Vojvođanske Švabe traže pola Vojvodine!

Podunavske Švabe, nekadašnji stanovnici srpske Vojvodine, već odavno zahtevaju vraćanje  imovine. O plaćanju ratne štete Srbiji -nikada ni reč! 1941. godine po statistikama   Kraljevine Jugoslavije, oko 500.000 Podunavskih Švaba i njihovih potomaka, živelo je na teritoriji Vojvodine. Njihovi pretci su masovno naseljavanje započeli još od 1722 do 1727 g. pod Karlom IV. Marija Terezija je intenzivirala dolazak od 1763. do 1773.g. kako bi naselila tada pustu i močvanu zemlju. Dolazak Švaba trajao je sve do polovine 19. veka. Najviše njih je, bežeći od siromaštva i gladi, došlo iz današnje pokrajine Baden-Virtemberg, ranije “Švaben”. Iz Ulma su Dunavom kretali brodovi i splavovi do željenih destinacija tokom Dunava ka Vojvodini. Do propasti austrougarske monarhije 1918.g. Švabe su bili žitelji te monarhije da bi posle pripajanja Vojvodine 25. novembra 1918.g. Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, postali žitelji Srbije, potom Kraljevine Jugoslavije. Srbi su i pre početka Prvog svetskog rata bili većinski narod na teritoriji Vojvodine. Postoje pisani izveštaji da su Srbi  imali miran suživot sa Podunavskim Švabama. Vredne i zanatski obrazovanije Švabe su kroz generacije stekle velika imanja, bili su vlasnici mlinova, radionica, pivara pa čak i ponekih  većih fabrika.

Miran suživot je trajao sve do okupacije Jugoslavije 1941.g. Nekadašnje “dobre komšije” su krenule u masovna proganjanja, hapšenja i ubijanja  Srba, Jevreja i Roma. Mnogi su se dobrovoljno javili u zloglasnu SS diviziju “Princ Eugen” ili u vojne jedinice Vermahta. Podosta ih je ogrezlo u ratnim zločinima. Računa se da je oko 60.000 Švaba poginulo u ratnim dejstvima boreći se na strani SS i Vermaht divizija,  deo je pobeglo pred naletom ruskih i partizanskih jedinica, dok do danas nikada nije utvrđen tačan broj Švaba koji su posle oslobođenja dospeli u komunističke logore. U njma je prema srpskim izvorima umrlo oko 30.000 ljudi.

Po Podstamskom sporazumu pobednika iz 1945.g. oko 14 miliona Nemaca čiji su se preci i pre nekoliko stotina godina doselili  na tuđe teritorije, bili su proterani. Isto pravo za proterivanje su od saveznika zahtevale i jugoslovenske vlasti, ali za to nisu dobile dozvolu. Titova administracija je ipak sve do 1955.g. prvo proterivala, zatim je dozvoljavala iseljavanje Švaba. Oko 1960.g. u Vojvodini je ostalo samo hiljadu-dve ljudi, koji su se kao komunisti bili priključili partizanima.

Svabe -bezanje pred Crvenom armijom i partiznima
Dunavske Švabe beže iz Vojvodine  oktobra 1944.g.
Na kolima njihova i verovatno napljačkana imovina

Švabe iz Vojvodine je prihvatila nemačka pokrajina Baden-Virtemberg i omogućila im je kroz beskamatne kredite, velikodušne nadoknade za izgubljenu imovinu idr. dovoljno sredstava da u novoj sredini započnu bolji život. Često bolji od domaćeg stanovništva koje je više stradalo u Drugom svetskom ratu od Podunavskih Švaba! Nakon stvaranja Savezne Republike Nemačke 1949.g. novim vlastima su bili potrebni verni glasači. To su bili milioni u Nemačku doseljenih “Folksdojčera” – Nemaca, koji su poput Švaba, ranije živeli u više evropskih država. Njihova “vernost” je kupljena velikim finansijskim dotacijama.

Podunavske Švabe su se, kao i grupacije Nemaca proteranih iz drugih u ratu okupiranih država, zahvaljujući velikom posleratnm prilivu novca iz fondova nemačke države, što traje i danas, veoma brzo organizovali. Osnovali su udruženja, izgradili klubske prostorije, osnovali zavičajne muzeje. Prognanici su uzeli  učešća u političkom i javnom životu Baden-Virtemberga i drugih nemačkih pokrajina. Ni jedna odluka više nije mogla da prođe neki pokrajinski ili čak savezni parlament bez  “aminovanja” organizacija prognanih. Počelo je izdavanje novina i knjiga. U izdanjima Švaba je redovno prekrajana istorija jer su pisane  žalopojke o njihovoj “zloj sudbini u Titovoij Jugoslaviji”, otimanju imovine, ubijanjima u logorima, umiranja u zatvorima itd. Jedino što se i tada i u današnjim publikacijama nigde i nikada nije pomenulo, bilo je  njihovo učešće u ratu na strani SS i Vermaht-jedinica, ubijanja nedužnih, prisvajanja srpske i jevrejske imovine u Vojvodini.

Kontakti Podunavskih Švaba sa bivšom postojbinom su bili na nuli, ni jugoslovenske vlasti nisu želele  nikakve kontakte sa njima. Tek posle raspada Jugoslavije i kasnijih promena 2000.g. u Srbiji, diplomatsko-konzularna predstavništva su dobila nalog, da se uspostave kontakti sa organizacijama Podunavskih Švaba. Već od 2001.g. su udruženja Švaba organizovale posete Vojvodini, počeli su uređivanje svojih grobalja, dizali su spomenike gde su navodno skončali njihovi pretci, bez obzira da li su oni bili pripadnici SS divizija ili “obični paori”, tražili su kontakte sa vojvođanskim muzeijma i “stručnjacima” koji su bili spremni da potvrde, ne pominjući srpske, nego samo švapske patnje.

Svabe  i pored naredbe -bezanje
Faksimil nadebe da Švabe iz Bačke, ne smeju da napuste Vojvodinu -a oni ipak pobegli

Posebno aktivan je bio predsednik Nemačkog Saveza Podunavskih Švaba, Hans Supric, rodom iz Bačke Palanke, koji je već desetinu puta posećivao Vojvodinu i mesta gde su pre Drugog rata živele Švabe. U poseti je bio. bez da je iko pokušao da ga kao ratnog zločinca zadrži na srpskoj granici, i zloglasni Peter Egner. Neko je njegovo ime na vreme uklonio iz kompjuterske liste ratnih zločinaca. On je od 1941. do 1943.g. samo u Beogradu organizovao i naredio ubistva 17.444 Jevreja, Srba, komunista i Roma. Živeo je u SAD koje očigledno nisu želele da ga izruče Srbiji! Pomenimo da su do pre nekoliko godina, bez da ih je srpska strana ikada potraživala, u Štutgartu bili živi i zločinci dr Ričard Derner iz Inđije, šef Kulturbunda, i Adam Hofman iz novosadskog Gestapoa.

U posetu Švabama su dolazile i delegacije vojvođanskih gradova, posebno onih na čijem su čelu bili ljudi iz DS-a, npr. iz Inđije, Pazove, Bačkog Jarka itd. Na proslavi “50 godina reintegracije Podunavskih Švaba u Baden-Virtemberg” 2004.g. u Štutgartu, po prvi put je takvom skupu prisustvovao predstavnik srpske ambasade iz Berlina Boro Šuput. Od tada je  održavanje kontakata sa Švabama postalo obligatorno. Hans Supric pokušava i kontakte sa srpskim klubovima. Folklorni ansambl Švaba je nedavno učestvovao na proslavi jednog srpskog kluba u Štutgartu.

Podunavske Švabe se nikada nisu odrekli svojih zahteva da im se vrati konfiskovana imovina u Vojvodini. Na protiv, njihovo udruženje je publiciralo informacije, kako i kada da zatraže povraćaj imovine, bez obzira na to, da ih je Nemačka već obeštetila i da ona nikada Srbiji nije isplatila ratnu oštetu! Na jednom velikom skupu pre četiri godine u Sindelfingenu glavna tema je bila zahtev za vraćanje  imovine. Preko 300 prisutnih je pokazivalo tapije imanja iz 1940.g.  a neki čak i iz 1943.g., verovatno otete od predhodnih vlasnika. Naslednici pognanih iz Vojvodine su tvrdili da će, čim Srbija dobije saglasnost za prijem u EU, tražiti da im se imovina vrati a to je, prema navodima nemačke strane, pola Vojvodine!

Pojska, Češka i Slovačka su u predpristupnim dogovorima postigli sporazum da Nemci, vlasnici nekadašnjih imanja u tim državama, neće moći da zahtevaju povratak. Da li će to biti omogćeno i Srbiji ostaje da se vidi. Ko zna, možda zahteve za autonomijom Vojvodine Pajitća i njegovih, izašle ovih dana na videlo, guraju baš Nemci i njihove službe. Oni kažu, da polažu “istorijsko pravo na Vojvodinu” i žele da “zaštite” ’nekadašnju imovinu svojih državljana na sveru Srbije.

 

HIT KNJIGA !!!



MEDIJSKI PARTNER


Kontakt

Newsletter

Primajte naše vesti:

Prvi nezavisni onlajn multimedijalni projekat u Srbiji i regionu. Onlajn magazin, radio i TV u službi istine, naroda i pravde. Reporter je otvoren za saradnju sa svim zainteresovanim subjektima na polju reklamiranja, razmene linkova i sadržaja i svakom drugom polju objektivnog, nadstranačkog, nepristrasnog i slobodnog novinarstva.

Reporter je član Mreže onlajn medija Srbije (Serbian Media Network) i Udruženja onlajn novinara Srbije (UONS)

Udruženje onlajn novinara Srbije - UONS

OSNIVAČ:

Reporter Media Agency

REPORTER © Nezavisni onlajn magazin * Beograd,SERBIA

Make a website for freeWebnode