Sela Srbije svakog dana odumiru a kuće niko neće ni za džabe

Bagatela je nedovoljno jak izraz za cene zemljišta u Srbiji, osim ako se ono ne nalazi u blizini većeg grada, turističkog centra ili važnije saobraćajnice. Zemlja i seoska domaćinstva nikad nisu bili jeftiniji, ali nema ko da ih kupi. U planinskim oblastima imanja neće da uzmu čak ni naslednici, za džabe. Najteža je situacija na poslovično siromašnom jugu, odakle stanovništvo beži glavom bez obzira, bilo da je reč o brdima Toplice ili o Staroj planini.

Ironijom sudbine, najčešće se živopisne fotografije tih krajeva koriste u propagandnim materijalima koji reklamiraju srpske prirodne lepote. Međutim, zainteresovanih za život u lepim ali zabačenim pejzažima veoma je malo. Zato se dobrom trgovinom u stroplaninskom kraju smatra nedavna prodaja nove dvospratne kuće sa kupatilom, strujom i vodom u selu Oreovica za celih 2.500 evra!

U prigradskim selima oko Pirota kuće stare samo tridesetak godina, mogu se pazariti za sumu od tri do sedam hiljada evra. Cene njiva su još mizernije, pa se u pirotskoj kotlini ar zemlje prodaje za od jednog do dva evra. Srećnicima se smatraju vlasnici poseda na trasi Koridora 10 koji su dobijali, prema procenama Poreske uprave, čak od tri do 4,8 evra.

U agenciji "Pešić i sin" navode da u Aleksincu njive drže cenu od pet do 30 evra po aru, ali da se u okolnim selima kompletno domaćinstvo s nekoliko hektara obradive zemlje zajedno sa šumom prodaje za od 4.000 do 8.000 evra.

Ni u srcu Šumadije, okolini Kragujevca, uprkos niskim cenama, nema većeg interesovanja za seoska domaćinstva iako su samo 10-15 kilometara udaljena od grada. Solidna kuća sa okućnicom i pomoćnim zgradama može se kupiti i za 10.000 evra, dok se ar njive nudi po ceni od 10 do 20 evra.

Cene su neuporedivo više u Braničevskom okrugu, gde je najjeftinije poljoprivredno zemljište na području opštine Kučevo, gde ar košta 20 evra. Prosečna seoska kuća sa okućnicom tu se prodaje po ceni od 10.000 do 20.000 evra, u zavisnosti od stanja u kojem se nalaze.

Međutim, u skoro napuštenim selima u opštini Žagubica i Kučevo, može se kupiti celo imanje za samo 5.000 evra. Cene obradivog zemljišta u okolini Niša odavno tapkaju u mestu, pa se ar njive, u zavisnosti od lokacije, može kupiti za od pet do 37 evra. U pojedinim niškim selima kompletno domaćinstvo košta oko desetak hiljada evra. Hektar zemlje u opštini Negotin prodaje se po ceni od 500 do 6.000. Najjeftinije su oranice u brdsko-planinskom delu opštine koje se mogu pazariti i za sumu manju od 500 evra.

Na krajnjem severu zemlje situacija je na prvi pogled drastično drugačija, jer za hektar solidnog poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini treba izdvojiti oko 5.000 evra. Ta suma može biti i dvostruko veća ukoliko je zemljište kvalitetno i blizu saobraćajnice.

"Kuća starije gradnje u nekom od sela u Banatu i Bačkoj može da se kupi i za manje od 10.000 evra", kaže Sofija Stražmešterov, iz bečejske agencije za promet nekretina.

Vojvođanski agenti za nekretnine kažu da u poslednje vreme raste interesovanje za kupovinu malih seoskih domaćinstava, ali ne da bi se koristila kao vikendice.

Sve češće se iz grada na selo, iz koga su pre nekoliko decenija pobegli, vraćaju penzioneri jer je im život tu mnogo jeftiniji. Međutim, novopečeni seljani, čak i kad su mlađi veoma retko kupuju obradivu zemlju da bi se ozbiljnije bavili poljoprivredom.

"Stanje na tržištu je daleko lošije nego pre godinu ili dve. Ljudi više nemaju mogućnosti da se dodatno zadužuju kod banaka. Moguće je kupiti manju, seosku vikendicu za 15.000 evra", kaže Dragan Zrnjević.

"Hektar pravog poljoprivrednog zemljišta, na solidnoj poziciji u ataru, solidnog kvaliteta, košta oko 5.000 evra", kaže Goran Puača, poljoprivrednik iz Futoga.

Poljoprivredno zemljište u Čeneju, po rečima Stevana Letića, zemljoradnika iz ovog mesta, gotovo je duplo skuplje od onog u Futogu. Jutro (0,57 hektara) se prodaje po ceni od 6.000 do 7.000 evra. "U Sremu, na obroncima Fruške gore okrenutim Dunavu, hektar poljoprivrednog zemljišta, pogodnog za podizanje vinograda ili voćnjaka, kupuje se za oko 3.500 evra po jutru", kaže Milan Šijački, vinogradar i vinar iz Banoštora.

Nekoliko stotina kuća u selima oko Vršca čiji su se vlasnici trajno iselili, prodaje se po ceni od 5.000 do 15.000 evra. "Novoizgrađena prizemna kuća, sa od sedam do deset ari okućnice, košta od 20.000 do 35.000 evra", kaže Božidar Vasilevski, vlasnik vršačke agencije za promet nekretnina "Bole".

Seosko domaćinstvo sa pet hektara zemlje, starijom porodičnom zgradom i okućnicom u bližoj okolini Valjeva može da se kupi, u proseku, za 10.000 evra, kažu u agenciji za promet nekretnina "Bona fides". Agenti kažu da su veoma tražena seoska domaćinstva u blizini grada, sa strujom, vodom, asfaltnim putem, telefonom, a kupci su uglavnom Beograđani. Hektar obradive zemlje u valjevskom kraju prodaje se za 2.000 evra.

U Raškoj oblasti potražnja za zemljištem je mala, jedino je još na ceni građevinsko zemljište u strogom centru Novog Pazara, koga nema dovoljno i koje se za ar plaća, u zavisnosti od lokacije i do 10.000 evra. Kompletno imanje na Pešteru, Goliji i Rogozni, površine i do 10 hektara, sa dobrom šumom, može se kupiti za 10.000 evra, a često i jeftinije. Prodavci su obično naslednici koji nemaju nameru da se vraćaju u ovaj kraj.

Cena poljoprivrednog zemljišta u okolini Požarevca kreće se od 200 do 15.000 evra po hektaru, u zavisnosti od lokacije. Njive se prodaju 30 do 50 evra za jedan ar, dok se one pored magistralnih saobraćajnica prodaju i za 2.000 evra po aru. Među najskupljim je poljoprivredno zemljište u blizini Srebrnog jezera kod Velikog Gradišta, gde se ar prodaje za od 100 do 400 evra.

Kuće se prazne, placevi džabe

U vreme ogromne nezaposlenosti i nerešenih stambenih potreba, jednim udarcem mogu se rešiti oba problema. Seoske kuće nikada nisu bile jeftinije u Srbiji. Najviše se nude u Banatu i centralnoj Srbiji i mogu da se kupe od 400 evra do 2.000 evra, koliko košta skuplja garnitura za dnevnu sobu.

Međutim, uprkos nezaposlenosti i brojnim nerešenim stambenim pitanjima, kupaca ni za tako jeftine kuće nema.

Prema dostupnim podacima u Srbiji ima 50.000 napuštenih seoskih kuća, a oko 150.000 je u fazi napuštanja.

Agenti za promet nekretnina kažu da su cene kuća toliko pale, kao da se radi o rasprodaji. Međutim, ima i više od toga, placevi u okolini Ivanjice nude se- džabe! Ali ne nudi ih država, nego individualni vlasnici, kako bi kraj oživeo.

Za skromnu sumu novca na selu se može kupiti kuća s okućnicom. Kuća u Kikindi nudi se za 7.500 evra ili zameni za auto, druga za 9.500 evra, uz napomenu da cena nije fiksna, što znači da može i jeftinije.

Za adaptiranu kuću u Aradcu kod Zrenjanina s velikim placem i dva dvorišta traži se 13.000 evra. Ima jeftinih kuća i u blizini Novog Sada. Kuća u Čurugu s velikim dvorištem i baštom i 18 ari placa nudi se za 12.000 evra.

Nova kuća s potkrovljem u Mošorinu, 1 kroz 1, svi papiri uredni, prodaje se za 18.000 evra.

Jeftino je i u drugim mestima Srbije. Ar plodne moravske zemlje može se kupiti za 15 evra, dve kuće sa četiri hektara, šumom, pratećim objektima za 18.000, a pola od toga vredi samo šuma.

Za samo 400 evra može da se kupi kuća s okućnicom u selu Golešnica podno Jastrepca. Prema raspoloživim informacijama već je nekoliko prodato, a kupci planiraju da se bave voćarstvom.

A na 20 kilometara od Ivanjice u podnožju planine Čemerno na visoravni Crna bara meštani jednog sela poklanjaju placeve i do tri ara za izgradnju vikendica, kako život na tim lepim predelima ne bi prestao. Oglasi su puni sličnih ponuda.

Najugroženiji slojevi stanovništva kažu da nemaju ni tako male pare za koje bi kupili seosko imanje, jer osim za kuću potrebne su pare i za nabavku mašina i materijala.

Zato bi država najpre trebala da omogući dodeljivanje subvencionisanih kredita i za kupovinu starih objekata (sada su oni u funkciji kupovine samo novoizgrađenih stanova), a kada se ugrožena porodica stambeno smesti, onda da zavrti neku proizvodnju koja bi omogućila da vrati mali kredit za kupovinu seoskog imanja.

Za podsticanje poljoprivredne proizvodnje najavljen je novi zakon do kraja godine. Još samo da se siromašnima pomogne kupovina napuštenih seoskih kuća.

Đura Stevanović iz republičkog Zavoda za proučavanje sela izjavio je da je 1.200 sela u Srbiji pred gašenjem jer u njima živi po nekoliko starijih stanovnika. Stevanović je na 18. naučnom skupu "Vlasinski susreti" u Vlasotincu izjavio da se između dva popisa broj sela pred gašenjem uvećao za 500. "Najteža je situacija na jugoistoku Srbije, gde u pojedinim selima žive po dva do četiri stanovnika", ocenio je Stevanović.

On je dodao da je primetan broj porasta stanovništva u selima koja se nalaze pored većih gradskih centara i da je reč o 12,5 odsto od ukupnog broja sela u Srbiji.

Na dvodnevnom skupu u Vlasotincu naučnici će, između ostalog, raspravljati o promeni društvene strukture u seoskim naseljima i o porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima.

Pored Zavoda za proučavanje sela, organizatori skupa su i Srpsko udruženje za sociologiju sela i poljoprivrede, Balkanska asocijacija za sociologuju sela i poljoprivrede i Kulturni centar u Vlasotincu.

Sela ‘privremeno nenastanjena’

Od 4.600 sela u Srbiji, u 86 odsto njih beleži se pad broj stanovnika, tako da u 702 naselja Srbiji ima manje od 100 stanovnika. U selima ima 50.000 napuštenih kuća, a na 145.000 njih piše "privremeno nenastanjeno". O tom problemu će biti reči na radnom sastanku koji će 28. septembra u Beogradu organizovati Odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i Privredna komora Srbije (PKS).

Organizatori upozoravaju da će "za 15 godina 700 sela ostati bez stanovnika, a za još jednu deceniju njih 500 - ukratko za 15 do 20 godina nestaće 1.200 sela", navedeno je u pripremljenom materijalu.

Takav trend, kako je istaknuto, može biti sprečen nizom mera, među kojima su hitno donošenje strateških dokumenata lokalnog i seoskog razvoja u svakoj sredini sa jasno definisanim ciljevima i merama za njihovo ostvarivanje.

Treba izabrati i proizvodne programe prilagođene pirodnim uslovima i tradiciji proizvođača, iznaći potreba finansijska sredstva pre svega iz opštinskih prihoda, kao i pristupiti izradi pilot projekata u zemljoradničkom zadrugarstvu koji se odnosi na novi model zadruge, ističu u Odboru za selo SANU.

Uvodno obraćanje imaće predsednik PKS Miloš Bugarin, predsednik SANU Nikola Hajdin i predsednik Odbora za selo SANU Dragan Škorić.

U Srbiji će nestati 1.200 sela

Srbiji u narednih 15 do 20 godina preti nestanak 1.200 sela koja će ostati bez stanovništva, što je gotovo četvrtina od sadašnjih 4.600 seoskih naselja. Na skupu, koji su organizovali Odbor Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) za selo i Privredna komora Srbije (PKS), istaknuto je da se u 86 odsto sela u Srbiji beleži pad broja stanovnika, u 706 naselja ima manje od 100 ljudi, dok u oko 200 sela više nema stanovnika, prenosi Beta.

Upozoreno je i da je oko 50.000 seoskih kuća napušteno, kao i da je 38 odsto seoskih domaćinstava siromašno.

Predsednik SANU akademik Nikola Hajdin je kazao da će prioriteti rada te institucije u narednom periodu biti problemi sela koje je danas, kako je cenio, u velikoj krizi.

"Selo je važno resursno i tržišno područje koje obuhvata oko 80 odsto teritorije Srbije u kome živi oko 45 procenata stanovništva zemlje", kazao je Hajdin i dodao da će zbog toga SANU pokušati da uz pomoć drugih institucija, države i privrede nadje rešenje za izlazak iz krize koja je zahvatila sela Srbije.

Predsednik Odbora SANU za selo Dragan Škorić najavio je da će SANU do kraja godine organizovati nekoliko skupova koji će biti posvećeni problemima sela.

Škorić je precizirao da će krajem oktobra u Kragijevcu biti organizovan skup o zadrugarstvu, jer je, kako je naveo, samoudruživanje poljoprivrednika u Srbiji danas na niskom nivou, dok će krajem novembra u Beogradu biti organizovan skup o problemima razvoja sela i poljoprivrede.

Dodao je da će se razmatrati i kako da se poveća natalitet na selu, kao i kako da se poveća kapacitet prerade poljoprivrednih proizvoda,
odnosno na koji način da se zaustavi odlazak mladih iz sela.

Potpredsednik PKS Miroslav Miletić je istakoa da će komora podržati sve napore SANU da se omogući povećanje proizvodnje i konkurentnosti
na selu, primena novih tehnologija, uz očuvanje prirodnih resursa.

Na skupu je ocenjeno da je potrebno da Skupština Srbije donese deklaraciju o razvoju sela i poljoprivrede koja bi bila osnov za donošenje nacionalne strategije za razvoj sela.

Time bi se, kako je istaknuto, obezbedio put za agrarne i socijalne reforme i omogućilo racionalno korišćenje prirodnih resursa.

Da bi se to ostvarilo kao prioritet navedena su tri skupa praktičnih mera koje podrazumevaju tehničko uređenje obradivog zemljišta kroz
komasacije i melioracije, dobrovoljno ukrupnjavanje poseda, ali i uređenje vodotokova i udruživanje poljoprivrednika.

U SANU i PKS smatraju da je pored ostalog potrebno dati veći značaj razvoju stočarstva, podsticati proizvodnju finalnih agrarnih proizvoda, uvoditi nove tehnologije u proizvodnju, formirati ruralne budžete na nivou lokalnih samouprava, ali i omogućiti formiranje razvojne banke dijaspore čija bi sredstva bila namenjena razvoju sela.

U Banatu kvadrat kuće za jedan evro!

U banatskim selima zemlja i nekretnine najjeftinije u Srbiji. Dve kućice s voćnjakom i placom od 22 ara u Tarašu kod Zrenjanina koštaju 2.000 €

banat, nekretnine, kuće, stanovi, cene stanova,

TARAŠ - Džabaka!
Kuća za 2.000 evra? Nemoguće, pomislićete, toliko košta jedna kožna garnitura, ali...U banatskom selu Taraš, nedaleko od Zrenjanina, mogu se kupiti kuće sa okućnicom i raznoraznim voćem u dvorištu za samo 2.000 evra.

Na 800 metara od prelepe Tise, u ovom ravničarskom selu kuće i zemlja prodaju se neverovatno jeftino. Ima kuća i placeva gde jedan kvadrat košta jedan evro! U Beogradu cena za metar kvadratni dostiže čak i do 3.000 evra. U selima Aradac, Melenci, Stajićevo i Taraš stanovnika ima sve manje, pa su i cene ovako niske. Oni kojima je dosadila gradska buka i brz životni ritam za vrlo male pare mogu pronaći mir i spokoj u nekom od ovih mesta.

Stevan i Marija Kojčić su do penzije radili u Berlinu, a pre dva meseca su u rodnom Tarašu kupili plac od 22 ara s dve kućice, i to za samo 2.000 evra.

- Ovde je nerealno jeftino, sve smo platili 2.000 evra. Najvažnije nam je zemljište, plac ima 22 ara, a to je ukupno 2.200 metara kvadratna. Planiramo da tu sadimo povrće i voće, ali i da izgradimo novu kuću, da deca i unuci mogu da nam dođu u goste. Tisa je vrlo blizu, leti je ovde milina - kaže bračni par Kojčić. U njihovom novom dvorištu ima stabala raznog voća - višnje, orasi, jabuke i kajsije - a oni planiraju da posade još. Prvi veliki grad je Zrenjanin, udaljen oko 20 kilometara.

- Kolima se stigne za oko 25 minuta. Postoji i redovna autobuska linija, a vozi i lokalni taksi, po ceni autobuske karte. U ovim ravničarskim mestima mnogo se koristi i bicikl - kažu Kojčići.

Stevan i Marija Kojčić ovu kuću kupili su budzašto
Plac od 22 ara u Tarašu

 

Do grada za 110 dinara

U mestu Aradac, koje se vodi i kao periferija Zrenjanina, jer je udaljen oko pet kilometra od ovog banatskog grada, kuće se mogu kupiti za 4.000 evra.
Zvezdana Radlovačkog (42) zatekli smo kako majstoriše u svojoj kući, koju je nedavno kupio. Krov nad glavom je platio koliko bi platio prosečan auto.

- Imam tri sobe i kupatilo. Iza kuće je pet-šest ari placa, letnja kuhinja i tri šupe. Do Zrenjanina stižem brzo, biciklom za 20 minuta, a imamo i autobus i taksi, koji voze za 110 dinara. Znam da se trenutno nekoliko kuća prodaje za 4.000 evra, a u malo daljim selima mogu da se nađu još jeftinije - kaže ovaj neženja.

 

HIT KNJIGA !!!



MEDIJSKI PARTNER


Kontakt

Newsletter

Primajte naše vesti:

Prvi nezavisni onlajn multimedijalni projekat u Srbiji i regionu. Onlajn magazin, radio i TV u službi istine, naroda i pravde. Reporter je otvoren za saradnju sa svim zainteresovanim subjektima na polju reklamiranja, razmene linkova i sadržaja i svakom drugom polju objektivnog, nadstranačkog, nepristrasnog i slobodnog novinarstva.

Reporter je član Mreže onlajn medija Srbije (Serbian Media Network) i Udruženja onlajn novinara Srbije (UONS)

Udruženje onlajn novinara Srbije - UONS

OSNIVAČ:

Reporter Media Agency

REPORTER © Nezavisni onlajn magazin * Beograd,SERBIA

Make a free websiteWebnode