, Dušana Spasojevića, Luke Bojovića, Darka Šarića, Ljubiše Buhe „Čumeta“ ... Za uzvrat, Bakić je redovno dobijao naknade od tih istih grupa koje su mu bile zahvalne jer je kao provereni intelektualac „pustio crva sumnje“ uz imena pojedinih važnih državnih službenika koji su se ustremili na borbu protiv organizovanog kriminala. Jednostavno rečeno, Jovo je na sofisticirani način „zamutio vodu“ i olakšao kretanje svojim sponzorima gradeći sliku o društvu ogrezlom u kriminalu. „Akademska krtica“ je za svoju lojalnost nagrađena ozbiljnim materijalnim dobitima poput stana u Ženevi i kuće u Budvi ali o tome se retko govori odnosno Bakić vešto prikriva svoju imovinsku kartu od javnosti. Prosto, ne ide toliko bogatstvo uz jednu skromnu i poštenu profesorsku platu u Srbiji. Onda bi i Jovo zvanično postao „mutan“ a to bi mu oslabilo javni uticaj što ni njemu ni njegovim sponzorima nikako ne odgovara.

Izvor: http://www.okradio.rs/vesti/lokalne/akademska-krtica-jovo-bakic_40951.html

 

DONACIJE - PAYPAL

DONACIJE - Paypal

HIT KNJIGA !!!



MEDIJSKI PARTNER


Kontakt

Newsletter

Primajte naše vesti:

Prvi nezavisni onlajn multimedijalni projekat u Srbiji i regionu. Onlajn magazin, radio i TV u službi istine, naroda i pravde. Reporter je otvoren za saradnju sa svim zainteresovanim subjektima na polju reklamiranja, razmene linkova i sadržaja i svakom drugom polju objektivnog, nadstranačkog, nepristrasnog i slobodnog novinarstva.

Reporter je član Mreže onlajn medija Srbije (Serbian Media Network) i Udruženja onlajn novinara Srbije (UONS)

Udruženje onlajn novinara Srbije - UONS

OSNIVAČ:

Reporter Media Agency

REPORTER © Nezavisni onlajn magazin * Beograd,SERBIA

Create a free websiteWebnode