UDAVAČE: Snajke iz Albanije preplavile Srbiju

Samo u poslednjih nekoliko godina srpski mladići sa Peštera doveli su iz Albanije preko 300 devojaka. Ova pojava donela je mnogo ohrabrenja stotinama neženja.

Da je natalitet u velikom padu i da je sve veći broj neženja u selima i nije neka vest. U stotinama srpskih sela godinama se nije čuo dečji plač jer devojke neće da se udaju za mladiće sa sela i ne žele da žive na seoskim imanjima. Ovu sumornu sliku naše svakodnevice potire jedna gotovo neverovatna pojava koja je donela mnogo ohrabrenja stotinama srpskih neženja – seoski mladići iz Srbije, najčešće sa Peštera, sve više se žene mladim Albankama!

Samo u poslednjih nekoliko godina srpski mladići sa Peštera doveli su iz Albanije preko 300 devojaka. Pokazale su se sve odreda kao odlične domaćice koje poštuju svoje izabranike, njegove roditelje posebno, i koje se ne libe svakakvog seoskog posla. Uz to, porodica i odgoj dece su im svetinja, baš kao i poštovanje svog supruga kao stožera porodice. Albanke su oživele sela na Pešteru, spasile na stotine porodica od izumiranja i skoro zaustavile seobu Srba iz ovog dela Srbije.

„Selo Buđevo decenijama je bilo bez dečjeg plača, bez perspektive i bez šansi da se neko od ovdašnjih momaka oženi. Dolaskom nekoliko Albanki izrodilo se desetoro dece. Pešterska sela žive novi život, o seobi više niko ne razmišlja, sela sada imaju perspektivu… Slično je u Srčevu, Višnjici, Štavlju i mnogim drugim selima“, kaže Momir Kovačević, predsednik podružnice Udruženja „Stara Raška“ iz Sjenice.

 

Albanke su već izrodile preko stotinu mališana, a srpsko-albanskih brakova ima i u okolini Raške, na Kopaoniku, u Novoj Varoši, Priboju, Bukovici kod Rožaja. Udruženje pomaže pri dolasku Albanki i njihovom uklapanju u ovdašnji život. Već posle prvog susreta često pada dogovor o sklapanju braka, kaže Kovačević.

„Mlade su, poštene, vredne i odane svojim porodicama. Vole dobre domaćine, decu i pune kuće i posao na selu. Nadam se da će se trend njihovog dolaska nastaviti. Država bi morala da im pomogne, da im obezbedi državljanstvo i da ih integriše u ovdašnju zajednicu“, ističe Kovačević.


Albanka Mirijeta unela je radost u život jednog Milanka sa Peštera

„Bojali smo se da će se naš Milanko teško oženiti i da nećemo dočekati naslednike, jer naše Pešterke listom odoše u grad. Mirijeta je spasila naše domaćinstvo, šta bismo mi bez nje, podarila nam je najveću sreću, unuke Novicu i Selenu, ako bog da biće nas još više“, kaže starina Veljko iz Višnjice kod Sjenice, Milankov otac i Mirijetin svekar. Slično je učinila i Albanka Vera koja je usrećila Spasoja…

„Moj Spasoje je napunio 40 godina, dobar je čovek i domaćin, ali to ovdašnjim devojkama ništa nije značilo. One su bežale od našeg velikog stada ovaca, 25 krava, traktora, vodenice… Albanki Veri to nije smetalo, nije joj bilo važno ni što je znatno mlađa od Spasoja, odmah je videla da je dobar čovek i da ovde može lepo da se živi. Njenim dolaskom ogrejalo nas je sunce, ona je predivna, naučila je srpski, uklopila se u naš život i naše običaje, očekujemo prinovu i našoj sreći nema kraja“, veli Verina svekrva Rada i napominje da nije bilo Vere njen Spasoje bi morao da se seli u grad, da umesto dobrog domaćina bude podstanar i kakav fizički radnik i da se tamo „zlopati“!

„Ne znam ko se setio Albanki, ali bi mu trebalo dodeliti najveći orden ove države. One su spasile moju porodicu, naše selo, mnogo domaćinstava, ovde na Pešteru, Goliji i Rogozni. Sve se promenilo iz korena“, priča nam starac Radosav.

Obe snajke sve znaju da rade, pomažu muževima i ničega se ne libe. Vera kad zatreba čak i zida. Vredne su u kući, pedantne oko dece, pomažu u štali, stižu na njivu…Srpski jezik brzo uče. „Prezadovoljni smo našim suprugama. Za koju godinu otpisano peštersko selo Buđevo, ali i druga sela na Pešteru, biće jedna od najprosperitetnijih sela u ovom delu Srbije“, pričaju uglas braća Rade i Radibor.

Njihovim stopama upravo ovih dana iz Jablanice na Zlatiboru, sela sa najviše neženja u Srbiji, put Albanije svakodnevno kreće po nekoliko momaka kako bi kaparisali mladu za ženidbu. I ne samo iz Jablanice – u selima Kokin Brod, Radoinja, Negbina, Seništa i druga, na obroncima Zlatibora i Zlatara na desetine je seoskih momaka koji su već bili ili idu u Albaniju.

„Nama nimalo ne smeta što su mlade iz Albanije, aktuelna politička situacija nas uopšte ne interesuje. Nevesta je onakva kakav joj je muž, a mi smo prezadovoljni ovim mladim Albankama“, kaže starina Radovan Rakočević iz Buđeva.

Kako nam je ispričao Stojan Timotijević iz Zahumskog na Pešteru u Skadru, gde se obreo i nikoga nije poznavao, pomogao mu je jedan taksista koji zna srpski jezik i koji ih je vozio i ujedno prevodio. Oženio je Dijelu iz okoline Skadra, a i njegov brat Radovan takođe se oženio iz Albanije.

„Kada sam poveo nevestu iz Albanije u Srbiju njeni roditelji su joj rekli, pozdravljajući se s nama, da kad dođu u Srbiju poštuju i muža i njegove roditelje, da budu radne i vredne“, kaže Stojan koji je išao par puta sa suprugom kod tasta i tašte u Albaniju.

Lako sa crkvom, teško sa državom

Srpska pravoslavna crkva im ne pravi nikakve probleme, venčava ih i krsti njihovu decu, ali sa državom Srbijom imaju problema jer sa dobijanjem državljanstva ide vrlo teško, a bez državljanstva ne mogu da ostvare nikakvo pravo. Ovde se još prepričava slučaj Albanke Ljume iz Gubereva na Goliji, koja posle smrti svoga supruga bez „papira“ nije mogla da brine o svojoj ostareloj svekrvi i svoje dvoje maloletne dece. Posle mnogo peripetija i obijanja pragova državnih ustanova Ljumi je obećano da bi mogla dobiti srpsko državljanstvo.

Na području Skadra, a posebno Berata, ima najviše pravoslavnog življa. Međutim, devojke koje su katolkinje rado se udaju za Srbe, krste se kao pravoslavke i prihvataju sve običaje Srba bez ikakvih problema.

„U tim selima mnogo je više devojaka nego momaka koji masovno odlaze u zapadnu Evropu, ali i u prekookeanske zemlje, pa njihove devojke imaju identičan problem kao i momci kod nas. Kada bih ponovo morao da biram, opet bih uradio isto“, priča Veroljub. Zlurade primedbe pojedinaca da, navodno, nije dobro što u ovaj kraj dolaze neveste iz Albanije Momir Kovačević, predsednik podružnice „Stare Raške“ u Sjenici odlučno odbacuje.

„Do 1903. godine njihovi stari bili su pravoslavci koji su kasnije pokatoličeni. Veoma su pobožne, privrženije su Bogu od nas ovde u Srbiji, ponašaju se u duhu svetosavlja“, dodaje Kovačević.

Starina Petar Pucarević iz sela Vodena poljana na Zlataru kod Nove Varoši priseća se da su u ovaj kraj pre petnaestak godina pokušali sa „uvozom“ devojaka iz Ukrajine i Rusije, ali – nije išlo.

„Došlo je dvadesetak devojaka iz Ukrajine i Rusije u Požegu, a mi smo sa mladićima otišli da ih vidimo. Bejahu lepe, nema šta, moderno obučene, kratke suknjice, lakirani nokti, preterano našminkane, što mi se nije svidelo, ali nisam bio siguran i da li su bile „ispravne“. Samo jedna se udala u naš kraj i taj se brak brzo rasturio, htela Ukrajinka po svome i brzo se vratila kući“, pomalo šeretski nam reče Petar Pucarević koji je kao provodadžija već bio u Skadru i odatle se vratio – vrlo zadovoljan. Kako i ne bi kad mu je buduća nevesta njegovog unuka Radoslava kad su je, kako veli „kaparisali“ i verili, iz poštovanja prema dedi Petru prala i – noge!

PEŠTER

Sjenica – Jesu li to momci iz sela podno Golije i Jadovnika i sa Pešteri krenuli stopama silnog cara Dušana, pa se po neveste zaputili čak u "zemlje latinske". Pedesetak momaka iz sjeničke, novopazarske i tutinske opštine za nešto više od godinu dana dovelo je životne saputnice iz Albanije, uglavnom iz okoline Skadra. Neki u pravim momačkim godinama, a neki, priznaju, sasvim blizu opasne granice da budu proglašeni za beznadežne slučajeve, večite neženje. Prošlog vikenda, okupilo se više od 40 mešovitih srpsko-albanskih bračnih parova u selu Buđevu na Pešteri. Došli su na poziv Humanitarne organizacije "Stara Raška".

Veliko okupljanje mešovitih srpsko-albanskih parova u selu Buđevu
 

Priče većine mladoženja različite, a opet slične. Mladost potrošena na igranke i kafane, ili u fabrikama po Šumadiji, odakle su se vratili kao tranzicioni višak, devojaka na Pešteri nema, a ako negde i ima neke, već su je zanela svetla velikog grada, pa neće za seljaka. Roditelji ili pomrli ili stari i imaju samo jednu molbu: da dožive da vide unuče.

"Titulu" albanskog zeta među prvima je poneo Radeta Matović iz Buđeva. Sada već sa Verom, iz Puka u blizini Skadra, ima četvoromesečnog sina Miloša. U Buđevu se odavno nije čuo dečiji plač. Veru, veselu i nasmejanu, hvali čitavo selo. Vredna, zna sve poslove i u kući i oko stoke i na polju. Svekrva je, kažu, voli kao kćerku.

Prinovu čekaju i Vukoman Maslak iz sela Crsko i njegova Borla. On je zove Boki, a objašnjava da ime njegove supruge može da se prevede kao Snežana. Radiša Savić iz Sopoćana šest godina je živeo sa starim ocem. Zaželela se kuća ženske ruke. Od kada je prag preskočila Pamvera, sve je drugačije, kaže Radiša. Staniša Janićijević i Grade Radosavljević iz novopazarskog sela Žunjeviće već su prekoračili četrdesetu. Njihove supruge Viktorija i Vitore u živahnom razgovoru očigledno imaju obilje tema. U tutinsko selo Dobrinju Srdan Popović je doveo Linditu, a pre desetak dana u albanske zetove upisao se i Miroslav Savić i oženio se Lizom.

– Kažu neki da, kad se oženiš, gubiš slobodu. A mi smo se tek sad oslobodili ženskih poslova, muže krava, mešenja hleba i, hvala bogu, pranja veša – prepliću priče Srdan i Miroslav.

Miroslav Mrlješ je u Osaonicu doveo Gofilju. Nedugo zatim, u susedno Guberevo došla je njena sestra Ljumija. Udala se za Radisava Milićevića. Imaju kod kuće u Albaniji još četiri sestre, pa možda...

Rafail Vukašinović živi u centru Novog Pazara. Odnedavno sa njim je Anđela, simpatično devojče koje je sledilo put svoje sestre Mirele, udate za Nebojšu Vasovića u Štitarima. Anđela čeka da joj poodraste i najmlađa sestra, možda će i ona ovamo.

– Važno je da se žene momci, da se rađaju deca, da se kuće ne zatvaraju – kaže Stanica Rakočević, starica iz Buđeva.

Zorica Novčić, učiteljica, kaže da njen dever Marko i jetrva Ljulja čekaju prinovu.

Šteta što se ovi momci nisu ranije ženili, bilo bi dece a škola u Buđevu ne bi bila zatvorena, pa Zorica sad do novog radnog mesta mora da putuje.

– Došli smo da mladencima poželimo sreću i dosta roda, da u selima bude još mnogo dečijeg plača i igre – rekao je predsednik Humanitarne organizacije "Stara Raška" Vojin Vučićević. On je svaki bračni par u ime "Stare Raške" darivao sa po 500 evra, ali, dajući koverat suprugama, "da pare čuvaju za decu".

Sjenički prota Miroslav Vranić je već mnoge parove venčao, uz saglasnost roditelja nevesti. Snajke iz Albanije jesu hrišćanke, ali su katolikinje. Uz nakit koji mladoženja, kad ode da isprosi nevestu, kupuje, gde spada prsten, narukvica, minđuše i sat, obavezan je i lančić sa zlatnim krstićem.

Roditelji devojaka iz Albanije obično dolaze u "izvidnicu" da vide u kakve kuće daju kćerke. Pričaju da jedan nevestin otac nije umeo da sakrije brigu kada je prolazeći kroz Novi Pazar video mnogobrojne džamije. Oni sa iskustvom u provodadžisanju kažu da je roditeljima u Albaniji važno da kćeri udaju za poštene ljude i hrišćane.

Za jednim stolom na skupu u Buđevu samo muškarci. Po godinama priličilo bi im da pored sebe imaju i lepšu polovinu.

– Mi smo kandidati za ženidbu – kažu skoro uglas Milanko Popadić, Selimir Balšić, Božidar Rakočević i još pet-šest njihovih drugara.

Po neveste u Albaniju se ne ide nasumice. Već utabane staze najbolje znaju oni koji su taj put prošli. Detalje ne pričaju javno, ali su, kažu, spremni da na pravi put upute svakoga kome zatreba.

 

HIT KNJIGA !!!



MEDIJSKI PARTNER


Kontakt

Newsletter

Primajte naše vesti:

Prvi nezavisni onlajn multimedijalni projekat u Srbiji i regionu. Onlajn magazin, radio i TV u službi istine, naroda i pravde. Reporter je otvoren za saradnju sa svim zainteresovanim subjektima na polju reklamiranja, razmene linkova i sadržaja i svakom drugom polju objektivnog, nadstranačkog, nepristrasnog i slobodnog novinarstva.

Reporter je član Mreže onlajn medija Srbije (Serbian Media Network) i Udruženja onlajn novinara Srbije (UONS)

Udruženje onlajn novinara Srbije - UONS

OSNIVAČ:

Reporter Media Agency

REPORTER © Nezavisni onlajn magazin * Beograd,SERBIA

Make a free websiteWebnode