Зоран Живковић: Ђилас је безобзирнији чак и од Тадића

Бивши премијер Србије, заменик председника Демократске странке и један од најближих сарадника Зорана Ђинђића, говори о томе због чега су предстојећи избори за новог шефа демократа толико важни и ко је најодговорнији за катастрофално стање у коме су се нашле и ДС и Србија


Ако су тачне најаве да би се, у оквиру акције борбе против корупције и организованог криминала, српско правосуђе ове недјеље могло озбиљније позабавити појединим „крупним рибама“ политичких и пословних вода Србије, онда би то сигурно морало имати утицаја и на предстојеће изборе за новог предсједника Демократске странке. Наиме, двојица најозбиљнијих кандидата за мјесто шефа ДС – Борис Тадић и Драган Ђилас – већ су формирали предизборне тимове у којима сједе високи функционери странке и дојучерашњи министри чијим се пословним активностима свакодневно баве не само београдски таблоиди, него и полиција и Тужилаштво.

Зашто је Демократска странка – та „национална институција“, како ју је једном назвао Борис Тадић – након пораза на мајским изборима изгубила статус и углед који је имала у српском друштву? Да ли је логично то што ДС – уловљена у сопственој мрежи лажи, обмана, подметања, пљачке и корупције – данас делује тако погубљено и обезглављено?

Али, хајде да покушамо да одговоримо на питање којим се Србија ових дана интензивно бави: какве су шансе да Борис Тадић 10. Новембра изађе као побједник у дуелу са својим страначким замјеником и градоначелником Београда, Драганом Ђиласом? Ако је вјеровати медијима, врло мале. Зашто? Па зато што се – руга се београдска чаршија – за разлику од Јосипа Броза Тита, Борис Тадић није на вријеме обрачунао са својим Ђиласом. Поред тога – по старом обичају – они који су се до јуче „до имбецилности“ дивили свом „лепом и паметном председнику“, који су налазили оправдање за сваку Тадићеву неразумну одлуку, који су се одушевљавали његовом духовотишћу („мац, мац“) , нагло су прелетјели у Ђиласово јато, оптужујући Тадића и за страначки и за слом државе. Што је најгоре, не гријеше много.

У међувремену, и бивши предсједник српске Владе, партијски замјеник и један од најближих сарадника Зорана Ђинђића, Зоран Живковић, најавио је кандидатуру за новог лидера демократа.

„Упркос чињеници да за то нису обезбеђени елементарни демократски услови, одлучио сам да се кандидујем за функцију новог председника Демократске странке“ – каже Зоран Живковић.“Нажалост, сигуран сам да ће и процес кандидовања и процес избора бити организован као и претходних осам година…“

* Шта то значи?
То значи да ће бити благо речено – сумњиви. Пре осам година, рецимо, делегати Демократске странке били су привођени у такозване делегатске јединице, у канцеларије где су најпре морали да покажу ког су кандидата заокружили, па тек онда да свој листић убаце у гласачку кутију; 2010. Је уведен електронски систем гласања који се, замислите, покварио баш у тренутку када је Вук Јеремић – у то време кандидат за потпредседника странке – почео да добија подршку већу од оне коју су поједини функционери ДС – а били унапред зацртали. Предстојећу страначку Скупштину ће, сигуран сам, поред политичких, обележити и бројни технички проблеми.

* Који?
Прво, Главни одбор је расписао Скупштину, а да претходно није усвојио правилник о кандидовању; ту обавезу је – нестатутарно – пренео на Председништво које је то одмах пребацило на Организациони одбор. Знате, у време док сам био заменик председника Демократске странке, Зорана Ђинђића, Организациони одбор је имао задатак да брине о томе како ће бити окићена сала у којој се одржава страначка Скупштина, ко ће обезбедити кетеринг за каснији коктел и који хор ће да пева. Без обзира на то што још увек нема прописаних правила, двојица кандидата за председника ДС – Борис Тадић и Драган Ђилас – са својим чаушима иду по Србији и специфичним методама убеђују људе да гласају за њих.
* Каквим методама?
Гласај за мене, знаш шта сам за тебе урадио; или – ако победим, поставићу те за члана ГО. Уз то, користе се разним врстама притисака…

* Како ви то знате?
Јављају ми људи са терена. Не заборавите да сам, заједно са осталима, учествовао у стварању и политичком профилисању Демократске странке… А ево: као могући кандидат за новог председника, јуче сам од партијске централе затражио да ми достави адресе чланова ГО којима сам хтео да пошаљем писмо са образложењем сопствене канидатуре, програмом, циљевима. Међутим, од секретара ДС сам чуо да такву информацију не могу да добијем све док се не оформи Организациони одбор. Чекајте, шта то значи?! Јесу ли чланови ГО ДС – а Јединица за специјалне операције, па њихов идентитет мора да се крије?! Или су заштићени сведоци?! Наравно да постоји начин да до тих података дођем, али сам напросто хтео да покажем да поштујем процедуру.
* И ви мислите да је избор предсједника Демократске странке толико важан да се сви медији, цијела јавност данима само тиме бави?
Важан је. Када је Демократска странка основана и када је њен утицај био неупоредиво мањи, било је веома важно да ли ће за првог лидера бити изабран Драгољуб Мићуновић или Коста Чавошки. Не само због партије, него и због грађана Србије који, од њеног оснивања, ДС препознају као стожера проевропске, модерне Србије.

* Тако је препознају и данас?
Упркос свему, верујем да препознају. Није тајна да је Демократска странка одавно упала у жабокречину из које је тешко изаћи, да су чланови њеног ГО пристали на беспоговорно климање главама свакој глупости и будалаштини свог лидера, да одавно себи не постављају питање због чега ту седе, шта раде, ко то плаћа, зашто су саучесници и неми посматрачи пораза и своје странке и Србије. Да су ти људи прочитали Програм и Статут странке, знали би, рецимо, да, без сагласности Скупштине, нико нема право да потписује било какву декларацију са било ким; е, ту би се онда отворило питање Декларације о помирењу коју је Борис Тадић потписао са Ивицом Дачићем и која је свима нанела огромну штету.

 

* Када већ спомињете Декларацију, ових дана бивши функционер ДС – а, Горан Весић, у приватном писму које је однекуд објавио Данас, савјетује Драгана Ђиласа да размишља о уједињењу са Социјалистичком партијом Србије. „Да се не уплашиш“ – каже Весић, „о томе је Ђинђић размишљао још 2003.  на нашем последњем виђењу пред убиство причао ми је како када се СПС реши баласта Милошевића, међу нама скоро да нема разлика! У том смислу, Тадић је био у праву када је 2008. направио историјско помирење две странке.“
У време док је Зоран Ђинђић био председник Демократске странке а ја његов заменик, Горан Весић се бавио техничким питањима; дакле, није учествовао у било каквим стратешким и политичким одлучивањем, није се бавио идеологијом… Хоћу да кажем да је могућност разговора Зорана Ђинђића са Весићем о будућности Србије или будућности ДС – а на нивоу фантастике. Прича о уједињењу демократа са Милошевићевим социјалистима је најобичнија глупост! Тврдим да Ђинђић никада о томе није говорио, чак ни у шали. То што су се неки милошевићевци одвојили од СПС – а и кренули да трче за нама тражећи новог газду, то је друга ствар; ми са тим нисмо имали ништа.
* Иако сте свих ових година били жесток критичар политике Бориса Тадића, недавно сте рекли како је, у том избору између „два зла“, Драган Ђилас ипак горе решење. Зашто?
Зато што се актуелни градоначелник Београда и заменик председника Демократске странке показао безобзирнијим чак и од Бориса Тадића. Могуће да су те Тадићеве особине – непоштовање процедуре, непоштовање странке, програма, та надменост и бахатост, та безобзирност у комуникацији са сарадницима – ублажили његови недавни политички порази. Али, чињеница је да су и председник ДС и његов заменик – као једно тело са две главе – заједнички и готово до темеља уништили и ДС и српско друштво.

Није непознато да се Тадић, са места шефа државе, антиуставно мешао у послове који нису били у његовој надлежности – од владе, судова, медија па до чега хоћете. Уосталом, то је недавно и сам признао: као председник државе је, каже, „помогао странци Томислава Николића да се профилише као проевропска“. Чекајте, да ли је то надлежност шефа државе? Ко је он? Месија? Е, тај недостатак свести о својим капацитетима и улози коју има у друштву, тај лажни ауторитет који је стварао у јавности, Тадића су коштали статуса и у странци и у Србији. Да се разумемо: са позиције градоначелника Београда, исто је радио и Драган Ђилас. Сећате се када је рекао како је свесно прекршио закон? Образложење је било – нема везе, платићу казну. Где сте видели да власт тако нешто поручује грађанима? Баш ме брига за закон, за инспекцију, за Државну ревизорску институцију?! Шта онда да раде други? Таква бахатост, до пре осам година, није била обележје ДС…

* Хоћете да кажете да, из данашње перспективе, тзв. Чедина зебра и афера „Бодрум“ делују сувише наивно?
Та несретна Чедина зебра – пешачки прелаз испред Скупштине Србије – данас заиста изгледа смешно. А сећате се каква је галама због тога дигнута у медијима. Или Ђинђићево пресељење на Дедиње: ко све о томе није имао мишљење… Када је реч о афери Бодрум – тој злоупотреби посланичких картица приликом гласања у Скупштини – за њу су одговорни људи који данас седе у врху Демократске странке. Између осталих, и тадашњи шеф посланичког клуба ДС…

* Бојан Пајтић, председник војвођанске Владе?
Тако је. О гласању у скупштини туђим картицама сазнао сам из медија, за то постоје сведоци. Али, пустимо… Када сам говорио о Ђиласу као лошијем решењу, мислио сам на то да је у питању човек неупоредиво бахатији од Бориса Тадића који не поштује ни једно демократским путем донешено решење, човек склон свакој врсти манипулација у којима је, показало се, много вештији од Тадића. Заправо, Ђилас је све оно што је лош Тадић желео да буде, а није успео да оствари. Ако је, рецимо, Тадићев циљ био да Ивицу Дачића опере од ратних деведесетих, Ђилас ће исто покушати да учини са Александром Вучићем. И није у питање само опстанак на месту градоначелника Београда, што зависи од Вучића…
* Шта је у питању?
На многим местима испреплетени послови и интереси. Уосталом, сачекајте и брзо ћете се уверити да сам у праву. Нажалост, питање је има ли Србија више времена да чека. Зар већ није много тога изгубљено у заблудама и некритичком величању различитих „историјских лидера“, „нових вождова“ или вођа? Борис Тадић је осам година био на власти; од тих осам, Србија је шест година била слепо у њега заљубљена, доживљавала га као срећни спој Георгеа Цлоонеyја, Аристотела, Зорана Ђинђића, кога све не; веровали су да су на чело државе добили посвећеног апсолутисту који ће Србију повести напред. А данас кажу – не ваља, све је уништио, покрао, ништа нисмо радили… Хоћу да кажем да више немамо времена за прављење нове илузије – Драгана Ђиласа – који би, је ли, требало да буде нови Зоран Ђинђић. У ту сврху, човек је напрасно променио надимак: од Ђиласа је постао – Ђики, иако га тако нико никада није звао. Зоранов надимак Ђилас данас бесрамно користи у својој изборној кампањи.

* Медији пишу да би Ружица Ђинђић могла да подржи Ђиласа…
Политички, Ружица Ђинђић је потпуно небитан фактор. Да вас подсетим: Ружица Ђинђић је удовица Зорана Ђинђића. Члан Демократске странке је постала четрдесет дана после Зорановог убиства; ја сам је учланио. Јесте, била је одана супруга, али није никакав политички фактор. Нити је то била у Зораново време, нити је данас. Госпођа Ђинђић има право на свој став, на своје опредељење, али то, у политичком смислу, не значи ама баш ништа.
* Када критикујете политику бившег државног врха, шта највише замерате председнику Демократске странке и његовим најближим сарадницима?
Поред увођења једне врсте диктатуре, гушења слободне речи, стављања готово свих медија и такозваних независних аналитичара под своју контролу, Тадић и његови сарадници ће остати запамћени и по томе што је за четири године апсолутне власти и претходне четири године кохабитације са Војиславом Коштуницом у Србији корупција достигла несхватљиве размере. У време Милошевића, корупција је била катастрофална; данас је дупло гора. Највеће грађевина ДС у није мост на Ади, него систем корупције. Економско и социјално безнађе је стравично. Најзад, у време власти Бориса Тадића, Црна Гора је напустила државну заједницу, а Косово прогласило независност. То су чињенице.

* Да, али је тада Војислав Коштуница био на челу Владе.
А Борис Тадић са њим у кохабитацији… Да се разумемо: немам ништа против разлаза са Црном Гором, то је била воља њених грађана; али имам против начина на који је то овде дочекано. Србија је перманентно у некој врсти хладног рата са Црном Гором. Шта је са Косовом? Наравно да Тадић није довео до проглашења косовске независности, али је чињеница да је то урађено током његовог мандата. Овде је осам година вођена политика константног заглупљивања грађана, нека врста Пинк – политике. У Србији сви, бре, певају! Главна ствар је ко боље пева. Пева Тадић, пева Дачић, пева Шутановац, пева Тома Николић… Па, они као да су се спремали за хор Бечких дечака, а не за озбиљне државне послове.

* Споменули сте систем корупције; видите да су медији пуни афера дојучерашњих министара и високих функционера Демократске странке. Некако испаде да су сви били поштени, а да су само они из ДС – лопови!
Увек сам за то да се људи који су радили противно закону, без обзира на којој су функцији, приведу правди. А то што се процеси против неких људи отварају на овакав таблоидни начин, то су, опростите, демократе саме скувале. Они су кроз исте те медије блатили људе, дизали хајке, пресуђивали… Е, сада је ђаво дошао по своје. Данас се поједини бивши министри згражавају због тога што таблоиди о њима пишу петнаест дана и што се мало ко са њима солидарише; о мени су 2010. Ти исти таблоиди, у којима је сувласник високи функционер Демократске странке, писали равно тридесет дана, а да нико од њих није рекао ни реч против. Уместо тога, негде двадесетитрећег дана хајке, из Тадићевог кабинета је стигло саопштење како би сви требало да раде по закону и да би се, у том смислу, могла испитати имовина Зорана Живковића.
Срећом, испитали су је веома темељно и нашли да је све што радим и што сам радио у складу са законом. Једини у Србији имам доказ да сам чист. Међутим, зар не би била природна реакција да председник ДС данас каже исто, па да видимо како то Борис Тадић са близу шездесет година, поред књига, нема ништа. Како то да није зарадио ама баш никакву имовину? Или, хајде да се неко позабави тиме како је маг адвертајзинга, мостоградитељ Драган Ђилас, успео да баш у периоду док је ДС била на власти своје проходе уосмостручи. Исто важи за Срђана Шапера и Небојшу Крстића. Како их је то баш кренуло у периоду док су ведрили и облачили Србијом? Како то да је фирма оца и брата Оливера Дулића, бившег министра екологије, добила посао чишћења депонија?

Знате, сви ми имамо родбину, кумове, пријатеље, али ово је, извините, прешло сваку меру. Па, док није убијен, Србија није ни знала да Зоран Ђинђић има сестру. А овде, од двадесет министара, сви су се негде ушемили. И то не важи само за ДС; важи буквално за све. Е, мене боли моја странка.

* Шта ви нудите?
Нудим повратак Демократске странке програму, улози коју је имала у српском друштву. Дакле, наша дужност није да скривамо проблеме, него да се са њима суочавамо, да их маркирамо, да се ухватимо у коштац. Наш задатак је отварање тешких питања, борба против заблуда и заосталости, едукација људи… Када је о спољној политици реч, једини спас за ову земљу је ЕУ…

* По цену…
По било коју цену примерену ЏЏИ веку. Ма шта ко о томе говорио, јасно је да Косово не можемо да изгубимо јер га већ тринаест година не контролишемо. Како можете да изгубите оно што није ваше? Дакле, потребно је уважити реалност и покушати добити највећу могућу аутономију за преостале Србе на Косову, очувати културно – историјске споменике и на ваљан начин поставити питање имовине. То све пише у програму ДС…

Потребно је отрежњење, људима рећи директно, у лице: ми смо криви за све што се дешава. И када нас НАТО бомбардује, и тада смо сами криви јер се ни по коју цену не смеш упустити у рат који губиш, уз огромне људске и материјалне жртве. Памет, храброст и патриотизам се не показују тиме да сви погинемо, него да, ако можемо, ми победимо. Ако не можемо, онда не улазимо у ту битку. Доста је митова, небеског царства… Данашња деца имају потпуно изврнут систем вредности. Ко су њихови хероји?! Наравно, то није само кривица Тадића и Ђиласа, али је доминантно њихова. Уместо да га спрече, они су, као би се одржали на власти, то лудило подгрејавала. О томе говорим.

* И, какве су вам шансе?
Реално – мале. Али, кандидатуру сматрам својом обавезом. Ако не успем, изаћи ћу из Демократске странке и наћи начин да политички делујем. У Србији постоји огроман празан простор који је, играјући се демагогије и трчећи за популарношћу, за собом оставила ДС.

* То значи да бисте могли основати нову партију?
То значи да сам сигуран да у Србији довољан број паметних и способних људи који су, током ових година, разочарани политиком која је вођена, изашли из партија и који су спремни да се поново активирају како би покушали да остваре оне циљеве за које смо се борили 5. октобра.

DONACIJE - PAYPAL

DONACIJE - Paypal

HIT KNJIGA !!!



MEDIJSKI PARTNER


Kontakt

Newsletter

Primajte naše vesti:

Prvi nezavisni onlajn multimedijalni projekat u Srbiji i regionu. Onlajn magazin, radio i TV u službi istine, naroda i pravde. Reporter je otvoren za saradnju sa svim zainteresovanim subjektima na polju reklamiranja, razmene linkova i sadržaja i svakom drugom polju objektivnog, nadstranačkog, nepristrasnog i slobodnog novinarstva.

Reporter je član Mreže onlajn medija Srbije (Serbian Media Network) i Udruženja onlajn novinara Srbije (UONS)

Udruženje onlajn novinara Srbije - UONS

OSNIVAČ:

Reporter Media Agency

REPORTER © Nezavisni onlajn magazin * Beograd,SERBIA

Create a free websiteWebnode