Potomci dinastije Obrenović čekaju izvršenje testamenta kraljice Natalije Obrenović

Potvrđeno dinastičko poreklo mnoštvu od 40 kneževića, zainteresovanih za testament kraljice Natalije!

Kraljica Natalija Obrenović

 

ČAČAK – Sto i četiri godine posle nasilnog i nelegalnog odlaska dinastije Obrenović sa srbijanskog prestola, Okružni sud u Čačku priznao je kneževsku lozu grupi od 40 potomaka, kojima sledi pravo da pokrenu izvršenje testamenta kraljice Natalije Obrenović. Naše poslanstvo u Parizu saopštilo je pre tri i po leta da je zaveštanje supruge kralja Milana arhivirano u francuskoj prestonici još 1957. godine, te da je pravosuđe te države spremno da ga otvori i izvrši.

Višegodišnji postupak pred našim sudovima, o dinastičkom poreklu koje donosi nadležna prava, okončan je 2007.godine u Čačku, za mnoštvo od 40 novih kneževića iz raznih srpskih mesta. Njima je to bilo priznato i rešenjem prvostepenog, Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu 2005.godine, a  konačno potvrđeno u Okružnom.

U tri odvojena slučaja proteklih godina, milanovački sud je zvanje dinastičkih rođaka priznao plejadi od ukupno 52 stanovnika Srbije. Svi su, u petom, šestom ili sedmom kolenu, porod Jakova Obrenovića (Brusnica, 1767 – 1817), brata Miloša Obrenovića po majci.

Međutim, Slobodan Jakovljević (56) iz Beograda, kome je to svojstvo uvaženo zajedno sa bratom Srboljubom (64) iz Milanovca, ne prihvata ostalih 50 za rođake, pa je od višeg suda zahtevao da im titule budu oduzete. Naveo je u žalbi da je pozvani veštak, radeći bez dokaza, za naslednike dinastije proglašavao ljude samo na osnovu "priča i želja". Okružni sud nije prihvatio Jakovljevićev stav, utvrdivši da se u žalbi "samo analiziraju dokazi koji su već bili predmet pravilne ocene".

Tako su, sudskim rešenjem, srodnici i naslednici Obrenovića postali i Vladimir Čekerevac, Nada Milović, Miroslava Arsić, Biljana Trifunović (Gornji Milanovac) Dejan Rajković (Novi Beograd), Slavica Ivanović, Jasmina Žerađanin (Zemun), Slavoljub Čekerevac (Veternik), Stamenka Rehner, Branko Čekerevac (Novi Sad), Zoran Obrenović, Zlata Pejović, Stanoje Borisavljević, Slavko Majstorović, Branislav Radovanović, Biljana Radovanović, Ljubica Ostojić, Ljubinka Radovanović, Živomir Jakovljević, Danica Toroman (Čačak), Milan Obrenović, Milomir Janković, Predrag Jakovljević, Ljubomir Manojlović, Mirjana Zarić, Zoran Jakovljević (Kragujevac), Dobrinka Baralić, Vidoje Bisenić (Atenica), Bosiljka Gavrilović-Radojičić, Branislav Radojičić, Marina Maksimović (Beograd), Stanojla Vasiljević (Žaočani), Ružica Žigić (Inđija), Miodrag Borisavljević (Viljuša), Miloš Borisavljević (Kraljevo), Grozdana Obradović (Preljina), Dostana Nikolić (Vrnjačka Banja), Olga Simović (Jagodina), Željko Jakovljević i Dragan Jakovljević (Brusnica).

– Dogovorili smo se da posle ovoga, zajednički snoseći troškove, nastavimo postupak do otvaranja testamenta pred nadležnim francuskim sudom – kaže Zlata Pejović (62) iz Čačka, potomak u šestom stepenu.

Nezavisno od ovih postupaka, Opštinski sud u Čačku 2005. godine priznao je zemljoradniku Milutinu Novakoviću iz obližnje Donje Gorevnice srodstvo sa Obrenovićima u četvrtom stepenu. Čukununuk gospodar Jakova, međutim, umro je lane u 82. godini, a porodica kaže da nije doznala nikakve novosti oko otvaranja kraljičine poslednje volje.

Natalija Obrenović (Firenca, 1859 – Sen Deni, Francuska, 1941), bila je kći ruskog pukovnika Petra Keška i princeze Paklirije iz bojarske familije Sturdža, u Moldaviji. Godine 1875. udala se za srpskog kralja Milana Obrenovića, unuka gospodar Jevrema. Kraljevski par razveo se 1888. godine a njihov jedinac Aleksandar, kao srpski suveren, ubijen je zverski u Majskom prevratu 1903. godine, zajedno za kraljicom Dragom od strane jugoslovenske masonske terorističke organizacije Crna ruka koja je potom dovela na srpski presto zločinačku rumunsko-crnogorsku familiju Karađorđević.

Sin je pre toga proterao Nataliju iz Srbije, zatim je preverila u katoličanstvo i zamonašila se. Njena sećanja, nikad objavljena, zaključana su u Vatikanu.

Imovinom kraljevske porodice – sva je pripala Nataliji – pomagala je Univerzitet u Beogradu, crkve i manastire po Srbiji. Veruje se da kraljičino zaveštanje, zapečaćeno pre tačno pola stoleća, sadrži uglavnom slike, druge umetnine i dokumenta, bez novca i bankovnih računa. Ili, može biti, nije baš tako? To bi i naslednici želeli da saznaju, što pre.

____________________________________________________________________________________________________________________

Kako je Milutin postao princ

Čačanski kraj dobio je princa iz dinastije Obrenović, mada još nekrunisanog. To je Milutin Novaković, rođen 12. aprila 1925. godine u Donjoj Gorevnici, pomoravskom selu desetak kilometara nizvodno od Čačka. To je zakonski utvrđeno. Opštinski sud u Čačku nedavno je potvrdio da je ova seda starina čukununuk Jakova Obrenovića. Time su mu priznata sva nasledna prava jedne od najčuvenije srpske familije. Takođe, pripala mu je i legitimacija za pokretanje izvršenja testamenta kraljice Natalije Obrenović pred nadležnim sudom u Francuskoj. Ovaj otresiti starac, koji je, kako veli njegova supruga Jelena (76), "lak na suzi", najbliži je živi srodnik dinastije Obrenović.
Inicijator pokretanja postupka pred sudom bila je po kćerki Mili Ćirković unuka LJiljana koja kazuje:
- Pamtim da se svake godine na dedinu krsnu slavu pričalo da on potiče iz čuvene loze Obrenovića, a meni su govorili da živim kao kraljica Natalija! Zato sam rešila da se i zakonski utvrdi potomstvo naše porodice, pa sam angažovala mladog i sposobnog advokata iz Čačka Nebojšu Pavlovića. Nisam se prevarila, pa zato ću uskoro da pokrenem i pitanje testamenta i zaostavštine kraljice Natalije!


Potomcima novac i slike

U obrazloženju rešenja Opštinskog suda u Čačku, kojE je potpisao sudija Radivoje Aničić, pored ostalog, zapisano je: "Kraljica Natalija Obrenović je svojim testamentom velika imanja u Srbiji zaveštala beogradskom Univerzitetu, manastirima i crkvama koje su zadužbine Obrenovića, a jedan deo u novcu i umetničkim slikama, kao i imovine u Francuskoj, odredila je živim potomcima Jakova Obrenovića, brata knjaza Miloša Obrenovića."



O tome "princ sa Morave", kako ga sada iz milošte zove supruga Jelena, veli:
- Kada mi je unuka LJiljana rekla pre nekoliko godina da će na sudu da dokaže da potičem od Jakova Obrenovića bio sam uzbuđen, ali u početku nisam verovao da će uspeti. Kasnije je sve krenulo kako treba i sada me, malo u šali, a malo u zbilji zivkaju princ!
Advokat Nebojša Pavlović ističe da je trebalo vremena, upornosti i temeljitosti da se dokaže Milutinovo pravo, jer je arhiva od 1850. do 1945. godine Srpske pravoslavne crkvene opštine u Brusnici kod Gornjeg Milanovca bila uništena. Ipak, tu je bio rodoslov dinastije Obrenovića koji je sačinio akademik dr Radoš LJušić, kao i nalaz i grafički prikaz rodovskih stabala familija Jakovljević i Novaković , veštaka i istoričara dr Mihaila Milovanovića.
Milutin se rado i dobro seća dede Mihaila koji je rođen u Brusnici, odakle je i njihov rodonačelnik Jakov Obrenović, a još nam reče da je u ovom podrudničkom selu bio najpismeniji, pa je radio u zemljoradničkoj zadruzi, ali je posle svadbe došao u Donju Gorevnicu na miraz, pa sa ponosom dodaje:
- Čuvali smo kao svetinju sablju kneza Miloša, koja je bila kao naša ikona. Imali smo i jedno ogledalo, ali ne znam čije je. Oba ova predmeta dali smo u čačanski Narodni muzej, i danas su tamo.

Deda Milutin dobro se bori sa godinama, mada ima, kako nam prozbori, "neku boljku koja mu izjeda prste na stopalu", ali veruje da će dočekati i proslaviti sa najmilijima iz porodice, komšiluka, kumovima i prijateljima i zvanično "pismo iz Francuske o nasledstvu".
Novakovići iz Donje Gorevnice nisu jedini potomci Obrenovića. Opštinski sud u Gornjem Milanovcu je pre godinu dana rođenu braću Jakovljević, Srboljuba iz grada pod Rudnikom i Slobodana iz Beograda, priznao kao moguće naslednike kraljevskog blaga, jer je njihov otac Stanimir bio bela pčela Jakovu Obrenoviću, ali je Milutin Novaković kao čukununuk bliži srodnik bratu kneza Miloša po majci. Ovome treba dodati još i to da je Opštinski sud u Gornjem Milanovcu sredinom ove godine grupi od 45 potomaka iz raznih mesta u Srbiji, iako u nižim stepenima srodstva, priznao da polažu pravo na deo kraljevskog nasleđa. To pred sudom osporavaju braća Jakovljević.
Na kraju ove priče o pomalo neočekivanom sticanju titule princa Obrenovića advokat Pavlović nam je predočio da je Opštinski sud u Čačku "zaključio da je po nalazu veštaka dr Mihaila Milovanovića, Milutin Novaković iz sela Donje Gorevnice, čukununuk pokojnog Jakova i Đurđije Obrenović, odnosno praunuk Dmitre, kćeri Jakova Obrenovića, pa da mu na osnovu tog srodstva pripadaju nasledna prava iz familije Obrenović i da mu se može dati javna isprava radi pokretanja izvršenja testamenta kraljice Natalije Obrenović u delu koji se odnosi na zaostavštinu namenjenu potomcima gospodara Jakova Obrenovića".

HIT KNJIGA !!!



MEDIJSKI PARTNER


Kontakt

Newsletter

Primajte naše vesti:

Prvi nezavisni onlajn multimedijalni projekat u Srbiji i regionu. Onlajn magazin, radio i TV u službi istine, naroda i pravde. Reporter je otvoren za saradnju sa svim zainteresovanim subjektima na polju reklamiranja, razmene linkova i sadržaja i svakom drugom polju objektivnog, nadstranačkog, nepristrasnog i slobodnog novinarstva.

Reporter je član Mreže onlajn medija Srbije (Serbian Media Network) i Udruženja onlajn novinara Srbije (UONS)

Udruženje onlajn novinara Srbije - UONS

OSNIVAČ:

Reporter Media Agency

REPORTER © Nezavisni onlajn magazin * Beograd,SERBIA

Make a free websiteWebnode